Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

између осталог: Жртве (1898), Пријатељ-

ство ин љубезен (1904), Змага (1905). У:

Љубљанском Звону писао је више од 10 година сталне реферате о прететавама љубљанског гледалишча. Много својих списа. објавио је 3. и. у забавној књижници Оловенске Матице (на пр.: Из вихарја в 3аветје, 1900, драмска слика, Сами мед себој, 1902. Погреб, 1902) и у издањима Дружбе Ов. Мохорја (На кривих потих, 1893, Ђој за правицо, услишал, 1901, 'Шисана мати “и т. д.). 3. је

био и сарадник Говекаровог Слована, тр-

шћанске СОловенке, |Домачег Пријатеља и других листова. Део својих ЧИНОВНИЧКИХ

успомена објавио је 3. у недељном листу,

Наш Глас, 3, бр. 4

И. Џ. ЗБЕГ (ЗБЕГОВИШТЕ) је природно склониште, где се народ склањао за време несрећа и опасности, нарочито Ba време ратова са Турцима. 3. су били по гудурама великих планина, као на Руднику, Овчару и Каблару, Мучњу, Букуљи, Венчацу, Космају. Било их је, у опште по склоњеним и забаченим местима, до којих Турци нису долазили. Највећи су 3. били у Овчарсеко-Кабларској Клисури, где су постојали многи манастири. Ту се народ склањао и настањивао по пећинама. Да би до њих доспели, избеглице су од сасечених греда градиле врсте лествица које су гвозденим клиновима учвршћивали за стене. Народ је по збеговима месецима живео, све док опасност од Турака није прошла. Каткада су Турци проналазили 3., и тада је свет склоњен у њима, много страдао. Тако се зна за 83. у Дљинској Џећини (Драгачево), да су та 'Турци пронашли, довукли силно грање и дан и ноћ палили ватре, док се сви они, који су у пећини били, нису угушили од дима. Због тога је ова пећина прозвата »Кађеницом«. Било је 3. и у пределима, који су били даље од путева, у густим шипразима и луговима, где је свет подизао колебе и ту живео. Познати су збегови на Космају, где су се за време Кочине Крајине били склонили Неменикућани и друга суседна села. И данас по целој Шумадији има пуно топографеских назива Збег, Збеговиште и др. која указују на места, на којима у били

5. и привремена насеља. i.

3BMPHA MY3EJCHOF Ае У ЦЕЉУ садржи углавном предмете из римеког доба, нађене на месту. старе Сејета, 27. JI. ЗБИРКА МУЗЕЈСКОГ И СЛОВЕНСКОГ ЗГОДОВИНСКОГ ДРУШТВА У МАРИБОРУ. У. овој збирци се чувају историски споменици града Марибора, а сем њих и неколико ископина из Штујеког Шоља. Меby one спадају интересантни римеки рељефи, који претстављају ~. BB. Nutrices Augustae, — OC овом збирком је сада спојен и пређашњи кнезо-шкофиски дијецезални Музеј. ИО

1897, За сречо, 1901, Бог га је

ЗБОР ДУХОВНЕ MA KIT .

3BMPHE ПОШТЕ, Новчани промет није једнак код свих поштанских установа и

· каса, јер су негде веће уплате! а 'негде су

веће исплате. Очигледно је да према томе има поштанских каса, којима новац. недостаје, због великих исплата, као што има и каса, где се новац, због малих исплата, гомила, и лежи неупотребљен. Због тога се у интересу трговинском“ и новчаног промета, земље, а по утврђеном систему, вишкови повлаче отуда, где их има, и шаљу

· тамо, где недостају. Ради регулисања. бла-

гајничких односа, свакој је пошти одређен, према саобраћајним приликама, »благајнички максимум«, т. ј. извесан депозит новца, који стално у својој каси моpa да има, Вишкове, преко тог одређеног · депозита, свака пошта мора посведневно слати каси, која јој је зато одређена. 'Тота ради су све поште подељене у две групе: обичне и збирне. Обичне су оне, које своје ' новчане вишкове предају одређеним“ збирним поштама, и од њих добијају потребне суме за све своје исплате, а збирне су оне, које прикупљају новчане вишкове од обичних пошта свога збирног подручја и њих снабдевају потребним сумама. Ззбирне поште полажу своје новчане вишкове Народној Банци, односно њеним филијалама, на жиро-рачун Поштанске Штедионице, | односно на – жиро-рачун надлежног чековног завода, а све потребне суме отуда и повлаче. Збирне су поште у местима где је Народна Банка и њене филијале. Како су посведневно у покрету велике суме, прописан је нарочити правилник о пословању поштанеким нов цем. Д. Димитријевић.

ЗБОР ДУХОВНЕ МЛАДЕЖИ ЂАНКОВАЧНЕ отворен је у Ђакову .5/10 1841, по узору Збора духовне младежи запребачке. У почетку је бројао 16 чланова. Збор је одмах основао и књижницу, која је већ 1848 имала до 600 свезака. 1854 био је 3. забрањен као и његов забавни лист Овећеник, а 1856 је сасвим укинут. Обновио га је Вилим Корајац 1860, са. ужим циљем: упознавање домаће књижевности и неговање побожности и домољубља. Збор је после тога, издао више поучних књига: Хепова црквена повијест (1863), Сирочад (1873), Шјешчара (1880) и т. д. Из 3: је потекла мисао о прослави Качићеве стогодишњице у Ђакову. O. je своју књижни- | цу тако повећавао, да је A CP пре 1890, нарочито Бертићевим настојањем, – бројала, преко 1.000 само руских свезака, Од 1901 8. је суделовао и при оснивању пучких књижница.

Литература: Павић, Бискупијско сјемениште у Ђакову (1911). И.

ЗБОР ДУХОВНЕ МЛАДЕЖИ ЗАГРЕБАЧКЕ основан је у надбискупском семеништу загребачком 1836, 8 основао га је богослов Јаков Петек. Прво име друштву било је Коло младих родољуба. Оврха!је друштву дати народу праву народну кр-

— 808 — х