Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗВАНИЧНА МАТИЦА

шћанску шросвету. 3. је прво просветно, књижевно друштво у Хрватској. И ако је друштво у свему сложно радило с Илирцима, ипак је много више од њих посвећивало пажњу простом народу. Сами чланови су учили, а и народ поучавали У познавању језика. У илирско доба издали су три књижице за народ: Геновева (1845), Кошарица (1846) и Милутин (1846). Те су књижице сами превели са немачког оригинала од Христофа Шмита, и издали их новцем, који су сами међу собом скупили. Тврдо су веровали, да ће их приближење

са осталом словенском браћом ослободити .

душевног _· робовања – другим народима. Ступили су стога у писмене везе са мноTOM браћом свих словенских земаља. Оваки је члан Кола морао добро познавати један славенски језик и сву љитературу на том језику. Куповали су књиге једино словенске, а држали су новине на свима словенским језицима. Имали. су стога много пријатеља у свим словенским земљама. Већ прве године добили су леп дар. од 122 књиге од Оловака и Срба у Пешти, Ове су Оловене сматрали за једно огромно стабло, а Јужне Словене су сматрали за једну грану тога стабла, — то су Илири. Тежили су да се народ, који је издељен у многе делове, уједини под једним именом: Илири. Писали су стога својој браћи богословима у Ђакову, Сењу и Задру, да и они оснују такво друштво, и раде у истом смеру. — Младо друштво много је трпело од словенских непријатеља. 1839 друштво је укинуто, али је већ 1840 обновљено. · Бурних година 1848 и 1849 разишли су се клерици својим кућама, па је замро и сав рад у друштву. Концем 1849 вратило се 39 клерика у семениште. Тежина апсолутизма, која је притискивала народ поштедила је друштво, ваштитом надбискупа Хаулика и родољуб ног . семенишног поглаварства. За време апсолутизма друштво је издавало више књига него у илирско доба. 1855 издало је Груберове жатехезе, а 1856 Јансов молитвеник за дјецу, две Шмитове приповетке Пустињака и Кријесницу, затим Живот католичке цркве и приповетку Нустакиј. Од тада су редовно сваке године издавали по коју књижицу за народ.

1856 забранила је влада име Коло младих родољуба, а онда је друштво узело име 3. Д. М., које носи и данас. За поглаваре су дошли туђинци, и друштво је морало увести латински језик као служе бени. Много чешких и ћирилицом писаних књига морало се спалити. Кад је нестало апсолутизма, друштво је опет ојачало за време управе Томе Гајдека, који се очински бринуо о њему, Тад су основана два нова просветна друштва: Друштво Св. Јеронима за пучку просвету и Педагошткокњижевни збор, који је имао да се брине о деци. 9. је тиме потиснут, али није престао радити. Није прошла година, а да 3. није народу дао по коју књигу. Данас је

поред Друштва Ов. Јеронима 3. најпопуларније књижевно друштво. Много се 'више у то доба истиче унутрашњи рад друштва. Тај рад иде затим, да се хрватском народу да свештенство, одушевљено за идеале народне и црквене, који би народ довели JO боље будућности. | Девиза је многим претседницима тога доба: Све за вјеру и домовину. Чланови друштва вежбају се у писању и језику, пишу чланке и расправе. 1866 издали су Цвјетњак, намењен младежи, у ком се налазе само оритинални њихови радови. 1867 почели су издавати први хрватски ђачки лист Зви-

'језда, који је излазио до 1873, а тада га

заменио књижевни одбор, који се, осим издавања, књига, бринуо и за декламације, прославе и забаве. Није било славе у хрватском жатоличком свету, које 9. није прославио. 1872 прославио је спомен народних мученика Зринског и Франкопана, 1887 своју педесетогодишњицу, исте године – педесетогодишњицу ~ Лава XII ПЕВА JUL

Када су се од деведесетих година 19 века почела јављати у народу питања социјална. и верска, 5. је у томе учествовао. Кад је књижевност почела да руши веру и морал у 3. су се јавили радници на пољу католичке белетристике. (Сада се рад 3. разгранао у поједине кругове, као: апологетски, ~ белетристички, ~ социјални, клуб за источно питање. Књиге O. Cy данас претежно верског апологетског карактера, или социјалне брошуре за народ. Данас је рад 3., због малог броја чланова, ослабио. Друштво је издало и више богословеких научних књига. 9. молитвеник Исус пријатељ малених доживео је 28 издања, а и многе друге 3. књиге изашле су у више издања.

Ј. Јеленић.

ЗВАНИЧНА МАТИЦА. Б. Матице.

ЗВЕЗДА, лист за забаву и књижевност. Покренуо је 1894 Јанко Веселиновић У Београду. У току 1894 излазила је 5. као дневни лист, али је обустављена 9/11 исте године. Веселиновић је обновио 9. 1897. када је постала недељни лист. ВБажила је као напредан и слободоуман лист. Излазила је 1897—1901, и више је пута 3абрањивана. Најзад је 3. обновио 1912 Бранислав Нушић, када је, као књижевни лист, излазила једанпут месечно.

ИО

ЗВЕЗДЕ. В. Небеска тела.

ЗВЕЧАЈ, рушевине града Хрвоја Вук-

чића, у Босни, на левој страни Врбаса, '

северно од Јајца. Помиње се први пут 1404. 1463—1518 град је био у јајачкој бановини.

Литература: "BR. Трухелка, Краљевски град Јајце (1904). М. Ф.

ЗВЕЧАН, развалине српског средњевековног града у Јужној Србији, у Рашкој Области, у углу лакта с леве стране Ибра,

— 804 —

арка

daaa ija