Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

жио протест код талијанеског капетана, заповедника торпиљера, Др. Ј. Макиједо, у име далматинске владе, истажнувши, да је град 3. фактично и по праву саставни део државе ОХО. Овом се протесту придружило 5/11 и Народно Вијеће у Загребу и босанска влада у (Сарајеву, нотом, управљеном владама у Риму, Паризу, Лондону и Вашингтону. Најзад је, рапалским уговором 19/11 1990 3. дефинитивно припао Италији.

· Литература: Вгипе , Storia della citta di Zara, vol, I, Venezia, 1913; Nani, Notizie storiche della citta di Zara; Zara, 1883. Ф. Шџушић.

ЗАДАРСНА НАДБИСКУПИЈА. Постанак O. Б. је таман. Џрви пут се јавља у 4 веку. До 1154 је потпадала под солинско-сплетску _ надбискупију. · 1154 mama Анастасије ТУ подигао је на надбискупско достојанство и подредио је њеном надбискупу осореског, рапског, крчког и хварског бискупа. Идуће године папа Хадријан ТУ подвргао је задарскога надбискупа, градском патријарху. Откако се у Далмацији 1828 провела нова организација, католичке цркве, под јурисдикцијом задагрскога надбискупа били су бискупи: которски, дубровачки, хварски, спљетеко-макагрски и шибенички. Међутим се и 3. Ђ. повећала припојењем 1125 једнога дела биоградске (биоградска бискупија постала је 1059—1195) и 1828 целе нинске бискупије. У најновије време задарски надбискупи врше своју власт само у ономе делу 3. Ђ., што је потпао под Италију, док то у осталом делу чине шибенички бискупи.

Столна црква има облик старих хришћанских базилика, а обновљена је у 13 веку. Од времена Карла Великога је посвећена (Ов. Анастазији, док је пре била посвећена Ов. Петру. Хор јој је саграђен у 15 веку, а торањ тек 1894. Између надбискупа истицао се и Винценције Змајевић (17193—1745), који је био у Задру подигао словенско семениште, што је 1828 постало словенским покрајинским семеништем. 1177 је папа Александар Ш посетио Задар.

Литература: Еагаф , Шунсип Sacrum, V; Bianchi, Zara Cristana, 1—П [1877]; Jelić y Die kath, Kirche unserer Zeit, herauspegeben von der Leo-Gesellзећан in Vien, II {1900); 7. Смичиклас, Дипломатички зборник, Ш (1904),

J. Јеленић.

ЗАДАРСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА. В. Далматинска православна црква.

ЗАДАРСКА РЕЗОЛУЦИЈА. СОрпски заступници у Царевинском Већу и далматинском Оабору, управни одбор Српске Народне Странке на Приморју и изасланици средишног одбора Српске Народне Самосталне и Орпске Народне Радикалне Странке у Хрватској и Славонији донели су на свом састанку у Задру 4-17/10 1905 ову резолуцију:

ЗАДАРСКА РЕЗОЛУЦИЈА

Тежња свакога народа, да сам одлучује о свом бићу и о својој судбини, мора ma изазове симпатије сваког, ко и сам гине за слободом, а данашњу борбу мађарског народа поздрављају тим радосније, што је садашњи државни склоп, против кога је та борба наперена, свом снагом спутавао и што данас спутава развитак наше отадгбине хрватског и српског народа. Државна пак самосталност Угарске, која би тада живела · само својим животом и располагала само својом снагом, донела би такве политичке прилике, у којима би мађарски народ био упућен, да у свом рођеном интересу потражи споразум с немађарским народима Угарске, да. у њиховој снази угледа и своју снагу, па да заједно с њима, а у наслону на Троједну Краљевину Далмацију, Хрватску и Славонију осигура услове за своју народну будућност и безбедност. :

СОтога потписани српски заступници и изасланици српских странака свесни о замашности данашњег општег политичког положаја у Аустро-угарској монархији, и узевши у обзир становиште, заузето од хрватских заступника на Речкој Конференцији, изјављују: да ће подушпрети данашњи покрет мађарског народа, којему би, заједно с Хрватима и фактичку потпору понудили, кад би са стране мађарских коалираних странака биле пружене

- реалне гарантије, да ће се оне заузети,

како би се, уз њихове оправдане захтеве, испуниле и тежње краљевине ХрватскеСлавоније, које иду за проширењем њеног државно-правног положаја, да јој се зајемчи што самосталнији, политички, културни и финансиски опстанак, и тразвитак. Подједно траже и радиће потписани посланици и изасланици, да се у Хрватској и Славонији створе демократске установе, које би јој зајемчиле слободан уставан живот и уклониле данашње несносне парламентарне, управне и друштвене односе. Стојећи на том становишту, очекују, да ће и мађарске коалиране странке свој одношај према немађарским народима у. Угарској поставити на праведне основе, како би се овима обезбедио народно-културни опстанак и развитак. Што се тиче захтева браће Хрвата за реинкорпорацију: (утеловљење) краљевине Далмације краљевини Хрватској Олавонији, која je JIOзитивним захтевом зајемчена, приправне су српске странке уложити и своју снагу за остварење овог захтева, ако се с хрватске стране уклони она сметња, која је Досад сметала Орпској Народној Отранци на: Приморју да се за сједињење изјави, а. то је: да се са стране Хрвата обавезно призна равноправност српског народа са народом хрватским. Да би се пак с браћом Хрватима могли ставити у споразум ради заједничке акције, бира се одбор од три лица са три заменика, који ће ову одлуку доставити извршном одбору Речке Конфе-

— 769 — br ih 49