Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

словали од Турака дозволу; да обнове свој самостан. Током времена фрањевци су и самостан и цркву обновили и проширили. Пред црквом је гроб фра Ивана Деспота, а у цркви фра Андрије Качића, двају песника. Ту су и њихова мраморна попроја. : .

JIM TeparTypa: OmaToBHh, „OpaHOBIIH (1888); Сераф. Перивој (1909). “od.

ЗАПАДНА МОРАВА, река у (Србији, лева саставница Мораве. Извориште је на Голији (Јанков Камен 1.931 м) и Јаворпланини (Ступска. Чесма 1.314 M). Ha горњем делу тока, до ушћа Ђетиње, зове се Моравица, а по Голији је добила и имеГолиске Мораве. Спаја се са Јужном Моравом 2'5 км северно од (Оталаћа. Од извора до Пожега тече ка северу, затим кроз Овчарску Клисуру на исток, а од Чачка, на исток-југоисток до Крушевца, где нагло скрене на север, Главне су притоке с леве стране Велики Рзав, Ђетиња, Чемерница, Гружа, а с десне Бјелица, Ибар и Расина. Дужина, тока је 2478 км, а површина слива 18164.7 км“. Без својих притока располаже, при средњем најнижем водостају, са хидрауличком снагом од 72500 Рт |D

3ATIAHHM (MHABCHM) HUITOHABCHM КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК. РВ. Књижевни језик у прошлости. Штокавски дијалекат.

ЗАПИС. 1. Сеновито дрво, фетиш, које се налази у пољу, или у коме је урезан крот. Кад се »носе крста« обиђе се око 3. три пута, обнови се крст, и обедује се ту. 3. је табуиран и неприкосновен; нањ се несме пети, нити се с њега дирати плодови. 2. Амајлија, талисман, Такви 3. су странога порекла Х(оријенталска, класична, средњевековна празноверица). У нашим земљама нарочито су, и код муслимаша и код православних, били популарни 9., што су их писале хоџе. И

ЗАПЛАЊЕ, област у горњем току реке Кутине. (В. Нишка Област.) ОИ

ЗАПОНЦИ, врста манжетне на мушким кошуљама. Носи се у крушевачком округу. У. Далмацији се 3. зову и наруквице.

ЗАПРЕГА, врста косовске бошче. Носи се у Санџаку. И. 0.

ЗАПРЕШИЋ, село у Хрватској, у жупанији и котару Загреб, општина Брдовец; недалеко од састава Оаве и Крапине; раскрсница, железничке пруге Загреб—3.Зидани Мост и загорске железнице 83Чаковац (994 км). Има 1.759 становника, пошту, телеграф и телефон, поглаварство општине Брдовец, пучку школу, фабрику израђевина, од сувог меса, парну стругару, штедионицу. Ј. М-т.

ЗАРНИН БОРИС ДР., професор биологије, хистологије :и ембриологије и управ-

_култету. — 83.

ЗАРОБЉЕНИЧКА ПОВОРИШТА.

ник морфолошко-биолошког института на медицинском факултету у Загребу (11/%5 18583, Љубљана). Основну и: средњу школу учио је у Љубљани, Университет у Јени, Клужу и Вирцбургу. Радио је на зоолошким станицама Трсту, Напуљу и у Француској. Као Ђак Боверијев промовисан је: 1904. 1904—1915 био је 1 асистент професора Боверија у Вирцбургу; 1910 хабилитован је онде за приватног доцента зоологије и компаративне анатомије. 1915 10стао је ванредни професор. 1916—1918 био је редовни професор зоологије на Университету у Цариграду. Од 1918 редовни је професор у Загребу на: медицинском фаје основао природњачко. друштво у Вирцбургу, уредио је институте у Вирцбургу, Цариграду и Загребу. Написао je на словеначком језику више популарних научних списа (предавања), нарочито брошуру: О бивству живљења (1914), критика и полемика (Олов. Народ, Наши Записки, Веда и Љубљански Звон). — Већина 3. научних радова односи се на занимљиви Amphioxus (Branchiostoma), Важан му je pan: Vergl, Studien id, d, Bau а. Меге у, Echidna u. d. Repti, (Јеп, Zeilschr, f. Nat, Wiss,, 46, 1911).

Мање његове публикације. односе се на протозоа (нови огао Зојепорода), метиља (циклус развића од Dicrocoelium lanceolaкит), птеропода (предавања о хромосомима, редукцији и диминуцији хроматина и функцион. директној ћеличној деоби).

Ј. Хаџи. ЗАРНИН ВАЛЕНТИН ДР., писац и политичар (4/1 1837, Репње — 30/8 1888,

Љубљана). 38. је учио гимназију у Љубљани, историју и права у Бечу, а промовисан је за доктора 1864 у Грацу. 1861 до 1867 био је домаћи учитељ код Левина Рауха у Хрватској, затим адвокатски концишијент на разним местима, а од 1877 адвокат у Љубљани. 8. је сарађивао са (О. Јенком и Фр. Ерјавцем у рукописним Ђачким Вајама (1855), објавио је путописе, хумористичке ~ фељтоне и карикатуре у Новицама и чланке и дописе у Оловенском Народу. У Словенском Гласнику објавио је приповетку Ура бије, чловека па ни (1861), и историску приповетку из доба пољског устанка из 1830 Машчевање усоде (1862). Као политичар био је 3. младословенац и најпопуларнији говорник на политичким зборовима (таборима) у Штајерској, Крањској и Корушкој. У почетку уставног доба био је 1869—1883 земаљски посланик MW неко време земаљски одборник у Крањској.

Литература: – Лебец, · Љубљански Звон (1888); И. Ж. Коледар Дружбе CB. Мохорја (1889); Графенауер, Згодовина новејшега слов. словства, 92, 424: Џријатељ, Летопис Матице Орпске (1907, 4, 25

ЗАРОБЉЕНИЧКА ПОЗОРИШТА. У току Оветског Рата по заробљеничким JIO-

= 795 —