Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

је народ зове овим именом. Расте у. буковој гори, само шпоред. извора и поточића, на маленом простору и несумњиво је остатак (из терцијерне флоре. Данас је њена постојбина источна обала Црнога Мора. Диван је зимзелени шиб. Литература: Н. Кошанин, Живот зеленичева на Острозубу (1911). o

ЗЕЛИНА, речица. у Хрватској, десна притока Лоње, Извире под Дреновом (547 м), североисточно од Загребачке Горе, улива се око 3 км југоисточно од села Брези. Општи је правац тока ка југоистоку. Дужина тока је 52 км, а површина слива 334 км“. JI. ,D.

ЗЕЛИНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНИЦА, Св. Иван Зелина. Основана је 1896. Каштитал Њ1,000.000. Фондови 41.000, улози 1,147.650, повериоци ~ 295.797, — готовина 92.100, менице 9,180.639,· вредећи папири 1.000, дужници 390.693, добит 86.477 Дин. Дивиденда 8%. Претседник Ђуро 0 директор Лујо Панић, С

ЗЕЛИЋ · ГЕРАСИМ : (11/6 1759, r Далмација — 26/3 1828, Будим). Закалуђерио се као брат манастира Крупе и дотерао је до чина архимандрита и епископског викара. 1796—1811 замењивао. је владику и био је врло активан у Боки Которској као велики“ викар (om 26/3 1810). Много је путовао по свој Европи, нешто од своје воље, а нешто као млетачки. емигрант. Био је свађалица. и веома амбициозан. У борби с епископом В. Краљевићем истакао се као бранитељ православља против унијатских планова, аустриске владе и самог епископа Краљевића. Ради тога био је конфиниран у Ђечу и Ђудиму (1820—28). 3. аутобиографија, књижевно без вредности, даје врло много података за културну историју Далмације у другој половини 18 и на почетку 19 века. Издата је по други пут у издањима (О. К. Задруге, у три књиге, у редакцији П. Ђорђевића (1898—1900), под натписом Житије Г. Зелића.

BB. VB.

ЗЕЛКА, планина у Македонији, између река: Белашнице-Црне Реке-Дзадне, 13 км северозападно од места Рождена (на Ђелашници), односно 33 км југоисточно од Прилепа, висока 1.250 м. JJ. DB.

ЗЕМАЉСКА БАНКА. Основана je 1906 у Београду. Капитал 12,000.000. Фондови 7340. 000, улози 9,501.801, хипотекарни дуг 6,000.000, повериоци 31,885.200, тотовина, 1,346.609, менице 11,817.608, текући рачуни 35,059.055, — консорциски – послови 9,994.127, непокретности 0 15,025.125 · Дин. Учествује у А. Д. »Звечан«, Косовска Митровица, Ресавска, фабрика, за прераду конопље у Овилајнцу, »Беочин« и др. Претседник управног одбора Настас Н. Петровић, директор 'Душан VN

' mage Ge y новим зградама,

~ : : (ЗЕМАЉСКИ МУЗЕЈ

ЗЕМАЉСКА БАНКА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ А, Д. Основана. је 1898. Централа Сарајево, филијале: Бања Лука, Бијељина, Брчко, Мостар, Тузла. Капитал 20,000.000. Фондови 9,636.132, улога нема, повериоци 142,755.357, готовина 925,682.639,

„потраживање код новчаних завода ура-

чунато је у тотовину, менице 28,521.27]1, ефекти – 2,729.243, дужници и консорциски послови .113,879.960, непокретности 1,569.711, добит 5,280.031 · Дин. Дивиденда 16%. Банкарска учествовања: Винер БанкФерајн, Oesterr, Kredit-Anstalt, IIpenyaeha: Фабрика цигарета (Боснија) Берлин, Босанска Пошта, Бутецони и Вентурини, етиваже шљива Брчко и Добој. ПШретседник Перо ОСтокановић, директор Никола Берковић. НИ. С.

ЗЕМАЉСКА. НАКЛАДА ШКОЛСКИХ КЊИГА. Враћањем Устава 1861 у Хрватској основан је и одел за богоштовље и наставу, као аутономна област за школство. Једна од њезиних великих задађа била је издавање хрватских школских књига. Хрватски сабор 1861 закључио је, на предлог Јосипа Торбара и Адолфа Вебера, да наклада школских кљига пређе OJ бечког равнатељства за распродају школских књига на краљевско намесничке веће Троједне Краљевине. 1863 поставило је намесничко веће један широки одбор професора, и поверило им састављање школских књига. 1869 изашле су већ 93 књиге за средње школе, чиме је основана 9. Н. Ш. К. До 1885 изашло је свега 92 књиге ' за средње школе. Од 1877 издаје ова наклада и књиге за пучке школе. 1891 до 1895 штампано је 17 нових кљига у 1,873.704 примерака. Ове су се књиге употребљавале не само у Хрватској и Олавонији, већ и у Далмацији и Босни. 1906 добио је овај завод посебан статут као помоћни уред. Заслуге ове накладе су Beлике; она је дала добре школске књиге у народном хрватском и словенском духу 068 туђинског _. утицаја. 'Око издавања. средњошколских књига има у ново доба особитих заслуга Др. (О. Босанац и II. Ратковић, као надзорници, под чијим су надзором књиге издаване. За књиге пучких школа вреди то исто за надзорнике А. Цуваја и Др. О. Чајковца. У новије доба, по ослобођењу, издаје 9. . само књиге за пучке школе и тисканице.

В. Престини.

ЗЕМАЉСКИ МУЗЕЈ У САРАЈЕВУ основан је, заједно с Археолошким Друштвом 1885, када је у њему основан и одељак за. природњачке збирке. Музеј је отворен 1888, када је проглашен за државну установу. Од 1889 почело је издавање Гласника, Земаљског Мувеја. Збирке 3. М. наа, и у. врту, између ових, има изложених предмета. Веома. је богата збирка преисториских старина (32.589 инвентарских | бројева JO 1991). Многобројни. су и предмети из рим-

—— 809 —