Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЕБИЋ

питал је 20,000.000 Дин. Фабрика у Вевчу има покретну снагу водену од 500 и парну од 950 НР, и израђује све врсте хар- тије. Фабрика Јанезија има 50 HP водених и 300 НР парних, и израђује фину хартију. Фабрика у Горичану има. покретну снагу водену од 200 и парну од 150 НР, и израђује хартију за паковање, целулозу (190: вагона годишње) и дрвену масу за хартију. Фабрика дрвене масе у Медводама има водену снагу од 300 НР и израђује годишње 150 вагона масе. Фабрика дрвене масе у Ђевчу такође израЂује годишње 700 вагона масе. Две хидроелектричне централе у Фужинама дају 2.600 НР свима фабрикама, у којима је запослено око 900 радника. С JI.

ЗЕБИЋ МИЛОРАД (95/8 1883, Лозница).

Овршио је права у Београду. Служио је“

у. Министарству Финансија, а од 1914 У Министарству Народне Привреде: 1918 и 1919 био је делегат Министра Трговине и Индустрије у Паризу, 1919—19921 трговински инспектор у Скопљу, а. од 1991 је инспектор Министарства Трговине и Индустрије. — Сарађивао је на Делу, Српском Књижевном Гласнику, Новом ЈАивоту, Пореској Олужби, Кеупе Шбфегланопаје de Sociologie, L'Europe nouvelle. Главни су му pamoBM: La Serbie agricole et sa Четосгане (1917), Унутарња колонизација и аграрна реформа (1919), Азрест есопопидие ди Коуаште дез 5егђе5, Суоаtes et 5Зоуепез (1919), Сарађивао је на француским књигама о балканским paTOBHM8. O. 1].

SEFA АЛЕНКСАНДАР ДР., инжињер-хемичар, управник хемиске лабораторије У Београдској Царинарници (29/5 1860, Ново Село, Ђанат). Учио је гимназију у Џанчеву, Бечу и Цириху, Университет у Цириху, где је дипломирао 1881. 1881—1885 био. је асистент у хемиској лабораторији Университета у Цириху. Шромовисан је за доктора философије 1885 у Цириху. 1885 до 1890 радио је као хемичар у Немачкој и Швајцарској, а од 1891 до данас као хемичар општине београдске. Објавио. је већи број научних и стручних радова, у немачким хемиским часописима, Гласу Аткадемије Наука и на другим местима.

М. Поп.

ЗЕГА НИКОЛА, професор, управник Ет'нографеког Музеја у Београду (5/12 1863, Ново Село, Банат). Средњу школу свршио је у Бечу, а уметничку у Минхену. 1890 постављен је ва учитеља гимназије У Чачку. 1899/1900 провео је у Минхену ради етнографских студија. Од 1901 ради стално у Етнографском Мувеју. Радио је Ha остварењу, одржавању и напретку Етнографског Музеја. Налисао је већи број чланака из области етнографије, у немачким и нашим часописима. * JI:

ЗЕКА БУЉУБАША (ЈОВА ГЛИГОРИЈЕВИЋ), буљубаша (1785 — 1815). Из-

гледа да је био родом из невесињског ·

краја. Најпре је био у чети Стојана Чупића, за време првог устанка, а онда буљубаша на Дрини. Његова чета »голих синова« била је страх Турцима. Нарочито се прославио у борбама на Засавици, код Pana (1813), када је и погинуо са евојом четом, заустављајући надирање Турака. Литература: А. Гавриловић, loдишњица, 20 (1900). B. 1B.

ЗЕЛЕН (повртеље, поврће), разно биље које се гаји за кухињеку потребу. Најобичније наше поврће је: купус, кељ, кораба, карфиол, пасуљ, боранија, 606, граmax, лећа, краставац, главичаста и друга салата, шпарга, шпанаћ, ротквице, диње, лубенице, паприка, целер, рајчица (црвени патлиџан), патлиџан, бели лук, црни лук, корун. Неке од ових зелени гаје се изван баште, на отвореном пољу (диње, лубенице) у Војводини, (Срему, (Србији, Херцеговини, паприка, лук (у Туровом Пољу), купус (у Словеначкој око Вараждина, Бијељине). Нарочито је на гласу Нови Сад због велике предувције пзпоки

- 88 експорт.

ЗЕЛЕНА ГОРА, непроходна карсна BHсораван у Босни, између речице Џафера. (притоке Говзе) на западу, торњег тока Врбнице на истоку, источно од планине Лелије. Највиши врхови од севера, a југу су: Видеш 1.965 м, кота 1.838 м, Орловац 1.956 м, Орловача 1.960 4

ЗЕЛЕНАШИ У ЦРНОЈ ГОРИ. B. Политичке странке у Црној Гори.

ЗЕЛЕНДВОР. ВБ. Биница.

ЗЕЛЕНИ ЈАДАР, река у Босни, десна притока Дрињаче. Извире са планине Жбањац (1.034 м), коте 1.022 M m Трновице (966 м), улива се у Дрињачу око 5 км више њена ушћа у Дрину. До села Милићи тече ка северозападу, одатле до ушћа углавном на север. ЈЛеве су притоке Студени Јадар и Дубница. Дужина тока је 54'3 км, а површина слива, 556 рак

ЗЕЛЕНИКА, место у Далмацији, котар Котор, општина Херцег Нови; на северној обали Боке Которске, пред Кумборским теснацем; железничка станица пруге 9Ускопље (у Дубровник и Сарајево); паробродарска веза са Сплитом, Метковићем, Дубровником, Херцег Новим, Котором, Баром и Улцињем. Лука прима лађе с газом до 6'5 м, 1923 укупан је саобраћај био 92.662 лађе са 257.668 тонаже. У 5. је радионица за машине, Српска Кредитна Банка, морско купалиште и климатско зимовиште, опкољено шумом и красним парком. Ј. М-н.

ЗЕЛЕНИЧЕ је ниска, зимзелена врста трешње (Ргипиз Јапгосегазиз), која данас расте дивља у нашој земљи само на планини Острозубу, у округу врањеком, где

= 508

поена нонованај kai Gaaku ali KA MAA MG nje о