Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДРУЖНО ПРАВО ХРВАТСКО

3. Забрана располагања с идеалним делом (8 5.). Овај протис садржи два правила: а) ни један члан задруге није властан располагати, ни шбег утуов ни шогиз сацза, делом у задружној имаовини који би му припао приликом деобе. Ово је вредело и за потајно одељенога задругара, јер — по ранијој јурисдикцији потајне деобе правно не постоје, док се »областно« не спроведу (Решење Croma Седморице). ~ Међутим, | новија – судска пракса тумачи, да члан потајно раздељене задруге може опоручно трасполагати својом чим је деоба затражена, може члан задруге својим делом располагати (Решење Croma Седморице). Особа примљена у задругу постаје самим тим сасопствеником у свој задружној имаовини, и погодбе, које би се томе противиле, биле би ништавне (Решење Краљ. Зем. Владе, 1890). Други одељак 8-а 5 бави се са »опоручним одредбама« (располагања на случај OMDTH) које имају за предмет идеални део једног задругара, а које су учињене пре Закона од 29/19 1876 и 14/4 1880 (који су их били забранили), и нормира услове под којима ће оне вредети и после ступања на снагу та два закона: то је обична примена правила о стеченим правима; 6) не могу се, за трајања задруге, делови појединих чланова задруге у непокретним добрима ове оптерећивати у баштинским књигама »нити приволом њиховом нити оврхом«. »Представник једне обитељи у задрузи, односно задружни члан коме пристоји право, на основу Закона од 9/5 1889 (8 55), да тражи разлаз задруге, мо“же слободно разполагати са задружном имовином за случај смрти« (Решење (Отола Седморице).

4. Обавезе из погодаба и штете: 5 6 а). Догод траје задруга, не могу се, у начелу, наплаћивати из задружне имаовине обавезе појединих чланова па, дакле, ни из онога дела који би задругару-дужнику припао при деоби задруге, и то без обзира на порекло обавезе задругареве. Само ако учињена штета произлази из какве противправне радње задругара која, је и Казненим Закоником кажњива имају права како држава (за кривичне трошкове) тако и оштећени појединац да траже да се, ради наплате, »дио догичнога задругара излучи у тотову новцу, ако наиме задруга сама не би хтјела преузети те обвезе« (S 6, одељ. 3 и 4). 6) Ово важи за обавезе настале под новим Законом о Задругама (од 1889); међутим, што се тиче обавезе појединих задругара учињених пре новога закона, »увластан је вјеровник односно одштећеник, ако задруга не би хтјела признати обвезу из погодбе, односно одштетити штету, тражити за своје намирење, да се излучи дио дотичнога взадругара, који ma иде из задружне имовине...« (8 6, 1 одељ.). 8) У сваком случају, ако део за-

имаовином. Осим тога, у опште, ~.

другара-дужника буде издвојен ради намирења његових поверилаца, губи он свако даље право на задружну имаовину и то »у бившем крајишком подручју 54 своју особу, а у подручју бившег провинциала заједно са својом обитељи« (8 6, 1-одељ.). г) Ако би задруга измирила дуг задругара-дужника, то ће се овоме, приликом деобе задруге, урачунати у део (8 6, одељ. 6 и последњи). д) За издвајање дела задругаревог надлежна је котарска област, а ако је задруга узела на себе обавезу да плати дуг задругарев, престаје надлежност управних власти: једино су судске власти надлежне за спорове који би се ту могли појавити (Решења Краљ. Зем.. Владе, 1894, 1899).

5. Установљивање вредности селишта: 5 7. У овом пропису налазе се правила. о томе како ће се, при деоби односно издвајању дела једног задругара у случајима 5 6, вршити процена целокупне задружне имаовине.

Поглавље П. Управа и запт задружни (98 8—28).

1. Куће господар: 85 8 и 9. а) Бирају га. и смењују апсолутном већином сви мушки и женски чланови који су навршили 18 година. Избор се пријављује општинском поглаварству које о томе издаје изабраном старешини уверење. Ако се задругари не могу да сложе у избору старешине, њега тада, по саслушању задругара, · одређује општинско поглаварство. Може бити изабрана и женска особа, ако не би било мушког задругара способног за ту дужност (5 8, одељ. 6). За случај да нема у задрузи ниједног задругара дораслог да управља задругом, наименог ваће општинско поглаварство за заступника задруге »штитника или скрбника малодобника или скрбљеника живућих у задрузи«. 6) Власт господара куће je управна, MI отуда се, у погледу послова који спадају у редовно господарење, шпросуђује по установама 88 1002—1026 omштега грађ. зак. (М. Омрекар). У споровима задруге са трећим лицима, задругу заступа тосподар куће на чије име гласе сви парнички, акти, као што се и државински правни односи могу, уколико се тиче задруге, засновати само радњом господара куће: јер је задруга, у Хрват ском Праву, правно лице, »јуристичка. особа« (Решење (СОтола Седморице). Куће господар дужан је марљиво и поштено настојати око посла и накнадити сваку штету која настане његовом кривицом (М. Омрекар). Куће господар не носи личну трађанско-правну одговорност према трећим особама за послове кућнога господарства (Решење Croma (Седморице).

2. Управа задружном имовином: 8 10. У име свих чланова задруге управља 3адружном имаовином господар куће. Код послова који не спадају у тредовно господарење, као и код оних којима ће се непокретни иметак оптеретити или за-

: —— 780