Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗВЈЕЗД

сански паша узима 8. у заштиту. Земни се 3. остатци чувају у фрањевачкој цркви у Фојници.

Литература: Батинић, Фрањевачки самостан у Фојници (1913). J. J.

ЗВЈЕЗД. В. Жупа, Велика и Мала.

ЗВЈЕРИНАЦ, мало острвце на Јадранском Мору, западно-северозападно од 94дра, између острва Мулата, Сеструња и северног краја Дугог Отока, на 449 957 сев. шир., 14955-:3' ист. од Гр., дугачко 6 KM, · широко око 1 км, високо до 117 м. Површина острва је 4'5 км“. Већим делом је под вегетацијом. Највиши висови од. северозапада на југоисток су: кота 106 м, Клиш Брдо 117 м, Главица 113 м. На острву је једино насеље 3.

1. ОВ.

ЗВОНА. Не зна се тачно када су 3. почела улазити у обичај по српским православним црквама, али је врло вероватно да их је било већ и у 12 веку, пошто се зна, да су и на цркви Ов. Димитрија у Солуну била, велика 3. већ 1185. Међутим, до сада нађена најстарија O. из српских цркава су тек из 15 века. То су два 3. властелина Родопа са његове цркве у Бањи код Шећи, из 1439, и два градачка 3. код Чачка, из 1454. ПНЕ

ЗВОНИГРАД. Б. Зрмања.

ЗВОНО, шаљиви лист. 3. је покренуо Павле Ранковић, као политички дневни лист, у Београду 1908, али је касније претворен у забавно-шаљиви лист. Било је кратких прекида у излажењу, обустављен је за време рата, а обновљен после закљученог мира. 1925 је четрнаеста година :излажења. O. излази суботом, под власништвом Браће Ранковића.

ЗВОРНИК, варош у Босни, на левој обали Дрине. Има 3.139 становника. Помиње се први пут 1419. Звао се Звоник, а од 1519 3. У средњем веку 3. је био знатно раскршће на путу из Угарске, долином Дрине у унутрашњост Босне и Србије. Имао је дубровачку колонију и фрањевачки манастир, порушен почетком 16 века. 1433—1459 припадао је српској Деспотовини, Под Турцима је 3. био знатна тврђава и трговачко место, које је често страдало за време великих аустриско-турских ратова. У исто време је био и столица зворничког Санџака, који је укинуо Омер-

паша. Тада je и столица православног зворничког епископа пренета у Тузлу (1852). Знатна је трговина са Србијом.

Има грађанску школу трговачког смера. Ореско је место. И. Ф.

ЗВОРНИЧНА ЕПАРХИЈА помиње се први пут у 16 веку, у доба настојавања. смедеревског епископа Џавла да обнови пећску патријаршију. Међу епископима, које је Павле хиротонисао, а охридски архиепископ Прохор свргао 1541, наводи се и Теофан епископ зворнички, а 1532 помиње

ce Доментијан епископ зворнички као присталица Прохоров. После обновљења пећске патријаршије (1557) помињу се зворнички епископи са називом митрополита: Павле 1561 и Теодосије 1602. — 3. НЕ. обухватала је област североисточне Ђосне, између Дрине, Саве и Босне. У 18 и у почетку 19 века ова епископија била. је спојена са ваљевском и ариљско-градачкоужичком епархијом. Тако се Алексије Андрејевић 1736 називао ужичко-ариљским и зворничким митрополитом, Теодосије Стефановић-Поповић | (1758): и Јоаким

· (1786) носили су име ваљевско-зворнички,

а митрополит Гаврило (1805—1819) се потписивао зворнички и градачки. После је обновљена поново самостална 3. Е. у њеним старим границама, али јој је седиште премештено у Тузлу. (В. Зворничко-тузланска епархија.) 12

ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА – ЕПАРХИЈА имала је на својој столици у Тузли већином Грке за епископе, који су се, по раније утврђеном обичају у цариградској патријаршији, као и остали самостални епископи називали митрополитима. Но у доба аустриске окупације (1878) био је тузлански – епископ Србин, Дионисије Илић. Он је отступио са управе 1892. Од онда су били у Тузли ови епископи: Никола Мандић (1892—1897), Григорије Живковић (1897—1909) и Иларион Радоњић (1909—19921), који је премештен за епископа у Вршац. Упражњено епископско место 9. Т. КЕ. није још попуњено. 3. Т. Е. има 8 протопресвитерата (Доњотузлански, Бијељински, Брчански, Бласенички, ТГрадачачки, Грачанички, Зворнички и Оребрнички), 76 парохија и 76 свештеника, на 70 цркава и 168.812 душа. Манастира има три (Ов. Тројица у Тавни, Ов. Никола у Озрену и Папраћа).

Литература: Д. Пешић и Ј. А. Поповић, Зворничка епархија и њени митрополити, Источник, 1904. JE OM

ЗДЕЛАР ИВАН ФРАЊО, писусовац, загребачки угледан философ (крај 17 и почетак 18 века). Био је учитељ философије у Грацу и у Трнави, где је штампао књиту Quaestiones selectae ex Aristotelis philosophia дерготрјае. Под натписом Метопа Ђепенсјогит a colledio Soc, Jesu Zagrabiensi acceptorum ab anno Christi Salvatoris 1606 manao je y Загребу 1733 први приказ о раду загребачких _исусоваца. TB...

ЗДЕНЦИ BEJIHHH, cemo y XpBaTCROJ, y жупанији Беловар-Крижевци, котар Гарешница: у долини Саварнице (к Илови); железничка постаја на прузи Беловар Павловац—Дражица—В. 3.—Грубишно Поље. Има 1.473 становника, пошту ши телеграф, општинско поглаварство, православну парохију, основну школу. — 'B. 8. спомињу се у 16 веку RaO BapOm! [oppidum], где су неки хрватски великаши 1523 са-

= 806 ——

jaaa

арника