Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ЗАДАРСКИ КАНАЛ
ренције и с њиме ступити у преговоре у смислу ове одлуке. CJ 2
| 1 4 Ј. Продановић.
ЗАДАРСНИ КАНАЛ, канал Јадранскога Мора између далматинскога копна и отока Мулата, Сеструња, Угљана и Џашмана, пружа се од северозапада к југоистоку 54 км у дужину. Најшири. је, 20: км, на самом северном улазу (44749 северне ши-
рине), где се види као наставак Кварне- ·
рића (Опагпегојо), Што даље к југоистоку, све се више сужава, док се у своме јуж"ном делу између копна и отока Пашмана, тде се још зове и Џашмански канал, не сузи на 2% км. Најзнатнија је лука на каналу взадарска. Красна је морска драга сукошанска, од Задра 8 км. к југоистоку, док се пред Биоградом у ПЏашманском каналу расипа скуп оточића (шкоља), за пловидбу врло незгодних. Ј. М-н.
ЗАДВАРЈЕ, село у Далмацији, област и котар · Сплит, · општина Омиш, раскршће Приморске цесте (Омиш—Макарска) и пута, који је веже са Оредоземском далматинском цестом; код доње Цетине, где се пробијајући мосорске клисуре заокучила к- западу. Ту чини. Цетина 30,м. високи слап, Велику ТГубавицу, чија се водена снага употребљава за производњу електрике. Ниже је 7 м високи слап Мала Губавица. У 3. је уред за откуп дувана, пошта, електрични млин и пучка штедиоНица. ' ___J. M-.
"ЗАДРУГА. Југословенска. породична 3. "побудила 'је одавно пажњу, јер се разликује од модерне европске породице, у ко"јој живи само један пар са својом непунолетном децом. 3. је породица, у којој живе заједничким животом, привређивањем и "имањем, ако га има, два или више сродпика, пореклом од истог блиског претка, "евентуално и са својим родитељима, породом и усвојеним члановима. Темељ је 8. обично једна генерација одрасле браће, од којих је бар један у животу. Најизразитије су оне 3., у којима живе двоје или више крвно сродних ожењених људи. Највеће познате 9. имале су око 80 чланова, а просечне до 20 чланова.“ О пристанком 3. управља њом најпаметнији и најокретнији члан, обично 'отац, а ако је овај неспособан, због старости или иначе, онда један од браће, Он се зове домаћин. Имање припада заједници, кући. Из куће удате жене губе право на имање или на наслеђивање, сем ако изумре породица, а на огњишту остане женско евентуално и са својим мужем (призетком, уљевом).
· Југословенска породична 3. побудила је у научном свету јак интерес за задружни „тип породице, те је 0 њој настала опсежна „литература. 3. је постала боље повната, у "опису Олавоније од. Шилера и МитерпаХера 1783. Закон о 3. за Војну Крајину од 1807 и Вук (От. Караџић у (Орпском Речнику (од 1818) означују је као народну
„лазни
установу. Вук и уводи први у том реч-
нику апстрактну. именицу SO. као ознаку за задружну породицу. Народ иначе. подједнако зове сваку породицу »кућом« и разликује задружну кућу од инокосне или инокоштине. Богишић је доследно употребљавао реч >кућа« у црногорском Имовинском Законику од 1888. Грађански законик Орбије од 1844 употребљава реч 3., кућа или задружна кућа. У граничарским статутима, употребљава“ се 1737 и 1754
латинска реч сопипштно- (одатле немачки -
Hauskommunion; al се употребљава и
Напзбепоззепесћа , Наизветејпесћав , Се-
meinhauserei, communautć de famille, association de famille, house-community, amily-community]}. 3 На основу фалсификованог Кралодворског рукописа закључило се, да је 3. прастара словенска породица и да је то специфично словенски облик породице (Ниђе, Џфезепоуте, Во с, МЛајшаг, МУ. Ст. Бил Коу зећ), На тој основи израдио je August Meitzen {Siedehing und Agrarwesen,.., 1895) своју теорију, С. Соћп је установио 3. код много европских и азиских народа у прошлости и у садашњости (Сетешдегзсећан и, Наизвеповзепзсћан |Лезећи ЊЕ Тг versl, Rechtswissenschaft, 1899|), Oga се види у Илијади и Одисеји и код средњевековних Грка, код Римљана, у алпским земљама, у средњевековној Француској.
Из фискалних разлога настојали су спре-
чити образовање задруга феудални господари у Немачкој у 16 веку исто као и средњевековни Немањићи у Србији, султани и владике у Турској због умањавања. пореза димнине, који се плаћао по кући, и кулука. Не може се одржати ШПајскерова теорија ([Peisker, Die serb, Zadruga, Zeitschr, EL Soz- u. Wirtschaitsgesch,, VII, 1900), да је 9. финансиско-политичка творевина средњевековне државе Немањића, аналогно руском »Миру«. Ни Гауејеуе (Де Ја propričte et de ses formes primitives, 1874), није доказао да је 93. нуждан престепен од заједничког имања до приватне својине, у развитку облика земљишног поседа. Допш за алпске земље
“(Die šltere Sozial- u, Wirtschaitsverfassuns
der Alpenslaven, 1909) m Цвијић за бал-
·Ranoko (Anrponoreorpadbckm mpoomeMm Baj-
канског Полуострва, Насеља, I, 1 СС 1902). утврдили су, да постоји веза постанка и одржања 9. са привредним и географским приликама. Али између алпског гемајндершафта и 3. настала је с временом велика разлика, јер је гемајндершафт остао заједница поседа, а. 3: заједница куће и живота. S :
5. је дакле облик породице из прими-
"тивног привредног друштвеног и држав-
HOT живота, не посебна "национална него
бопшта. појава. Пред индивидуаливмом и
пред модерним“ државним уређењем и нов-
"чаном привредом 3. пропада. У. њезиним
функцијама надоместила ју је нешто модерна држава, а нешто нове“ привредне
| — 710 —
—_—