Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЕМЉИШНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

ског доба, нарочито новци, прикупљени већином при ископавањима. Међу ередњевековним споменицима истичу се архитектонски одломци. Оредњевековни стећци и крстови с натписима из 12—15 века и из 16—18 века такође су добро заступљени. Међу њима је и ћирилски натпис бана Кулина, из почетка 13 века, и гробни натпис требињеког жупана Грда око 1180. — Етнографска збирка (народно одело, везови, оружје и т. д.) веома је богата, али је несистематски скупљена. Веома су богате и“ добро сређене и природњачке збирке (зоолошка, минералошка и ботаничка). Библиотека Музеја имала је 1914 6.000 бројева са 30.000 свезака.

Литература: Вл. Ћоровић, Научни рад Земаљског Музеја (Гласник Земаљског Музеја, 26, славенска Њива, 5 (19921), 246—248. | ЈУ. Џ.

ЗЕМЉИШНЕ | ЗАЈЕДНИЦЕ постоје y Хрватској и (Олавонији. То су организације извесног броја сељака, из једног или више села, у циљу заједничког уживања заједничког земљишта, понајвише шума и нашњака. Почетак постанка 9. 9. иде у далеку прошлост. — До 1881 била је Хрватска и Олавонија траздељена у два различита подручја: у грађанско и крајишко подручје. 9. O. налазе се у оба подручја, а по историји њиховог постанка. разликују се три типа тих заједница: 1. Урбарска. 92. Крајишка. 3. 8. 8. племићске опћине. :

Урбарске 3. 3. настале су овако: У Хрватској и (Олавонији био је кметовски однос врло рано развијен. Земља је била у поседу властеле, а сељаци су је могли уживати само уз вршење тешких служби и дација. Борба између властелина и кметова за земљу била је дуга и крвава (сељачка буна М, Губца 1578). Сељаши су морали кулучити властелину, који је за то њима дозвољавао, да секу дрва и пасу своју стоку у његовим шумама и пашњацима. Ти односи били су врло замршени и неуређени, а систематски их је почела уређивати царица Марија Терезија посебним уредбама. Те уредбе, које уређују кметске односе зову се Урбари. Напомиње се, да је Урбаре издавала и поједина, властела и државна власт. Шрви општи У рбар Марије Терезије издан је 1756 за Олавонију, док је за Хрватску издан тек 1780. Ти Урбари остали су главна основа. за. уређивање кметских односа све до 1836, када је на заједничком сабору створен заједнички Урбар за Хрватску, СОлавонију и Угареку.

Земља, коју је сељак уживао, јесте његово селиште Co a састојала“ се из поткућнице, оранице и ливаде. Целу :измеру земље имали су сељаци са читавом сесијом. А они, који имају само половину, четвртину, осмину сесије, имају према томе и мање земље. Они, који су

1914); 'B. Трухелка, Југо-

имали мање од осмине сесије или само кућу, без другога земљишта, звали су се желири (станари, хижари). То су били већином занатлије или надничари. У Хрватској било је установљено за поткућницу целога селишта 1 јутро, док је површина спољњег земљишта била различита. Поред ових земаља имали су подложни сељаци још и другога земљишта, које није припадало урбареком селишту. То су биле крчевинске, горне и чинжене земље. Код откупа платила је држава отштету властелину за селишна земљишта,

· Док је за изванселишна земљишта, (крче-

винска, горна и чинжена) платио властедину отштету сам сељак.

Но сва настојања око уређења кметских односа нису ништа користила. Прилике и одношаји су се и даље непрестано мењали, све се више гомилао експлозивни материјал, док се 1848 није запалио, Бан Јелачић је у свом »Отвореном писму« на народ од 925/4 1848 вратио народу његове »старе правице«, укинуо кулук, ослободио га од сваке урбарске даће и црквене десетине. Од тада почиње сељак да плодове свога рада сам ужива. Земљиште, које је до тада обрађивао, постало је његовом својином, а дужности подавања, које је према. свом »земаљском господину « имао, почеле су се откупљивати. То се извршило на основу патента од 17/5 1857, путем т. зв. сегрегације. Под ·сегрегацијом ваља разумевати отцепљење једног дела властелинских шума и пашњака У корист сељака, из чега су настале 3. O. Тај огромни посао обављали су, кроз врло дуги низ година, посебни урбарски судови. Они су имали утврдити с једне стране све користи, које су кметови у властелинској шуми уживали, а с друге стране њихове дужности, које су били обавезни чинити влаетелину. Како користи тако и дужности исказивали су се у новцу за цело селиште. Затим се установио годишњи приход шума у новцу по јутру, па се тако добила одређена површина шума, која је на цело селиште могла отпасти. Но унапред је било одређено, да се за цело селиште не може одмерити мање од 15, а не више од 6 јутара. Само у изузетном случају могла се та мера подићи на 9 и спустити испод 1'5 јутра.

Тако су бивши кметови морали добити толику површину шума, да је она могла, 'GBOJHM | POJUIHIHĐHM WpHpamrajeM, трајно подмиривати њихове потребе у огреву и грађевном дрвету. Оличне установе важиле су и за отцепљење пашњака. На тај начин отцепљене шуме и пашњаци чине урбаријалну земљишну. заједницу.

Право уживања користи у 5. 3. равна се по селиштима, како су она приликом провођења. сегрегација била установљена, јер су управо по тим селиштима бивши кметови са шумама и пашњацима били надељени. Према томе овлаштеници 8. 3. уживају данас своје право у шумама у

= 810]

рани ри баци н најава оовиакаиој