Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ТВОРНИЦА ПАПИРА

Основана, је 1892,'с капиталом од 1,200.000 круна, постепено повишеним на 5,000.000 Дин. Капацитет је 100.000 хектолитагра. пива и 150 вагона слада годишње. Запослује око 250 радника. Покретна снага је 425 НР. (О JI.

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧНА ТВОРНИЦА ПАПИРА, Загреб. Основана. је 1894. Капитал је 500.000 Дин., покретна снага 1.000 НР. Израђује фину хартију, штампарску и цртаћу, хартију за паковање и кесе. (. JI.

ЗАГРЕБАЧНА НАДБИСКУПИЈА ocHoвана је при крају 11 века, али је на њеном подручју постојала већ у римско доба сисачка бискупија. Не зна се када је сисачка бискупија основана. Зна се ипак, да јој је бискуп Квирин у СОуботишту (Зађа:а, Уготђаћеју, Зе етатапбег) мучен почетком 4 века, за време Диоклецијана. Осим Квирина позната су још само 4 сисачка бискупа: два из 4 (Марко и Констанције) и два из прве половине 6 века (Иван и Константин). СОисачка је бискупија била испочетка под сирмиском митрополијом, а. за време Гота је потпала под солинску. Касније се са покрштењем Хрвата јавља нинска бискупија. Нински бискупи су били бискупи свих Хрвата, а потпадали су под јурисдикцију оглајских | патријарха (Перојевић, нински бискуп Теодозије). Када је нинска бискупија на сплитскоме сабору 928 укидана, било је њеноме бискупу Грегорију понуђено, да избере коју од старих и непопуњених бискупија: скрадинску или сисачку или дувањску. То је последњи спомен о сисачкој бискупији.

Половином 11 века била је основана книнска бискупија. И кнински је бискуп био »хрватски бискуп«. И под његовом јурисдикцијом су били сви Хрвати, изузевши оне, који су се налазили у оквиру еплитске, биоградске (Биоград на мору) и нинске бискупије. 1

Када је 1091 хрватским народом од Драве па до Гвозда завладао мађарски краљ Ов. Ладислав (1077—1095), на уштрб понајвише книнске бискупије основао је 3. Б. и подвргнуо је калочкој надбискупији. Основао ју је зато, да искорени поганство у Хрватској и Олавонији. Први бискуп био је неки Чех: Дух. Од бискупа и надбискупа. после њега неки су се одликовали светошћу живота, други зидањем грађевина, трећи просветним и социјалним деловањем. Уз то су неки били уједно банови или бански намесници, стожерници римске дркве и т. д. Према најновијим истраживањима загребачка бискупија била, је основана 1094 (Ф. Шишић).

Некада је 3. Б. била много пространија: она се протезала даље у Славонију, па преко Уне и Саве у Босну, и преко Муре и Драве. Крајеве преко Муре и Драве 3. Ђ. је изгубила 1776, када су осниване бискупије у Суботишту и у Отолноме Биограду. Бискупи Отјепан П (1225—1247)

и А. Никулић (1688—1694) радили су на томе, да“ загребачка бискупија постане надбискупијом, а загребачки надбискуп примасом свих Хрвата. Међутим (Стјепаново настојање омели су Татари, а Микулић се повукао, чим је сазнао, да се томе противи сплитски надбискуп. И тако је 3. Б. била тек 1852 проглашена. надбискупијом. Том приликом су 3. Н. подређене бискупије: босанска или Ђаковачка и сремска, сењска и модрушка и крбавска, грчко-католичка крижевачка и београдска са смедеревском.

Надбискупска је првостолна „црква посвећена, Ов. Стјепану 1, мађарскоме краљу. Прва је посвета- обављена 1217, када је мађарски краљ Андрија П полазио на крсташки рат. Но ускоро је та првостолна црква пострадала, за време унутарњих немира, после Андријина повратка, а 3атим за време татарског упада 1242, па је папа Александар ТУ 1958 овластио бискупа Филипа, да подигне нову, на згоднијем месту. Нова првостолна црква почела се градити за време бискупа Тимотеја (1262 до 1285), а потпуно се довршила тек у 16 веку. Последњи пут обновљена. је 1879 до 1895. Она је у готсекоме стилу, подељена је на три брода, а има два торња, висока по 105 м. Црква има више драгоцености.

На јужној страни првостолне цркве налази се надбискупски двор, саграђен у првој половини 18 века. Уз првостолну цркву развио се каптол, који је већ око 1185 имао 32 каноника. И црква и каптол дошли су доста рано до великих поседа. Између Каптола и Градца (Грича) чешће је долазило до крвавих сукоба, па се поток Медведница или Цирквеница, што их дели, већ у 18 веку прозвао Крвавим потоком. Када је Загребу, после пада босанског краљевства (1463), запретила опасност од Турака, загребачки бискуп и каноници су своју цркву и своје курије утврдили зидом. Бискуп Освалд Туза · (1466—1499) додао је нова утврђења, која су се сачувала све до данас, осим предњега зида, који је 1907 уклоњен. Осим загребачког каптола надбискупија има зборни каптол (сарцишшт сопПедаћши) у Вараждину. Данас 3. Н. броји преко 1,562.050 душа, преко 580 световних свештеника, 354 Жупе, 1 месну капеланију, 38 деканија, 15 архиђаконија, 28 канониката у Загребу К20 попуњених). и 7 чазманских у Вараждину (8 попуњена), 8 загребачких почасних, 6 чазманских почасних канониката, 15 насловних опатија и препозитура и т. д. Осим тога у надбискупији делују фрањевци, минорите (конвентуалци), капуцини, самостански трећоретци СОв. Фрање, исусовци, салезијевци, уршулинке (Вараждин), милосрднице, сестре Ов. Крижа, кћери 00жанске љубави, служавке маленога Исуса и кармелке (Лесковац). За васпитање клира постоји у Загребу семениште с великом гимназијом и с богословским (факултетом.

— 766 —