Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

звали били сабор краљевине Опавоније, И као браник против Турака Zo = NH.

ЗДЕНЧАЈ НИКОЛА (6/12 1775, Велики Равен, код Крижеваца — 28/4 1854, Велики Равен). Овршио је у Загребу средњу школу и права (1793) и одмах је ступио У службу као трегистратор у крижевачкој жупанији. 1794 изабран је за жупаниског великог одветника, а затим за великог бележника. 1808 постао је дворски жупан каптола у Загребу и остао је то до 1816. Тада се повукао на своје имање у БВеликом Равну, где се бавио нарочито економијом, 1827 изабран је за поджупана крижевачке жупаније, а 1830 изабрао га је хрватски сабор за посланика за угарски сабор. 1836 оставио је поджупанску службу и прионуо је уз илирски покрет. Исте тодине именован је за управитеља кр. коморе, а 1838 изабран је за загребачког великог жупана. На том месту показао се као одличан присталица Илира. 1844 одступио је O. с места великог жупана и преселио се у свој Равен, где је и умро. — 1841 помогао је 3. да се оснује Друтштво за унапређење и поправљање пољоделства у Хрватској, доцније прозвано Господарско Друштво, коме је био потпретседник до 21/8 1847. :

Литература: Шишић, Хрватска повијест, 3 (1913). И. П-2.

ЗДЕНЧИНА, село у Хрватској, жупанија Загреб, котар Јастребарско, општина Клинча села. Има железничку станицу на прузи ~ Загреб— Карловац, 868 'становника, пошту и 00 0 0 рибњаже. Извози се дрво. Ј. М-н.

ЗДЕСЛАВ, · хрватски кнез (878—879), син кнеза Трпимира. Завладао је Хтрватском помоћу Византије, збацивши с преетола наследника, и по свој прилици сина кнеза Домагоја, Иљка. 3. је признао врховну власт цара o Т, који је послао у Јадранско Приморје много грчких свештеника, који су покрстили поганске Неретљане и све још некрштене Србе и Хрвате на југу од Цетине. Пошто је 3., као штићеник Вигантије, довео и хрватску цркву под власт цариградског патријарха, изазвао је тиме отпор странке, која се ослањала на Рим. На чело завере ставио се Бранимир (Домагојев син), који је маја 879 убио 3. и заузео кнежевски престо.

Литература: Ф. Шишић, Повијест Хрвата у вријеме народних владара (360 до 363). И. П-г.

ЗДРАВКОВИЋ СТЕВАН, Ђенерал (16/4 1835, Живица, срез и округ пожаревачки — 4/8 1900, Београд). По свршетку 4 разpena гимназије у Београду, ступио је у Артилериску Школу 1851. За инжињерског потпоручника – произведен је 6/11 1856. Као државни питомац послат је у Шариз 1857, где је свршио Политехничку Школу

| ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНИЦЕ

(2 године) и Инжињерску Школу (Ропе е сћацзееез), и 9/7 1861 упућен у Управу Грађевина у Крагујевцу. 24/8 1867, као инжињер 3 класе, постављен је за професора Војне Ажадемије, са производством у чин инжињерског капетана 1 класе. За пешадиског мајора произведен је 1/1 1879, а преведен за инжињерског мајора 19/1 1873, за инжињерског пуковника 5/2 1876, · за ђенерала 96/4 1893. Пенсионисан је и преведен у резерву 3/3 1896. 1861—1865 био је вршилац дужности инжињера. Крагујевачког Округа. Од 1865 био је професор Војне Академије (математике). Од 1873, поред професуре, био је и командант пионирског батаљона. Од 3/4 1878 био је. инспектор инжињерских трупа. Од 5/9 1875 био је министар Грађевина, од 95/6 1876 поново. инспектор инжињерских трупа. После рата 10/10 1876 био је такође инспектор инжињерских трупа. Од 98/2 1878 био је командант града Ниша и резервне дивизије, од 6/10 1878. претседник. Инжињерског Комитета, од 1/10 1879: био је привремени управитељ Војне Amameмије, поред дужности претседника Инжињерског Комитета. Од 14/4 1880 био је заступник министра Грађевина, а од 5/6 1980 министар Грађевина, од 1/11 1880 привремени управитељ Војне Ажадемије до 1/3 1886, а до 1887 био је и професор Војне Академије. Од 1887 био је командант београдске тврђаве до 1893. Од 1893 био је инспектор Инжињерије. Од 19/1 1894 поново је био министар Грађевина, задржавши чин и ранг ђенерала, 25/6 1895 уважена му је оставка, стављен“ је на, расположење и постављен за државног саветника, а 3/3 1896 стављен је у пенсију и преведен у резерву. — У рату 1876 био је командант Краинске бригаде 1 класе, у рату 1877/78 командант Црноречке војске, у рату 1885 у почетку на маневрима у Француској, а по повратку, назначен је за команданта ново мобилизованих трупа. и утврђивао је Плочу. — Од књижевних радова штампани су: Основна механика, 1 (1875), 2—3. (1877), 4—6 (1880), и Пответник за ПЕВАЊА официре 0 . Белић.

ЗДРАВЉЕ, поучно-популарни лист. O. је издавало Друштво за чување народног здравља. Лист је доносио лекарске поуке о здрављу и болести. Џрви уредник био је Др. Милан Јовановић-Батут. Излазило је у месечним свескама 1906—1914 у Београду. И. 77.

ЗДРУЖЕНЕ ОПЕКАРНЕ Д. Д. Љубљана. | Основано je 1920. Капитал je 1,000.000 Дин. Има цигљане у Вичу и Брду. Укушан капацитет је 3,000.000 циrama и 4,000.000 црепова. С ТЈ

ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНИЦЕ ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ Д. Д. в Љубљани. Основано 11920, друштво је те тодине MIDC- · узело све фабрике хартије у нашој земљи од друштва Лајкам-Јосефстал у Бечу. Ка-

— 807 —