Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

песама. за 'један глас и. клавир, више мушких и мешовитих зборова, неколико дво-

зборова, неколико зборова уз пратњу кла-·

вира и оркестра и неколико оркестареких дела. Његова оставина није проучена, али из оно мало дела, која су објављена, може се закључити, да је 3. био композиторски таленат, искреног нацијоналног осећања, чији је развитак спречила рана смрт. Литература: Божидар Широла, Џреглед повјести хрватске музике, 320 и чланак Фрање Дугана, Андрија Багорате у Св. Цецилији, 8 (1914), 92. о

ЗАГОРЈЕ, В. Морава Бинча.

ЗАГОРЈЕ. 1. Далматинско 9. или Загора, крај у Далмацији иза приморских гора Мосора, Козјака (код Трогира) и Тартара (код e к северу до реке Крке, к истоку до Свилаје-планине, у ширем значењу к северу преко реке-Зрмање до Велебита, к истоку преко реке Цетине до Динаре планине. Осим поменутих у народној привреди знатне су још торе угљеном обилна Пробина и · лежиштима боксита опкољени Мошеч: њих раставља притока Крке Чикола. Нарочито неки слапови Крке и Цетине искоришћени су донекле за добивање електричне енергије. Сва је Загора краска земља. Као и иначе у Красу, и у 3. су поља за тежење жита најзгоднији крајеви, тако у поречју Крке Книнско и уза Чиколу Петрово поље, у поречју Цетине Брличко и Сињеско поље. Qeje ce жито (кукуруз, пшеница, јечам), гаји се винова лоза (даје лакша вина од приморских), смоква, чворава маслина, која се под буром к југу сагнула, и више дуда. Витки јаблан гдегде је белега самостану и сеоској цркви. Највише простора запрема мршави пашњак; по њему пасу овце и козе, ређе краве. Робу и људе преносе понајвише магарци и мазге, али даљем саобра ћају служи данас далматинска железница (нормалне ширине) Сплит Книн (102 км) е краком Перковић — Шибеник (21'5 км) и уског колосека Оплит—Сињ (45 км). Далматинска је железница везана са личком железницом – (Книн—Госпић—Огулин) и тако је олакшан саобраћај између Далмације и Хрватске.

Становници су по занимању понајвише ратари и сточари, по народности Хрвати или СОрби, по вери римокатолици и православни и малина грко-католици. Идући из Приморја у 3. помало се опажа разлика у клими (постаје континенталнија: у Приморју тодишње колебање температуре износи око 18"0, у- Загорју преко 207 5, јаче у антропогеографији: у ШПриморју се сад дах романске културе. У 3. наш је народни живот чист, али је заостао у духовној и материјалној култури. У Приморју су сразмерно велика места, Оплит, Задар и Шибеник, у 3. економска су средишта | своје околине варошице: Книн, Бенковац, Дрниш и Оињ.

ЗАГРЕБ

У прва доба историје овде су владала илирска племена: Крци на северу Либур-. њани, између Крке и Цетине Далмати, но којима. је и име покрајине. Надвладавши Илире, с којима је још цар Август ратовао, дуго су земљом владали Римљани, за сеобе народа Готи и Авари, док се нису доселили Хрвати (око 600), чија је држава касније (у IO Hg 11 веку) баш овде. развијала своју снагу. По изумрћу краљева хрватске крви настало је доба борбе између Угарске, Венеције, Византије (за цара Манојла), хрватске властеле (Шубића и 'Нелипџића) и Босне (за краља Стефана Твртка 1). Најзад је надвладала Венеција (1420). У 16 и 17 веку 3. је било турска земља и позорница многих јуначких мегдана, о којима приповеда историја и пева народна и народним духом задојена шесма фра Андрије Качића, по ослобођењу од Турака опет млетачка (18 век). Народ је био раја па кмет. 19 .је век, изузевши

"кратко француско владање. · (1805—1813) Ћ

проживео под Дустријом све. JIO њезина слома 1918, кад је Далмација постала, делом Краљевине ОХО.

Ј, Модестин.

2. Област у Херцеговини, између 'Грескавице планине и Зеленгоре. Помиње се као жупа између 13 и 15 века. Под Турцима је O. било својина Бегова Ченгића. 8. претставља област питомог карста и све је обрасло травом. Становници, православни и муслимани, баве се поглавито сточарством. Знатније насеље у 9. је КаЛИНОВИК. : СИ И. Ф.

3. Брежуљкаста област Хрватске, десно од реке Крапине, на присојном, јужном подножју Иванчице, Отрахинчице и Костељског Горја, висока до 385 M.

4. Планина на полуострву Пељешцу, која се пружа правцем северозапад-југоисток, непосредно уз Мљетски канал. Највећи висови су: Ов. Иван 470 м, Лумбарда 512 м, Царевић 681 м, UI врх 573 M, Обло брдо 493 M. II. Pp.

5. Рударско место у (СОловеначкој, на Сави. У 3. се налази већи рудник угља и творница стакла. 4. M.

6. У летописца попа Дукљанина из друте половине 12 века 3. је Србија (Босна и Раша) од Борове планине (негде у западној Босни) к југоистоку до Лаба (к Ситници) на Косову. J. M-u.

ЗАГРЕБ, главни град Хрватске. 3. лежи на брдским огранцима Загребачке горе (Медведнице), па се пружа све до у Савску низину. Од тих огранака истичу се нарочито два, на којима су се већ пре више векова развијале две општине. На вишем огранку простире се данашњи горњи град, а на нижем Каптол с Новом Веси. Између ова два огранка простире | се долина, којом је некада текао поток · Медвешћак или Медведница. 1897 и 1898 пренето је његово корито даље источно

— 7098 —