Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДАР

толичке надбискупије и италијанске гимназије. До новембра 1918 имао је 3. значај чиновничке вароши, данас је паланка.

3. лежи на полуоточићу, који се као голем језик увалио у море, а само узан комад тврде земље спаја га с осталим далматинским копном. Још пре педесетак година био је 3. тврђава, окружена правилним зидовима, с кулама и с осталим утврђењима. Данас је највећи део градских зидина порушен, нарочито уз Нову Обалу, где се дижу модерне палате, и уз Стару Обалу, где су уређени паркови. Од некадање тврђаве преостала су до данас још 4 врата, од којих BOJ Porta marina од Старе Обале у град, а Рогја а: Еегга јегта с далматинског копна у град. Град је изграђен по италијанском начину. Ha тргу Сојоппа дижу се римски стубови, јамачно остатци храма. Некад је мали 8. имао до 30 цркава; данас има 7 католичких и једну православну. Отолна црква“ Св. Стошије саграђена је у троманском стилу у другој половини 13 века. На том је месту стајала већ у 10 веку већа базилика; њене лепоте описује детаљно византиски цар Константин Порфирогенит. Друга је важна црква СОв. Кршевана (CB. Гризогоно), патрона града 9., обновљена у романском стилу 1704. Цркве Св. Симеона и Св. Марије основане су у 11 веку. Од напуштених цркава најважнија је Св. Доната (раније (Ов.. Тројице), данас традски археолошки Музеј. Та је црква најважнији архитектонски споменик Далмације из ранога средњег века.

На месту даналшњег 3. постојало је већ у предримско доба либурниско место Јадер. У власт римску дошао је Јадер око 100 пре Хр., али га тек цар Август подиже на степен колоније [Colonia Julia Јадег), Цар Трајан дао је изградити BOдовод. — За време провале Авара и Словена у Далмацију (почетак 7 века), 3. је остао поштеђен, и зато је постао средиште царске византиске власти и бискупа. У почетку је живот у 3. био врло тежак, но доцније, кад. се, крајем 8 и почетком 9 века, образовала у сусететву хрватска држава, прилике су се утолико поправиле, да је дошло до редовног саобраћаја између Задрана (Романа) и Хрвата. Под византиском влашћу остао је 9. цео 9 век, а пошто су Задрани имали и на хрватској територији поседа, одредио је цар Василије 1 (889). да Задрани имају, у име мира, плаћати хрватском владару годишње 110 дуката. За време владавине хрватског краља Томислава (923), дошао је 3. под његов протекторат. Око 960 ушао је у град хрватски краљ Михајло Кресимир П, и обдарио је цркву и самостан Св. Кршевана селом Дикло. Крајем 10 века дошао је 3. под протекторат млетачког дужда Петра П Орсеола, користивши се грађанским ратом међу синовима краља Отјепана Држислава.

Тада је почела борба између Венеције.

и Хрвата за Далмацију, а у њој је играо најважнију улогу 3. Прве три деценије 11 века био је 3. под млетачком. заштитом, затим опет у директној власти византиског царства, а 1069—1091 у ·непосредној власти хрватских краљева Петра Кресимира 1У, Дмитра Звонимира и Отјеmaga II, док га најзад, за десетак година, није опет задобила Венеција. У овим борбама Задрани су се уверили, да их Венеција хоће да подјарми, док им је хрватски владалац остављао аутономију, коју су уживали сви стари римски градови,

а коју су поштовали и византиски цареви.

Зато је 3. пуна четири века био најогорченији непријатељ Венеције, тражећи у прBOM реду да дође под власт византиског цара, свог легитимног древног господара, а кад то није могло да буде, вољио се покорити хрватском, односно после 1102. мађарско-хрватском краљу.

Око тога времена (1102) читава је Далмација била у власти цара Алексија Комнина, а кад је он у рату с јужноиталским Норманима затражио помоћ ~ мађарскохрватског краља Коломана, уступио му је своје суверено право на Далмацију. Тако је Коломан 1107 ушао у 9., и потврдио му сва стара права и пуну аутономију. Но одмах после смрти Коломанове (1116) почели су ратови с Венецијом за 3. и за целу Далмацију, који су трајали пуна три века. 9. се стално опирао млетачкој власти. За та три века хрватски се суседни елеменат све више усељавао у 3. тако да му је не само већи део грађанства, него и градско племство било по крви хрватско. Да спрече јачање хрватског елемента у 9., Млечани су сваки пут, кад су завладали 3., издавали оштре забране, да се нико не сме женити из хрватских кућа, а поред тога су ту насељавали Млечане. Најзад је 93. 1409 потпао под трајну власт Венеције, и остао је под њом до њене пропасти (1797).

За ово 388 година Млечани су од 9. начинили талијански трад. Стари градски статут од 1305 преуређен је 1558. Велико веће општинско било је састављено од градског племства, а ово је бирало мало веће, које је, с градским кнезом (сопке) на челу вршило сву власт у граду. Грађанство се састојало из виших грађана и народних људи, и вршило је тачно одређене службе у граду. Од краја 15 века претила је 3. опасност од Турака, 'ROJH су та 1570 покушали освојити. — После пропасти Венеције ушла је у 9. аустриска. војска 1/7 1797. 17ј2 1806 ушао је у 9. француски Ђенерал Молитор. Под француском влашћу остао је OG. до 5/19 1813, кад је опет ушла аустриска војска.. Као главни град Далмације остао је SO. под аустриском влашћу до 4/11 1918, када је допловила талијанска торпиљерка, искрцала војску и истакла заставу Краљевине Италије. Истог дана је против тога уло-

— 768 —