Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАГРЕБ

од Каптола и Нове Веси. На подини ових брдеких огранака, у низини, распростро се доњи град, који са својим предграђиMa досиже до обале (Саве.

Површина 3. запрема близу 70 кмг.

3. је имао 1807 7.706 становника,

1817 9.050 o 1837 15.155 5 1849 15.945 с 1857 17.900. A 1869 20.409 _ 1880 29.218 . 1890. 38.749 са 1900 57.690 1 1910 74.703 o 1991 108.674

”

Као седиште католичке бискупије, ша и зато што су у њему често боравили кнежеви и банови, а одржавали се и хрватски сабори, 3. је већ у средњем веку кад је центар хрватског краљевства био даље на југу, био знаменита варош. У половини 16 века, кад су Турци заузели велики део градова и области старе Хрватске, шостао је O. помало политичко средиште хрватског краљевства. У 3. је од тога доба становао бан (ако и не увек), његов заменик, бановац, жупан и остали достојанственици краљевства. У 3. се састајао готово редовно и хрватеко-славонски сабор. Марија Терезија основала је за Далмацију, Хрватску и Олавонију прву земаљску владу у O. (краљевско звеће), која је укинута 1779. У току 19 века постао је 3. као главни град, средиште највиших области за Хрватску и (Олавонију и седиште сабора краљевине Хрватске, Олавоније и Далмације.

Данас је 3., по новој административној подели државе, седиште великог жушпана загребачке области. У 9. је седиште надбискупа-митрополита Хрватске (1852 узвишена. је 3. бискупија у надбискупију). 8. има Университет (1874) са пет факултета, Високу Техничку Школу, Високу Школу за Трговину и Шромет, Вишу Шедатошку Школу, Уметничку и Музичку Вишу Школу, две чисте гимназије, три реалне гимназије, две женске реалне гимназије, две Учитељске Школе (мушку и женску), Трговачку Академију, Средњу Техничку Школу, преко 30 виших и нижих основних школа. Од библиотека шостоје: университетска, Југославенске Академије, дијецевзе,“ градска и др; архиви: државни, академски, надбискупски, градски и др.; Музеји: археолошки, природословни, трговачко-обртни, етнографски. У Југославенској Академији постоји Штросмајерова Галерија Олика. Народно Казалиште (од 1895 у новој згради) једно је од 1:19:] – бољих у целој земљи. Од национално-културних установа најзнатније су Југославенска Академија (1867), Матица Хрватска, Друштво Ов. Јеронима и т. д. 3. је важан трговачки и финансиски – цента наше државе, с великим бројем највећих новчаних Завода у држави, седиште мла-

де индустрије и важан центар железничког саобраћаја. -

На тлу данашњег 3. није ни за време Римљана, ни пре њих, постојало никакво веће насеље. Међутим је у близини 3., на, јужној обали Саве (данашње село Шћитарјево) постојала већа римска колонија звана Апдашоша. Западно од 3. у селу Доњем | Стењевцу, постојало је римско место непознатог имена. Узима се као вероватно, да је у првом веку после Хри-

. ста, с обе стране Саве од Подсусједа до

Ругвице живело неко панонско племе, Андаутонци, са средиштем у данашњем Шћитарјеву. Главно место племена био је римски муниципиј (84—250). Веома је вероватно, да је у котару данашњег 9. и унаоколо било више насеља, која су припадала општини Андаутонаца. За време сеобе народа пропала је варош Андаутонаца, а очували су се само остатци тога племена и његових насеља. Ове остатке романизованих Андаутонаца прозвали су досељени Оловени Власима, а њихово насеље Влашка Вес или Вас. Данашња имена Влашка улица и Лашћина указују на насеља романизованих Андаутонаца. Историја 9. почиње оним · моментом, кад је у 93. угарски краљ Свети ЈЛадислав, шурак хрватског краља „Дмитра Звонимира, основао бискупију (1093). — По свој прилици је 9. већ тада био добро насељен: вероватно ђе хрватско насеље 8. веома рано било седиште неке жупе. Име 3. наводно је постало тако, што је у Влашкој Веси или њеној близини стајао насип или греб, који је сав крај могао да брани од поплаве, а евентуално и од непријатељских навала; становници иза насипа, назвали су своје насеље 3. За одбрану жупе подигли су становници утврђен град на брду, на коме се простире данашњи горњи град. По томе граду добило је и само брдо име Градец. Оснивањем бискупије постао је 9. и у поличичком погледу важно место. Уз бискупе, који су знатно утицали на јавне послове Угарске, подигао се углед и 9. Каптолу, који је пред крај 12 века имао 32 члана. 3. бискупи подигли су дворове, и почели да граде цркву у част Ов. Отепану, првовенчаном угарском краљу. Ова је столна црква страдала за време монтолеког нападаја, у половини 13 века. Још у 14 веку нова столна црква није била готова. Бискупу је припадала, уз његове дворове, и Блашка Вес, док је Каптол владао у крају, где су били дворови каноника, и који се звао и Каноничка Вес. На Каптолу, или у непосредној близини, спомињу се манастири темплара, фрањеваца и цистерцита. 1469 дозволио је краљ Матија Корвин да се Каптол и столна црква опашу зидовима и кулама, па је око 1480 Каптол већ био утврђен, у облику четворокута са четири вида и више кула. Доцније су утврђења проширена, а сачувала су се све до да-

— 64