Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

која је одмах, истим Манифестом, враћена Хрватској, донесен је закон од 8/6 1871, који, ма да је допуштао стварање, деобом, нових задруга, није ипак био много повољан за взадружне односе, пошто је по њему могао сваки прави члан задруге, па и жене, располагати опоруком или наследним уговором оним. делом који му из задружног имања припада. Закон од 929/12 1876 основан је на начелима: да се у будуће има спречавати оснивање нових задруга, да. се укине свако ограничење у погледу дељивости земљишта и обуставе »еве консеквенције што их је закон од 1871 изводио из Начела, по којем је за задружни темељни иметак установљен минимум. од шест јутаpa, Te Ja се поједином. члану задруге одузимље повласт (разполагати с његовим идеалним диелом. Проведењем ових начела приближило се је задружно право у развојаченој крајини оном у старом провинцијалу«. Напослетку, а пре него што су, Манифестом од 15/7 1881, и остале области 'Војне Крајине шрисаједињене Хрватској, издат је 14/4 1880 »Закон о задругах« за још неприсаједињена (неутеловљена) крајишка подручја. У том закону била су примљена многа начела, задружнога закона у провинцијалу од 1874 са тежњом да се задруге преобрате у обичне приватно-правне односе. Од Закона од 1874 разликовао се он у томе што је предвиђао минимум земљишнога поседа испод кога није смело бити деобе и што су се деобом једне задруге могле створити нове задруге.

3. Ha тај начин, у времену Манифеста, од 1881, било је у Хрватској у снази не мање од 6 закона који су уређивали задружне односе, стојећи при том па сасвим различитим основним начелима: у подручју бивше Крајине, темељни Закон

од 1850, Закон од 8/6 1871, Закон од 29/19

1876 и Закон од 14/4 1880, а .у старом провинцијалу, Закон од 3/3 1874 и од 8/12 1877. У циљу уједначења 3. П. предузете су још 1882 потребне анкете које су показале да је, у интересу сељачкога сталежа, било апсолутно нужно и корисно да се и задруге, које су тада бројале преко 45.000 домова, одрже и осигурају. На основу прикупљених података, Хрватска. Влада израдила је нацрт закона о задрутама и поднела та Сабору на решење 927/6 1888: овај нашрт је, с извесним изменама, постао данашњи јединствени »Закон од 9/5 1889 о задругах«. :

Овај историски преглед израђен je, поглавито, по књизи Милана СОмрекара, Закон о Задругах од 9 свибња 1889, Загреб. B.: »O сељачких задругах и њиховом развитку. (Повјестни увод), стр. 1—11.

Б. Оадашње законодавство о породичним задругама у Хрватској и (Славонији сачињава Закон од 9/5 1889, у неколико измењен и допуњен Законом од 30/4 1909.

ЗАДРУЖНО ПРАВО ХРВАТСКО

Закон од 9/5 1889 има 64 параграфа, подељених у 9 поглавља. Осмо поглавље (8 59) посвећено је племићским задругама. |

Поглавље ]. О. Задрузи у опште (88 1—7). . 1. Чланови задруге (58 1 и 2). По 8 1 свака мушка и женска особа. сматра се чланом породичне задруге под условом: а) да се је, у бившем провинцијалу 1/4 1848 а у подручју бивше Хрватско-Славонске Крајине 7/5 1850, затекла као »есупосједница Ha задружном – земљишту «, | 6) или да се је доцније родила од задругара у законитом браку, в) или да се је у задрузи приженила или удала и г) да је у задругу примљена нарочитим уговором. Од дана ступања на снагу закона од 9/5 1889 може једно лице постати чланом задруге само уз пристанак свих 38– другара. и уз потврду котарске власти. Као што видимо, Закон од 1889 не даје дефиницију задруге, али њу садржи 8аконски чланак ЈУ од 1870, где стоји: | »Више породица или кућана (домара), који на једној поткућници (дому) под једним куће господаром живу и заједно господаре, то јест теже нераздиељене непокретнине и заједно уживају плодине истих, сачињавају они шатриархалну свезу која се задруга зове.« Ниједан од доцнијих закона не даје дефиницију задруге већ само одређују, ко се све сматра као задругар, па се тога држао и законодавац од. 1889. Према овом закону, као што се из горњега види, могу бити и женска лица чланови задруге, и то не само породом или удајом већ и уговором. За. задружни | однос сротетво није ~ услов зпе аца поп, т. ј. у задрузи може бити и страних, сротетвом невезаних, лица која, су у задругу примљена нарочитим уговором (В. Кришковић). »Узадружење се битно разликује од адопције, јер овом настаје правни однос само између поочима, помајке и посинка, поћерке (8 183 0. MT. 3.), док узадружени члан долази у правни однос са цијелом задругом« (ВБ. Кришковић). Према S 2 незаконита деца задружне женске особе могу постати чланови задруге позакоњењем. Небрачна деца рођена у задрузи имају право на издржавање и, у случају деобе задруге, на оштету за труд уложен у заједничку привреду. ~

2. Џравно обележје задруге (58 3 и 4). Да би задруга постојала према трећим лицима, нужно је да су »непокретнине у земљиштнику уписане на задругу као властницу« (8 3). Без таквога уписа у: грунтовне | (баштинеске) књиге, нема з8адруге у спољашњим правним односима, '# ако би иначе чланови породице живели у задружном облику (таквих случајева има нарочито у СОрему, где су непокретности заведене у грунтовници на поједине чланове или на поједине породице у заједници). 5 4 освештава правило да вадруге имају способност да стичу сваку:

врсту покретних и непокретних добара,

= 780: i : 50