Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

4. Заједница рада. 8: 507 Грађанског Законика не тражи изречно овај услов али он несумњиво излази из оног захтева његовог да, за задружни однос, мора бити заједнице живота. Казали смо

да, тамо где код породичних задруга има

заједнице у животу, има и заједнице у раду. Немогућно је, у задрузи, да један задругар заједно живи а да не ради заједно, т. ј. да ради само за себе лично. Кад. један задругар хоће да ради само за себе, он мора да се одвоји од задружне куће, и у том случају он престаје бити потпуни задругар, он је тада задругар само делимично, уколико је реч о заједници задружне имовне главнице. (претпоставка. је, разуме се, да се задругар није од осталих задругара и у погледу ове оделио); међутим, уколико се тиче права на принов који задружној кући придође шосле одласка задругаревога из ове, он ту није · више задругар: пошто сада сваки, и овај задругар као и задруга, привређује само за себе, то, у том погледу и у тим граниTAMA, нема више, код задругара који одвојено живи, задружног односа, већ је однос његов ту инокосан (индивидуалалн),

и сваки, и са животом одвојени задругар .

и задруга, задржава своју тековину за себе ако се већ не би споразумели да је, накнадно, смешају (8 511 Г. 3. и Зак. Реш. од 7/2 1847). Иначе, задружни однос остао је и даље (пошто задружна имаовина није подељена) а, поименце, односно наслеђивања и трасполагања том имаовином. Али, отсуство заједничког рада може да има и шире дејство, може да сасвим спречи постојање задружнога односа, ма да би остала три услова (сротство, заједница имања. и живота) била ту. На пр., три брата наследила су свога оца у граду, они се нису поделили а, осим тога, живе и хране се заједно, у кући. од оца наслеђеној. Међутим, они имају, љамо, три разна занимања, један је чЧиновник,. један адвокат, а један занатлија. Ту нема заједнице рада па, дакле, ни Baдруге, 'и ако су остале погодбе, које се траже за задружни однос, испуњене. Када. бисмо се дословце. држали. дефиниције 5 507 Грађанскога Законика, ту би било „задруге, али ми“смо видели да ту дефиницију треба, ако не у смислу, а оно бар у речима, допунити. . 2 :

в) Постанак задруге. Задруга MOже постати на више начина. 1. Најчешће задруга. шостаје — и задруге су, махом, тако и постале — путем наслеђа, када после дејипсеиз-а (оца, деда и т. JL), Његови потомци 'и наследници (синови, унуци ит. д.) остану неподељени“ и на. наслеђеном. имању заједно живе и раде. Исто се :'тако ствара задруга, ако су иза бе cuius-a (био он мушко или женско лице, било наслеђивање MO закону или завештање) : остали као наследници други сродници његови или и несродници према, де. ситпв-у али сродници међу собом, па

претпостав- .

~

5

ВАДРУЖНО ПРАВО:

се не поделе и, уз то, још установе заједнички живот и рад на наслеђеним добрима. У случају наслеђа задруга се може“ створити како изречним тако и прећутним пристанком наследника. 2. Може задруга постати и састављањем уједно две или више инокосних кућа чији – сопственици су сродници међу собом, изречним или прећутним уговором (конклудентне. радње) (5 494 Г. 3.), али заједнички живот и рад морају стварно отпочети: сама воља уговорача ту не би била довољна. 3. Може се и једна инокосна. кућа преобратити у задружну, што

бива када једно инокосно мушко лице

узме у кућу друго мушко лице, сродно по крви (брачно сротство) или по усвојењу, да са њим живи и ради у заједници, учинивши га, у исти мах, и удеоником у своме имању. Исто тако може и отац (дед и т. д.) поделити за свога живота. своје имање између себе и својих потомака (синова, унука и т. д.).и са њима после опет, или са некима од њих, заједно живети и радити на имању сада заједничком, 'Ту ће, као што смо већ видели, бити несумњиво задруге између претка и потомака.

г) Правни односи у задрузи. 1. Власти у задрузи. 1. Задружни савет. | У њега улазе сви пунолетни задругари, а од малолетних они који су ожењени или су иначе еманциповани. Нееманциповани

· малолетници не улазе у задружни савет,

и ако би били задругари, као ни женска лица, али и они могу бити питани за мишљење по стварима о којима решава задружни савет. 2. Задружни старешина. Њега бира и. одређује задружни савет. По правилу, то је по годинама најстарији члан задруге, зато што он обично има и највише угледа (ауторитета) и искуства, али задружни савет може, по потреби, узети за старешину и кога млађег задрутара. Међутим, догод ово не би учинио, сматра се да је прећутно одредио за старешину задругара који је по годинама најстарији. Тако, прећутно скоро аутоматски, старешинска власт прелази, смрћу, са : најстаријег члана на онога, који је 38 њим по годинама најстарији (8 516 Г. 3.). 3. СОтарешица, већином . жена – (супруга) старешине или удова умрлог старешине, нема у задрузи никакву правну власт. Њена. власт је чисто фактичка: добија je од. старешине и служи му, под његовом одговорношћу, као помагачица у управљању унутрашњим пословима задружне куће, а, специјално, у онима, који падају на терет задружног женскиња (женске чељади). пе

IL Надлежност задружних _ власти. 1. Старешина, као заступник (претставник) задруге, делимично је вољни шпуномоћник а делимично законски. Вољни пуномоћник је у, томе, што њега

· поставља задруга (прећутно или изречно),

а законски је утолико што он, по самом закону, има извесну власт: ова му при-