Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

на усвојење дала и задруга свој пристанак (S 142 . JP. 53.) Ово значи да, тада, усвојеник постаје грађански (цивилни) сродник и задругара усвојиочевих. То је једини изузетак од правила, 'да се, усвојењем, могу добити само деца мушка или женска или, највише, грађански брат односно грађанска сестра. Код усвојења У задрузи, као што видимо, може бити грађЂанскога сротства и у даљим коленима и степенима, може бити, на пр., грађанских стричева и грађанских синоваца, грађанске браће од стрица, грађанских ујака и грађанских нећака и т. д. Али сродници морају бити лица мушкога рода (пола), што ће рећи, да међу мушким и женским сродницима, као ни између самих женских сродника (без обзира на то да ли је женска особа девојка, удата жена, удова или одвојено живећа жена односно жена разведена, распуштеница) не може бити 3адруге: и народни појмови о 'друштвеном положају жене, посебице O односима између ње и. човека, и законски прописи товоре у том смислу. Дакле, женско лице може бити само у односу инокосном или ортачком тезрес уе обичном смесничком односу. Ипак има и противно мишљење, т. ј. да задруге може бити и између мушких и женских лица, Јуриспруденција Касационога (Суда овде је колебљива: тако, по одлуци Опште Седнице Касационога Суда од 14/8 1883, бр. 3470, може бити, и код женских лица, задружнога односа, док, по одлуци опште седнице од 8/2 бр. 1408, као и по одлуци одељења истога Суда од 929/9 1882 бр. 2686 и од 926/11 1893 бр. 7131, женско лице не може бити задругар.

Није потребно да су сви задругари пунолетни: задруге може бити међу пунолетним и малолетним лицима. Исто тако може бити задруге и између самих малолетника, ако је само који од њих довољно одрастао, да може управљати кућом и пословима, т. ]. да може вршити дужност старешине.

Кад једна задруга постоји, онда у њој

могу бити задругари и друга правно не-

способна лица, а не само малолетници (било они са релативном, од + 7—21 год., било они са апсолутном неспособношћу, од 1—7 године), на име, лица умно 60лесна односно душевно немоћна као и тлухонеми, глухослепи и слепонеми. Овде долазе и расипници.

Спорно је да ли задруге може бити међу страним поданицима и у отеуству увајамности (реципроцитета). Ми мислимо, с обзиром на сам карактер Породичне Задруге, која је једна установа у вези, нарочитој и тесној, са општим друштвеним и државним интересима и потребама, да на то питање треба одговорити потврдно. Што се услова узајамности тиче, он би данас, чини нам се, могао бити испуњен једино у односима наше државе и Бугарске (можда и Грчке; у пределима ње-

ЗАДРУЖНО ПРАВО

ним где има СОрба односно. Бугара), јер у Бугарској постоје такође породичне за- друге. о је

2. Заједница имања. По правилу, главница једне Породичне Задруге састоји се у непокретним добрима (земљишту и

' зградама). Тако исто, обично су задругари

власници (сопственици) ових добара, али може бити задруге и ако би задругари · имали само право ужитка (плодоуживања, usufructus-a) Ha непокретним | добрима. Тако, док су постојали фиденкомиси, фидуцијари су могли бити међу собом у задружном односу, само ако су, за то, и остали услови били испуњени. Због тога је могло бити задружнога односа, и било га је, и код оних српских породица које су, за време турске владавине, живеле и радиле на спахиским земљама као чифчије (кметови). Али право обитавања (ћаБано) не би, разуме се, било довољно за. задружни однос (јер ту не достају, за тај однос, остале погодбе). Задруге може бити и на основи самих покретних ствари, као на пр. када би сродници узели под закуп какво пољско добро па га, својим покретним капиталом (стоком, пољопривредним справама, новцем), обрађивали. Или, сродници имају заједничку гомилу (чопор, стадо) стоке, коју напасају, и у опште хране, на туђим непокретним добрима и из ње извлаче користи (на пр. у ужичком округу). Затим, заједничка добра могу бити или сеоска или традска (варошка) добра, т. ј. задруге могу постојати по селима (сеоске задруге) или по градовима, варошима (градске, варошке задруге), ма да су ове последње задруге доста ретке. Напослетку, има заједнице добара не само онда када су делови појединих задругара једино идеално (аликвотно), одређени него и ако би делови били и материјално назначени, под условом да је и све друго испуњено што се за задругу тражи. Да ли постоји и синова, који

задруга између ~ оца.

са њим заједно живе и радег Одговор на то питање зависи од једног другог претходног ~ питања: да ли међу њима постоји заједница имања“ Другим ~ речима, када, после смрти де сишиз-а остане на његовој заоставштини његов син са својим мушким потомством, чија је тада заоставштина де сшив-ова, да ли самога сина или у исти мах и његових потомака“ Ако је прво, нема задружнога односа међу оцем и његовим потомцима, а, ако је друго, онда га има,

По“ једноме мишљењу, које се наслања поглавито на радове Др. Валтазара Богишића, има задруге између оца и синова, јер наслеђена добра нису само очева него и синовља, она су, управо, породична. Решење, које се оснива на Обичајном 3. .: у томе Праву, задружна имаовина била је не индивидуална већ колективна, она кије припадала лично појединим члано-

== 773 —

•