Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ВАДРУГАРОКО СТОЧАРСТВО

облик, који одговара друштву на нижем степену развоја. Нарочито су се обравовала противна мишљења у питању о старости саме 3. Док је велика већина, нарочито словенских научника тврдила, да је 3. прастаро, специфично словенско. уређење (тако Утјешеновић, Богишић, Балцер, Кадлец), било их је опет, који су наглашавали, да је задруга млађег шпорекла (нарочито Иван Пајскер и Иван Штрохал). Посебно мишлење о 3. има (От. Новажовић (Село у Гласу Орпске Академије, 24). Он држи да појав 9. стоји у вези са византиским пореским системом, који се одржао и у српској држави, а по којем се сабирање порезе врши по кућама (од сваког дима, зато »димнина«). И у позније турско доба продужило се на тај начин наплаћивање димнине од сваке куће. Ову је мисао Новаковићеву прихватио и разрадио, па онда далекосежне закључке створио Пајскер, који на крају тврди, да су »мале задруге« настале у српској држави у средњем веку, а »велике« тек у турско доба, које им је својим приликама било погодно. На основу свега материјала, који нам данас стоји на расположењу, можемо као сипурно тврдити, да је 3. прастара словенска институција, и ако она није специфично словенска. М. Костренчић.

ЗАДРУГАРСКО СТОЧАРСТВО је код нас још слабо развијено. Највише је раширено, у Словеначкој, па у ХрватскојСлавонији и Војводини. У овим крајевима има, задруга за коњарство, испашу, гајење стоке (за чист узгој, а у Хрватској и селекционе задруге) и т. д. (0. 7.

ЗАДРУЖНА БАНКА. Централа је у Љубљани. Капитал | 3,000.000. — Резерве 129.500, улози 4,502.217, дужници 7,450.210, добит 0 992.056 Дин. Дивиденда 9% | на, 1,250.000. Кредитира и помаже задруге. Претседник Антон Кристан, директор Карол Голоб, ДС.

ЗАДРУЖНА | ГОСПОДАРСКА _ БАНКА. Централа Љубљана, филијале: Цеље, Ђаково, Марибор, Нови Сад, Сарајево, Сомбор, Оплит, Шибеник. Основана је 1919. Капитал 12,000.000 или 120.000 акција по 100. Фондови 92,892.067, улови 28,128.446, повериоци 117,757.876, благајна, 3,240.072, менице 1,807.136, дужници 138,956.786 Дин. Банкарски послови и финансирање индустрије. · Предузећа: »Атлас« (Д. Д. Нови Сад; · >Хидра«, · »Одело«, »СОтора«, »OBeтла«, Љубљана; »Шешир« (Д. Д. Шкофја Лока и т. д. Чиста добит је 1,939.990. Дивиденда 12%. Претседник Др. Јакоб Мохорич, директор Др. Иван Олока.

ЗАДРУЖНО ПРАВО (тачније: Породично Задрулно Право) јесте скуп позитивних порама. (закон и обичајно право), које уређују правне односе у породичним задругама или субјективна приватна права по-

јединих чланова задруге; то је, Објективно Породично 3. Ш.

У нашој држави постоје три Објективна права, односно три Законодавства о Породичним Задругама и то: Српско, ЦрноTODCKO и Хрватско. Што се Војвођанскога: 3. П. тиче, оно више не постоји.

1. Српско Породично Задружно Шразво. а) Извори. Извори су овога Права најпре, поједини закони, међу којима је главни Грађански Законик од 11 до 25/3 1844. У самој ствари овај Законик је једино писано право о породичним задругама, други закони само местимично помињу задругу, уколико она стоји у вези са предметом тих закона. Што се Обичајнога Права тиче, оно је у опште, по Српском Грађанском Законику (5 10), извор права, а то нарочито вреди за Породичну Задругу, која је, углавном, творевина Обичајнога Права и код које се, за многе односе, мора прибећи, и данас, томе Праву, пошто је Законско Право у погледу те установе често непотпуно.

2. 6) Услови потребни за постојање Породичне Задруге нормирани су у 58 57 и 507 Грађанскога Законика.

1. Сротство. Породичне задруге може: бити само међу сродницима. Оротство, које се овде тражи, јесте крвно, законито или из брака (брачно) сротство и сротетво грађанско (цивилно, адоптивно). Равнодушно је да ли је крвно сротетво било од почетка (ађ што) брачно, или је ово“ постало накнадно, позакоњењем (легитимацијом), као и какво је пак озакоњење. Исто тако свеједно је да ли је сротетво по мушкој (очевој) или женској (матерњој) лози (линији: 8 408 Грађ. Законика), да ли је у правој или побочној линији (S 56 Грађ. Законика), у усходној или нисходној линији, у коме је колену (колу) и степену. Незаконито (небрачно, изванбрачно, ванбрачно) сротство (8 128 Грађ. Законика) не може бити темељ Породично ј Задрузи. Ово се изводи како 'из разлога, основаних на моралној чистоти, која је претежна у породичном задружном животу, тако и на 5 409 Грађ. Законика који, у свом другом одељку, забрањује законско“ (интестатско, ађ шреезваво) наслеђивање између небрачних сродника; једно од повлашћења задруга и једна од карактерних црта њихових је узајамно наслеђивање. међу задругарима, што не би било мо: гућно у заједници, коју би састављали небрачни сродници. Оротство по тазбини,. такође, не може бити основ задрузи (на пр. нема задруге између таста и вета, очуха и пасторка односно свотка). Усвојењем (адопцијом) може се, тако исто, образовати задруга, нарочито ако је потпуно усвојење, оно из 85 137—139 Грађ. Законика. Да би усвојеник, који од стране усвојиоца може бити усвојен било као CHH било као брат (побратим), – по-

стао члан задруге, потребно је да Је

дакле, |

— VO —