Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАСЛОН

горима код наших непријатеља оснивана. су, иницијативом заробљених глумада и интелектуалаца, 9. Ш., која су, у данима тешких и судбоносних искушења, одржавала и крепила дух интернираних грађана, и заробљених бораца. Својим радом нарочито су се истакли: Орпско заробљеничко позориште »Руцовић« у Џаничереву, П030риште у Болдогасоњу, Позориште у Нађмеђеру, Позориште у Нежидеру и Повориште у Браунау. P. O.

ЗАСЛОН. 1. Град на Сави (сада | Шабад). Помиње се 1476. Џ-Ћ. 2. Врста прегаче. Носи се у 1 ЗАСРАМАЧА, мала четвртаста марамица, извезена и кићена шљокицама, Ђинђуфама и парицама. Носе је младе и девојке удаваче. Зову је Wu ручна 5. Носи се у Призрену, ШЏећи и на Косову. ~ 2 1. 3.

ЗАСТАВА, политички лист. Џрви власник, издавач и уредник 9. био је Др. Светозар. Милетић. У почетку је 3. излаsuma у Шешти, два пута недељно, доцније у Новом Саду, сваког дана. Уредници су се мењали више пута. Излази 1866—1995. 8. je један од најстаријих и најважнијих политичких листова у Војводини. Вршила је велики утицај на политички развој догађаја и националну пропаганду.

ЗАСТАВАШИ. РБ. Радикална странка у Угарској.

· ЗАСТОР, врста прегаче. оси се у Гушчу (котар Сисак, Олавонија). |

ЗАТВОРЕНА ШАМИЈА, шамија угасите боје, којом жене повезују главу. Носи се у пиротеском округу. - И. 39.

ЗАТЛУНА ИВАН, трговац и индустријалац (1864, Загреб). 93. је самоук. 1890 основао је нову управну општину Гола, једину на територији преко Драве, и био јој је начелник и бележник. 1906—1918 био је народни посланик у хрватском сабору. Био је директор банке у Н.. ГраДИшкКИ, о АИК и Загребу. од

ЗАТОН (талијански Мајн), село у области и котару Дубровник; од Гружа северозападу, на Затонској луци, која се 2 км далеко у копно увалила, паробродарска, постаја на линији Груж—Отон. Има 470 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, млин на води и моторни млин. J. M-u.

ЗАУМ, манастир OB. Богородице, у Јужној Србији, у ЂБитољској Области, на југозападној обали живописног Охридског Језера, а под кршним и дивљим отсецима, Галичице, северно од ушћа Чераве. Цркву је подигао за владе цара Уроша 1361 себи за задужбину ћесар Гргур, син 'Душановог севастократора у Охриду Бранка

Младеновића, а брат Бука Бранковића. Манастир је добро очуван. др

ЗАУШНИН, мала шарена ресната марамица, којом жене привезују отоз тако, да оне ресице око образа дођу. Носи се на Косову. 5 17. o.

ЗАХ ФРАЊА АЛЕКСАНДАР, ђенерал (19/4 1807, Холомуц, Моравска — 2/1 1892, Брно, Моравска). По свршетку гимназије и философије у Ђрну, завршио је правни факултет у Бечу 1828. Био је до 18351 општински чиновник у Моравској, а те је

тодине прешао у Пољску, да се придружи

пољским устаницима. Кад је пољски устанак угушен, Зах се вратио у Моравску, али је 1832 морао напустити Аустрију, те је отишао у Француску, тде је до 1836 студирао војне науке. За то време био је библиотекар краљевске библиотеке у Фонтемблу у Француској. 1836 вратио се 3. у Беч, али је понова био принуђен да напусти Аустрију и да иде у Француску, где је био учитељ немачког језика у војној школи у Бријену. Ту је остао, са прекидима (за које време је путовао по Швајпарској) до 18543, кад је отишао са кнезом Чарторијским у Цариград, одакле је, као његов емисар, дошао у Београд, по пословима пољске емиграције и у исто је време био и драгоман француског генералног консулата. 1848 био је O. Ha Оловенском Конгресу у Прагу, после чијег се је прекида придружио добровољцима, са њима отишао у Оловачку и учествовао у

· бојевима против Мађара. После неуспеха

ослобођења Оловачке, Зах се 1949 вратио у Београд, и 1850 је постављен за управника Артилериске Школе, која је тада образована. 25/6 1850 дат му је чин артилериског капетана 1 класе, за мајора је произведен 30/9 1857, за потпуковника. 26/10 1862, за пуковника 1870, за Ђенерала 10/8 1875, пенсионисан је са целом шплатом у знак признања 31/9 1883. 5/6.1850 до 1/2. 1859 био је управник Артилериске Школе. У лето и јесен 1858 путовао је са аустриским консулом Ханом, моравском и вардарском долином ради одређивања трасе за железницу од Беча, преко Београда за Солун. По повратку са тог пута, а по решењу Ов. Андрејске Окупштине, био је склоњен из Србије, и огишао је у о о, а по том у Швајцарску. 11/6 1860 поново је позват на положај управитеља. Артгилериске Школе, где. је остао до 29/9 1865, кад је наименован за начелника Артилериске Управе у Крагујевцу. Од пролећа 1867 заступао је министра војног, а када се кнез Михаило вратио из Цариграда, био је слат у разне војне и војно-политичке мисије (Инспекција разних бригада, политичка мисија у. Грчкој). Од 1/10 1868 поново је me управитељ Артилериске Школе до 923/5. 1874. 'Од тада је био први ађутант кнеза. Од по-

· четка 1876 био је начелник Главног 'Ђене-

ралштаба, и руководио је спремом 'за рат.

= 706: — '

: aa aas

зидан vikali