Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДРУЖНО ПРАВО

чаја, нормираног чл, 703 и онога из чл. 695. По овом последњем пропису, дакле, ако један“ члан , Куће отуђи свој део, нити je Кућа дужна оделити члана-отуђиоца нити његову обавезу на се узети, а, тако исто; овај члан не мора: тражити деобу ода би прибавиоцу предао отуђени свој део: прибавилап има да чека да се чланотуђилац, ako и када. буде хтео, одвоји од заједнице. Ми, разуме се, апетрахујемо овде питање, да лије закључени уговор у. опште пуноважан, будући да је отуђена ствар туђа, т. ј. домаће заједнице као правног лица, а не чнана-отуђиоца. Као што је познато, ово питање није. расправљено на исти начин у свима законодав"стВИМа. Тек само онда, када кућа, спадне на једно чељаде, може ово свим. кућним имањем, као што би својом властитом особином«, али и то само дотле »док, умножењем кућних чланова, снова не постану примјењива правила која се излажу у овом раздјелу, и која стежу ту слободу«: чл. 707, други. одељак. Трећи одељак овога члана нормира права жене, која је остала. једина. у кући (»самохраница«), а која се. није у тој кући родила, него: »њеним чланом удадбом постала«.

Црногорски Грађански Законик сматра као Кућу (домаћу заједницу или задругу) и ужу породицу т. ј. породицу, која се састоји, само из претка (оца, деда и. т. д.) и његовога потомства (синова, унука и т. д.), противно нашем, Српском Задружном Праву, у. коме, као што смо видели, задруга претпоставља, једну сложену потодицу, док, у том Праву, задружног односа нема у простој породици, бар уколико је реч о старим добрима (старини) и онима, која су стечена пре 21 године потомака (ово | је претежно · мишљење): таква породица се код нас, у' начелу, сматра, .инокосном. Законик Црногорски је усвојио торњу установу с обзиром на Обичајно Шраво по коме, како је то Др. Валтазар Богишић, редактор тога Законика, утврдио, и проста, само од претка и потомка састављена, породица сачињава задругу (разуме се, ако су и остали услови за то испуњени: заједничка имаовина и заједнички 'живот и рад).

У Црногорској Породичној Задрузи, старешина има, свакако због самога карактера те задруге, већу и ширу власт него старешина наше задруге. Чл. 691 Црноторекога Законика гласи: »Домаћин ' заступа Кућу и домаћу имовину пред су“ дом и према осталоме свијету. Што год он као старијешина законито са трећима, углави, бива да је то урађено за саму Кућу, тако. да она од тога постаје дужитељ или дужник«. 'Из овога излази, да за дружни старешина у Црној Гори има. заг конско овлашћење. не само за акте управљаљња. већ и“ за 'акте ' располагања, – под условом, 'да 'је ' поступио законито, а када он не поступа тако. већ незаконито, то се

»елободно располагати |

види из првога: одељка нареднога,: 692, члана, где стоји: > Кад би домаћин штогод зломислено :и кријући“ с“ким углавио, на штету 'Куће, а други уговорник знао за то, Кућа се може одрећи углављенога · на тај начин посла«. Као што из овога прописа излази, Црногорски Грађански Законик не одређује границе старешининој власти на један објективан: начин (т. ј. нормирајући, које правне послове он. може пуноважно

за Кућу предузимати а које не), већ на ·

један начин субјективан (према доброј или

рђавој намери старешине у погледу прав

них интереса Куће). Шта више, да Кућа не би'била везана старешинином правном радњом; није довољно да је старешина радио. »зломислено«, већ је потребно још и то да. је друга страна (она. са којом је старешина · свршио један правни посао) знала за старешинину штаја Наез према Кући. А како се Ђопа Ндез у опште претпоставља, то терет доказивања, да је старешина тако, т. ј. зломислено, делао, и да је старешинина зломисленост била друтој страни позната, лежи на Кући, као што стоји у другом одељку истога, 699, члана. (»Ипак, ко тврди да је за незаконито дело домаћиново знала друга страна,

„тај то и доказује, иначе опрека кућне че-

љади ни такова посла не слаби«. В. овде још и чл. 694 и 698.) i Црногорски Законик је у опште, код установе задруге (домаће заједнице), опширнији и јаснији од СОрпскога ПГрађанскога, Законика. Црногорски: Законик има 28, већином дужих, чланова, док Орпски Законик садржи, углавном, 24, махом кратких, параграфа, тако да је први Законик, извесно, бар два пута већи, овде, од другога. - : : 'И Црногорска Задруга је дељива, по слободној вољи њених чланова, дакле и поред тога што је она: правно лице и што је њена својина колективна. Дељивост 00ухвата не само приновљена, већ и стара добра (старину, стожер). Да је овако, из: лази из чл. 695, 697, 703, 965 (одељак 2: »Ко. од чланова у Кући рођених из ње иступи, било браком било дијелом, он престаје бити домаћи члан у овом смислу«), 066, 967. Дакле, ни Домаћа Заједница из Црногорскога Законика није она и онаква колективистичка 'заједница у којој су поједине генерације биле само једна врста фидеикомисарних уживалаца, без шрава да породична добра отуђе, односно задуже, као ни. да их поделе, онако, како је то било у ШПородичној Задрузи Старог Обичајног Српског Права, или у ранијим аристократским породицама. Данас, како у наmoj, rako и: у Црногорској Задрузи, један члан задруге, осим права која има у погледу уживања задружних добара, (m. j. »права на храну, 'одјећу, обућу, становање; право на опрему при удаји и т. д.« чл. 966, први одељак, Црногорекога Законика), има још и право на: деобу, и то право“ обухвата и: старину: као и

_— '782. —

,

ф | а

ooo o

неби рниааааањх