Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДРУЖНО ПРАВО

пада тим самим што је он старешина, нити би му је задруга могла одузети односно скратити. Задруга може старешину једног сменити (и тако посредно одузети му власт, коју је, по закону, имао), али она не може одредити једног члана задруге за старешину, а не дати му власт коју, по закону, својство старешине садржи у себи. То би била сопшашсено 11 авеско, У сваком случају, слично поступање не би вредило за трећа лица Ђопае Не, која -би са старешином, као таквим, ступала у правне односе. 'Али, разуме се, задруга може старешину овластити и за послове, који прелазе круг његовог законског шуномоћства, и тада је старешини, у границама тих послова, вољни пуномоћник

Власт, коју старешина има по закону, двојака, је: једна се тиче имаовине и задружних послова, а друга личности 3адругара. Што се прве власти тиче, она је само – управна ~ (административна). ~ Ово значи, да старешина, може пуноважно предузимати и свршавати за задругу једино акте управног (административног) реда, и, у тој мери, његова радња потпуно веже задругу. Одлучивање је овде у рукама старешине; он може, ако хоће, питати Ba савет и остале чланове задруге, али у сваком случају задругари не могу, односно правних послова ове врсте, чинити никакав приговор трећим лицима, са којима је старешина радио, па ма колико ти послови били за задругу штетни. Задруга има право, ако старешина не врши своју старешинску дужност корисно по задругу, старешину сменити и променити, може се од њега и сасвим одвојити, и том приликом тражити од њега накнаду штете, коју јој је причинио својом рђавом управом, али све дотле задруга је правно ангажована оним што старешина, у том својству, са другима, сврши.

Управни послови у задрузи су многоструки. Поменућемо неке од њих, најчешће. Старешина врши распоред | задружних послова, према њиховој природи у добу године, као и распоред њихов у погледу взадругара и осталих лица у 38дружној кући; одређује начин екесплоатисања добара (у задружној режији, у виду наполице, закупа); продаје пољопривредне производе ради подмирења задружних потреба; прибира грађанске (цивилне) приходе задруге (интересе, дивиденде, кирије); врши набавке за задружну кућу; исплаћује јавне дажбине (порезе и приреве и т. д.); води спорове за задругу не прелазећи границе своје законом одређене власти.

Зато што је старешина само управник задруге, он нема власт располагања 3адружном имаовином. Ипак, ако би он, без нарочитог овлашћења ~ задруге, задругу задужио (на залогу или без залоге), или од њене имаовине што отуђио, па задругари не би против тога протестовали у

року од једне године од када су сазнали за старешинин акат, задужење односно отуђење је тиме прећутно одобрено (ратификовано) од стране задруге, и ову тада дотични правни посао од старешине предузети такође обавезује.

У погледу личности задругара, старешина је старалац малолетној деци и у опште правно неспособнима задругарима. (88 519 и 520 Г. 3., у вези са. чл. 45 Уредбе, сада Закона о Убрзању Рада код Судских и Иследних Власти). Спорно. је, да ли се ово односи и на женска лица у задрузи. Ми мислимо да треба одговорити потврдно (В. горње одредбе и чл. 34 Зак. o (Стар.).

2. Задружни Савет је надлежан за све оно, што прелази власт задружног старешине а, на име, надлежан је да предузима акте располагања (задужења, на залогу или без ове, односно отуђења, са наплатом: теретним правним послом, или без наплате: добричиним уговором). Ако међу задругарима има неспособних лица, поступиће се по одредбама Закона о Старатељству. 3. Један задругар може, било заживотним правним послом (шфег утшу08), било правним послом на случај смрти (тог causa), располагати само својим делом (8 591. Г. 3.).

#2 Наследно право у задрузи.

“1. Опште правило. Шо 8 527 Грађ. Зако-

ника, законски прописи о наслеђивању у инокосним кућама имају се, у начелу, применити и на наслеђивање у задрузи. Тако, ако се тиче наслеђивања интестатског (по закону), имаће се у виду SS 394 а 408 и 409 Грађ. Законика (лозе, колена, степени, парентелни систем, право претстављања или репрезентације) и т. д. Али ово правило трпи два важна изузетка. 9. Изузетци. 8 528 Грађ. Законика вели: »Ородство у задрузи при наследству има првенство над сродством изван задруге, ма ово било и у ближем степену«. Дакле, задруга искључује, код наслеђивања умрлог задругара, све изванзадружне сроднике (били они 'инокосни или у некој друтој задрузи), па ма они били и ближи по лози, колену или степену. Изузетно, син је, ма се налазио изван задруге, јачи од ове у наслеђивању свога оца у задрузи умрлог (и наслеђује заједно са синовима очевим у задрузи, ако би их било), Опорно је, да ли и потомци синовљеви (на пр. унуци, унуке) који су изван задруге наслеђују претка у задрузи умрлога, IMO праву претстављања или су искључени задругом. — 5 529 Грађанскога Законика. не признаје у опште женским лицима право наслеђивања у “задрузи; ова је од њих преча у наслеђивању умрлих задругара, без обзира на лозу, колено или степен сротства, као и на то да ли је сротетво крвно (брачно), или по усвојењу, и равнодушно је да ли је женско лице изван задруге или је у задружној кући (у оста-

—: 776. —