Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

У рату 1876 био је командант (ЗападноМоравске дивизије) Ибарске војске и учествовао је у рату до 13/7 1876, кад је дошао у Београд, ради лечења ноге, која му је 29/9 ампутирана. Од тада је био први ађутант кнеза до зиме 1878, кад је добио дуже отсуство за Праг и Брно, са кога је 1880 долазио поново у Ђеоград, но Ha кратко време. Поред управитељства био је и професор у Артилериској Школи (предавао је енциклопедически преглед војних наука, географију и француски језик у предуготовничком курсу и историју ратне вештине, географију, стратепију и играње у редовном курсу). Поред предмета за сам курс, штампао је превод Тактике Декера са немачког на француски и Путопис (са крокијем) кроз моравску и вардарску долину. | B. Белић.

ЗАХАР ИВАН ДР. (18/19 1845, · Загреб — 1/5 1907, Загреб). Право је студирао у Загребу и Бечу. Био је адвокат у Загребу, ~ угледни патриота и књижевник. Сарађивао је у Вијенцу, а неко време био му је и уредник, затим у Обзору, у коме је нарочито писао политичке чланке и фељтоне, и у Мјесечнику Правничкога Друштва.

Сл

ЗАХУМЉЕ, стара област, која је хваTama од дубровачке међе до. Неретве, а Хум, обичнији назив земље, са главним градом Благајом, допирао је све до Раме, на северу, а до Гатачког Поља на истоку. Тој области припадао је и полуоток. Џеље-

шадц. Од 192 века хумска област обухватала, |

је помало и подручје старих Неретљана, на десној обали Неретве. 3. означавала се област иза мостарског Хума, према југу и мору. Ово. подручје држали су Срби, а владар им је био у 10 веку Михаило Вишевић, независан од рашких великих жупана. Од 12 века у 3. је владао Немањин брат кнез Мирослав и његови наследници. Св. Сава је ту, у Отону, подигао 1219 српску епископију. Српски посед ове области угрожавали су Мађари 1198 и 1953, али само за краће време. Око 1295 хумска област делила се у двоје, на део од Неретве на запад, у ком је владао ратоборни кнез Петар, који је постао чак и градски

старешина Опљета, и на источни. После -

1254 српска власт у Захумљу постала је непосреднија, јер се жупан Радослав био

придружио Мађарима, и стога је од Уро-.

ша 1 потиснут. Почетком 14 века ту је био намесник најстарији син краља Милутина, Константин, који се бавио на Бротњу, у Невесињу и у Отону, а граница српске државе допирала је све до близу Макарске. За време борби у Србији, после смрти краља Милутина (1321), босански бан Степан П Котроманић продро је у Хум и до 1326 освојио га. 1333 продао је краљ Душан Отон Дубровчанима, а исто је учинио и босански бан. Ради Хума односи између Душана и Степана П били

| ВАХУМОКА ЕПАРХИЈА

су читаво време веома затегнути, а 1350: дошло је између њих и до рата. Ипак, и ако побеђен том приликом, босански бан је задржао ту област. 1357 морао је дати западни део те области (до Неретве) маЂарском краљу Лајошу 1 млади бан Твртко, тобоже као мираз уз Јелисавету, кћер Степана П, а жену „Лајошеву. Повратио та је опет за време мађарске кризе, око 1383. Од почетка 15 века ту је област држао углавном војвода Оандаљ Хранић, чије подручје је хватало од Неретве до: Лима, а мањи је део био у власти херцега Хрвоја. 1435—1466 у тој земљи је владао Степан Вукчић, који се 1448 прогласио

хердегом, и по коме се цела земља назва-.

ла Херцеговином. У његовој власти је била цела стара област од Цетине до Лима. У Имотском је седео једно време његов: најстарији син Владислав. После пада Босне, уочи опасности од Турака, Степа нови синови предали су. један део западних области Млечићима 1465 (Мажарску Крајину), а у други део пустили су Мађаре 1466 (неретванска долина). После: пада Херцеговине (1482), држали су Мађари још једно време крај око Неретвина. ушћа, док га 1490 нису Турци дефиниTHBHO посели. Ћоровић.

ЗАХУМСКА ЕПАРХИЈА. Између 1611 и 1615 подељена је херцеговачка епархија на две епископије: требињску, којој је: остао наслов херцеговачка, и петровску, која је названа полухерцеговачком или 3. Ова је испрва обухватала само крајеве, који су раније потпадали старој лимској епископији, и имала је седиште у Петрову манастиру на Лиму. Први њен епископ био је Лонгин (1615—1648), који је неко време (пре 1639) управљао и херцеговачком епархијом. После смрти Лонгиновебио је епископ Максим, а после Максима, управљао је епископијом – будимљански: епископ Шајсије. Када су Турци око 1650' Пајсија убили и Џетров манастир спалили, патријарх је предао Петровску или 3. Е., која је обухватала Никшиће, Плану, Коладшиновиће, Морачу m Кадилук Пријепољски, херцеговачком митрополиту Василију Јовановићу (1651—1671). Василије је узео за нову столицу 93. и полухерцеговачке епископије Оногошт-Никштић. За 'Требиње је био постављен други епископ. Али када је он 1654 заточен, Василије је упра— · вљао са обе епархије. После Василија, помињу се као захумски или полухерцеговачки епископи (1671—1739): Симеон Љубибратић до 1681, Саватије Руђић, 'Beрасим, Некатрије Зотовић, Мелентије, Атсеније и Аксентије 1, Епископи су се у оним тешким временима често мењали, а управљали су час једном, а час са обе херцеговачке епископије, те се зато и зову једанпут захумски и полухерцеговачки, а: други пут само херцеговачки или херцеговачки и захумски. ЏШосле Београдског Миpa (1789) 3. или полухерцеговачка еписко-

— 197