Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

нас. Столна црква је много. страдала у борбама између присталица Јована Задпо-

ље и краља Фердинанда 1. 1665 довршио.

је бискуп Борковић столну цркву, је 1878 обновљена.

Отприлике у исто време образовала се уз каптолску и бискупску општину и треha, Ha брду Градцу. Био је то утврђен жупаниски град, у коме су седили 3. жупани. Око града су се настанили врло рано домаћи људи, који су служили жупану, а у првом реду хранили град и жупанију. Звали су се »градчани« или »пургери«. Међу њима је било и Немаца, и они су брдо Градец називали својим језиком Грац или Грец, те је по томе ушло у службене латинске исправе као: Grec, Grech, Grecensecastrum.

1242 осванули су пред 93. и Градцом Татари. Оба су места опљачкана и попаљена, а становништво поубијано или распршено. Исте године издао је Бела ТУ општини на Градцу златну булу, којом је подигао на краљевску слободну варош. 1273 састао се у слободној вароши први познати славонски сабор. 1247 поклонио је Бела 1У Каптолу комад земље на Градцу, до поседа слободне вароши, под условом, да Каптол подигне утврђење. Каптол је онда подигао овде кулу, ради које је често долазило до оштрих сукоба са слободном вароши.

Напредовање ~ слободне ~ вароши Ha Градцу изазвало је јаче такмичење између ње и каптолско-бискупских општина. На крају 13 века дошло је међу њима и до крвавих сукоба, који су трајали више векова. У те борбе мешали су се често и тосподари Медведграда (који су подигли 8. бискупи у 13 веку). На обалама потока Медведнице пролило се толико крви, да га је народ још у 18 веку називао крвавим потоком. Нарочито су жестоке борбе

која

биле за време последњег Арпадовића Ан-.

дрије Ш. Каптол са бискупом био! је уз Анжујца Карла, а Градец уз Атрпадовића. Борбе су трајале до 1339. Под 'владавином Карла 1 Анжујског Градец је лепо напредовао. 1335 је подигнут краљевски дворац, у коме су становали кнежеви, па. и сам краљ, кад су долазили у варош.

У првој половини 14. века имао је 9. облик трокута, опасаног чврстим · зидовима и кулама. У утврђену варош водила су најраније само двоја врата: Камена или Влашка, и Месничка врата. Касније су још 'постојала пољска, враташца или Дверце, Нова врата и Сурове дверде. Усред вароши налазила се жупна, црква Св. Марка, која је вероватно саграђена у 13 веку. 1502 оборио је земљотрес звоник цркве Ов. Марка, а 1645 страдала, је црква од пожара. Овој данашњи облик добила је црква у другој половини 19 века. — На обронцима испод брда Градца, ван градских зидина, било је подграђе

(зиђигбит), које је такође припадало ва-

рошкој општини. Делило се у Немачку

ЗАГРЕБАЧКА ПИВОВАРА

или Шоштарску вес (данашња Дуга улица и северни део Јелачићевог. трга), затим на Нову Вес варошку, коју су у 15 веку · почели називати Лончарском улицом или Илицом (можда по потоку Илици). У предграђу се спомиње већ у првој половини 14 века жупна црква Ов. Маргарете. Кад је 1786 основана православна верска. општина и парохија, обављала се служба божја за православне у капели Св. Шетра и Павла (на Јелачићевом тргу), а 1793 купила је православна општина цркву Св. Маргарете, те је до јула 1794 уређена православна црква Ов. Преображења. Земљиште северно од ЖКаптола, насељено је статутом, који је 1344 издао збор каноника. Овде је постала нова општина Нова Вес или Лепа Вес, са жупном црквом Ов. Ивана. Каптол и Нова Вес припадали су каноницима, а Влашка ЖЂес била је бискупска варош. У грвој половини 15 века трпео је Градец много од насиља Цељских кнежева, који су били господари Медведграда. После катастрофе ma. Moхачком пољу (1596), варош Ha Градцу пристала је уз Фердинанда, а 3. бискуп Шимун Ердеди уз Ивана Запољског. То је био повод жестоким борбама између оба града, у којима су страдала предграђа, а и многе знатне грађевине. Од 16 века све се више почиње звати 9. не само Каптол с Новом Веси, него и варош на Градцу. 1609 добио је Градец нови статут, који је 1618. допуњен, а 1712 потврђен од цара Карла Ш., 1850 издао је цар Фрањо Јосиф патент, који садржи нов општински ред за слободни и краљевски град 9. Тај патент вредио је до 1881, кад је примљен нов закон о организацији градских општина, измењен 1895. Нов статут потврђен је 1896. Крајем 18 и у почетку 19 века почела су се напуштати традска утврђења; на градским зидинама почеле су ве градити шриватне и јавне палате, рушиле су се и преграђивале ограде, које су дотле делиле утврђену варош од предграђа, а предграђа се почела развијати и ширити. То је данашњи доњи град. Литература: Вј. Клаић, Загреб (1910 до 1913); MH. Ткалчић, Повјестни споменици слоб. краљ. града Загреба (1889): И. Ткалчић, Град Загреб до 16 вијека (Вијенац, : 1881). M. Прелог:

ЗАГРЕБАЧНКА ГОРА, планина у Хрват-. ској, 3'5 км северно од Загреба. Највећи висови од југозапада на североисток су: Мало Сљеме 978 м, Ољеме 1.035 м, кота 808 м, Липа 709 м. Јужним подножјем пролазе друм и железничка пруга Копривница и Брод—Загреб— Љубљана и Река; зашадним, друм и железничка пруга Загреб—Крапина; источним, друм ЗагребМарија Бистрица— Вараждин; северним, друм Марија Бистрица— Слатина. |

Ер.

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ПИВОВАРА И ТВОРНИЦА СЛАДА Д. Д. Загреб.

— 765 —