Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДРУЖНО ПРАВО -

је радио, и та се претпоставка као (ргаеsumptio iuris et de јиге) не може обарати. Отуда се не испитује ни то колико је ко радио. Зато имају право на принов и телесно или душевно неспособни задругари. Случај, када је који задругар, од задруге одвојен, трудом или срећом или случајем себи“ што прибавио уређен је 5 511 Гра-

ђанског Законика и његовим Законодав-

ним Тумачењем од 7/2 1847 3. У 1787, Зборник ТУ, стр. 5.

3,“ Деоба задружних обавеза (пасиве). И обавезе су двојаке: задружне и незадружне. Задружне обавезе се деле међу задругаре, и то обавезе, које су старина онако као и добра, која су старина, а приновљени дугови се деле као и приновљена добра, по главама и подједнако, јер је претпоставка, да су сви задругари подједнако имали од тих дугова користи. 3адругари су, код ових последњих дугова, у исто време и једни другима јамци према повериоцу. Незадружна је обавева она, која пада само на једног задругагра.

4. Дејство деобе. а) У погледу имовинских права. Стварна права. Најважније питање је: од кога тренутка се сматрају деобници као сопственици ствари, које су им припале у део. Ми мислимо да се не може код нас- применити систем Францускога Шриватнога Шрава по коме је тај тренутак само онај, када“ је постало смесништво (овде задруга), већ се, с обзиром на изворник нашега Грађанског Законика,

(Аустриски Грађански Законик од 1811) ·

има примити систем Римског Приватног Права и узети да се у опште код сваке деобе један деобничар сматра као власник свога дела делимично од дана, када је постало смесништво (задруга), и то у мери свога смесничког удела, а делимично од дана деобе, и “то у мери смесничких удела његових садеобничара у стварима деобом додељених My. Односно ове последње мере само деобничар

ће морати, да би постао. сопственик, MIO.

бити ствар у државину (покретна ствар) или (ствар непокретна) уписати се у баштинске књиге (убаштинити се), јер, у тој мери, деоба је само основ (шкијиз) а не и начин (тоаиз) стицања (асаштепс и), Спорно је, да ли тога убаштињења мора бити и онда, ако су се задругари поделили не поравнањем него избраним судом. Тражбена права. Деобници постају власници тражбина, које су им. дошле у део од дана свршене деобе. Што се тиче дејоства деобе взадружних тражбина према дужнику, треба имати у виду и прописе Грађанског Законика о уступању ·(mpeносу, цесији) тражбина и о обзнани уступања дужнику (нотификација). Деоба ва–дружних дугова је за повериоце res inter alios acta vel iudicata, и веже ове само тако, ако су и они на њу пристали (установа замене, упућивања, асигнадције). Наследно право. После деобе задруге не могу се више применити изузетни ITDO-

се, по нашем мишљењу, нове (делимичне) деобе (ако је то, правно.

писи о наслеђивању у задрузи. Спорно је само; од кога тренутка се има узети, да је задруга престала. Ми мислимо да је то од тренутка када је деоба постала извршна. АЕ ~. OE:

· 6) У погледу породичног“ права после деобе престаје старалачка власт задружног старешине (он сада ово више није) над правно неспособним лицима у 38 друзи. И у опште, после деобе старешина губи власт коју је дотле имао. Због тога деоба, по правилу, најтеже и пада старешини. Ово значи, да су за деобе задруге најређе старешине криве; већином ове долазе од задружнога народа.

5. Обавеза заштите. 5 504 Грађанског Законика садржи одредбу о обавези заштите међу деобницима. а) Заштита због материјалних (физичких) недостатака ствари. Недостатак треба да је, бар по свом узроку, старији од деобе. Заштита врши у виду

и физички, још могућно). Рок за вршење права на заштиту је од три године, од дана сазнања за махну. 6) Заштита због правних недостатака ствари појављује се, када деобник правно (на суду) изгуби, потпуно или делимично, ствар или ствари, које су му припале у део. Правна махна треба да. је постојала још пре деобе. Њој, заштити, има места само тако, ако је деобник правно узнемирен (дакле не и када је само фактички узнемирен: случај државинскога спора, на основу interdictum-a, retinendae im recuperandae possessionis]). Тужени деобничар дужан je позвати у заштиту своје бивше задругаре у своме одговору на тужбу односно у тужби (на пр. у случају спора о службености: actio сопјеззопа или певаота), иначе нема права на накнаду, ако спор изгуби. Штићеник има да се обрати заштитницима 58 накнаду штете због претрпљене евикције за три године, од дана кога је судска пресуда против њега изречена постала иввршном. Накнада се чини у виду нове деобе, ако постоји и правна и физичка могућност за нову деобу, иначе ће она бити у новцу. За накнаду одговарају сви заштитници у размери · својих деобних делова. в) Заштита односно тражбина и дугова. |Деобници дугују. један другом ваштиту и у погледу тражбина, које су им при деоби задруге припале у део, а тако исто, ако би један од делача платио више него што му је дошло на део при деоби обавеза, OH има право на накнаду од својих о садеобника. И за ову заштиту вреде, у начелу, општа правила о заштити горе изложена. Бо

· Формално право. 1. Форма деобе. а). Задругари се могу, најпре, поделити сами, без призива суда. То је деоба путем. уговора о поравнању. Тај уговор је. консенсуалан (неформалан), и зато се задругари, могу, у овој форми, поделити и усмено и

— 778 =

гаји и пре