Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Црквено певање унапређује од. 1906: Цеци-

лијино Друштво, које издаје и часопис,

под насловом: Ов. Цецилија. Литература: Е, Васа, Тћ, Атену Historia Salonitana; Farlatti, Ilyrici Sacri, t. IV; Tkalčić, Monumenta historica episcopatus Zagrabiensis, I; Ф. Шишић, Приручник; В. Клаић, Загреб; T, Smičiklas, Codex diplomaticus, "a J. Јеленић.

ЗАГРЕБАЧКА „TBOPHMLIA BAUABA Д. Д., Загреб. Основана је 1920. Капитал је 7,500.000. Дин., покретна. снага 300 HP. Запослено је око 400 радника. Дневни кападитет фабрике је до 300 комада пивеких, око 20.000 хл винских, око 300 ком. индустриских буради и око 20.000 хл подрумских буради. Највећи део произведених буради извози се у O

ЗАГРЕБАЧНА ТВОРНИЦА НОЖА Д. Д., Загреб. Основана, је 1865, као задруга, а 1905 претворена је у акционарско дру"штво. Капитал је 2,500.000 Дин. Израђује веве врсте Ђона и горње коже, машинске кајише. При пуном раду може да запосли 600 радника. Покретна снага је 800 НР. Годишњи капацитет је око 400 вагона сирове коже. С њом у вези је Загребачка творница ципела. СЕЈ

ЗАГРЕБАЧНКА ~ ТВОРНИЦА ~ ЦИПЕЛА Д. Д., Загреб. Основана је 1999, с капиталом од 92,500.000 Дин. од Загребачке творнице кожа, која је сопственик свих акција. Капацитет је око 70.000 пари ципела годишње. Запослено је око 100 радНика. | ОЈ JI.

ЗАГРЕБАЧКИ КАПТОЛ. Б. Загребачка недбискушија.

ЗАГРЕБАЧКИ ПАРНИ МЛИН Д. Д.,

Загреб. Основан je 1873. Капитал je 3,750.000 Дин. а капацитет 17 вагона дневно. Има магацине за 1.150 вагона

брашна. и силос за 360 вагона жита. Покретна снага је 700 коњских снага, а запослено је око 150 радника. Млин припада Народној млинској и господарственој индустрији. GO. JJ.

ЗАГРЕБАЧКИ | ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН. У Загребу је, по предању, боравио Фрањо Асиски, оснивач фрањевачкога реда (— 1296), када се с братом Илуминатом враћао с истока. На месту, на коме је у Загребу становао, био је доцније подигнут самостан са црквом. Али предање о 00равку Св. Фрање у Загребу нема историске · подлоге.

Загребачка кустодија спомиње се већ 1260 на општој скупштини реда у, Нарбони. У 14 веку морали су загребачки фрањевци уживати велики углед, јер им

је печујски бискуп 1323 поставио и гвар-

дијана сутцем у парницама, што су се од-

носиле на месни каптол. Самостан је до 16 века припадао угарској редодржави,

ЗАДАР |

што Ce 1523 прозвала тредодржавом Ов. Марије. За време рата између Фердинанда

. и Запоље 1528 страдао је у Загребу од по-

жара и фрањевачки самостан и црква, па су се фрањевци разишли. Опустошени самостан је заузео iure допили загребачки каптол, те га обновио и претворио у би-. скуписко семениште. Када је пред крај 16 века отворено семениште у курији помуслимањенога каноника Филиповића, тада су се у самостан уселили босански фрањевци. Почетком 17 века, заузимањем грофа фра Фрање Драшковића, загребачки самостан дошао је још једном у оквир редодржаве OB. Марије, а затим 1655 у оквир самосталне кустодије Ов. Ладислава, која се већ 1662. преобразила у нову редодржаву. Оснивањем нове редодржаве био је: обновљен и загребачки самостан. Али је самостан с црквом поново настрадао 1674 и 1731 од пожара, а 1680 од потреса. У другој половини 18 и у првој половини 19 века самостан су заузимали војници, те су у њему становали. Када се 1900 основала у Хрватској и Олавонији нова редодржава CB, Кирила и Методија, Загреб јој је постао средиште. Данас се у загребачком самостану налази клерикат редодржаве Св. Кирила и Методија, па самостан има 13 свећеника, 9 богослова, 8 гимназијалаца, 3 лаика и 9 терцијара, свега 42 члана. И самостан и црква су у готском стилу. Литература: Ткалчић, споменици града Загреба.

Повјестни

Ј. Јеленић. ·

ЗАГРЕБАЧКО ГВОЖЂЕ, гвоздени Meтеорит, који је пао 16/5 1751 код Храшћине, у Хрватском Загорју. На том метеорском гвожђу нашао је А. Видманштетен т. зв. Видманштетенове фигуре, по којима се дало закључити, да се гвожђе кристализује у тесералној системи. Тај се метеорит,· који тежи 40 кг, налази у минералошко-петрографској збирци ~ јестасвеничкога Музеја у Бечу. Ф. 7.

ЗАГРТАЉНКА. ВБ. Главенска вутарка.

ЗАДАР (италијански ага), налази ce на северо-западном вршку Далмације, где обала помало савија на исток, према. подножју јужног Велебита. 1910 било је у 3. свега око 13.000 становника, од тога 4.000 Хрвата и Срба, а 9.000 Талијанаша и Талијана. Данас — као део Краљевине Италије, 9. има свега око 8.000 становника, највећим делом Талијана,

До 4/11 1918 био је 3. главни град краљевине Далмације, седиште | земаљског далматинског сабора и владе, судбеног croma (апелације), финансијалне · дирекције далматинске, католичке надбискупије, српеко-православне епископије, хрватске и талијанске гимназије, и католичке и православне богословије. Данас je 8. седиште италијанске префектуре (среско начелство), Апелационог Суда, ка-

= 767 —