Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЕМЉИШНИ ПОСЕД

Иста разгодбена поверенства проводе и индивидуалну деобу 3. O% ако она то затражи,

Литература: И. Крбек, Земљишна заједница, (1929). Ђ. Ненадић.

ЗЕМЉИШНИ_ ПОСЕД по својој величини је или мали O. Џ., који власник са породицом може сам да обрађује без туђе помоћи, средњи, при коме није. довољна. увек властита радна снага солпетвеника, те мора да се служи, у већој или мањој мери, туђом, најмљеном снагом, и велики, при коме сопственик само води пословање, а не ради никакав физички рад у њему. Испод малих поседа још се разликују сићушни, на којима се радна снага. сопственика не може сва исцрпсти, већ он може да ради на надницу и на другим имањима или у индустријама. Затим се разликују категорије средњих шоседа, које су већином сељачки, опет као мали, средњи и велики, према томе, колико се приближују више сићушном поседу (Кућарцу) или великом поседу. Преко великих поседа још се разликују латифундиje, поседи врло великога опсега, који често обухватају више имања под једном управом. Шрема овоме није могуће површином самом определити, у коју категотрију који посед спада, јер је то врло различно, већ треба уочити, какав је одношај власника према његовом поседу, У погледу водства и рада на њему., Тако на пр. код нас је у приморским крајевиMa посед од преко 10 ха већ већи сељачки посед, док у Војводини тек са 15 ха почиње прави »газда«, а у Хрватском Загорју са 90 ха већ. почиње властелин ски посед.

Размер, у коме је земљишни посед раздељен међу земљопоседницима, врло је значајан за социјалну структуру народа и од утицаја је на његов економски и политички развитак. Џретежност великог поседа, нарочито ако је везан посебним законским стегама на поједине повлашћене породице (дет сопиз), те онемогућује прелаз из руку неспособнијих у руке вештијих (интенсивнијих) земљорадника, штетан је за правилан тразвиTak економскога и народнога живота.

У Хрватској и Олавонији 1895 у погледу ораће, земље посед је био граздељен овако: величина по- свега — број по- површина поседа

седа у кат. седа у % свега: y# ol јутрима од свега све по вршине 0—1 53.880 13:95 13.027 0'5 1—5 126.289 30:8 218.284 8:0

5—10 110.999 972 468.136 „đ17:2 10—20 81.657 .920:4 649.803 „24:85 20—50 30.605 74 494.488 185 50—100 2.830 07 106.232 39

100—200 500 0:06 42.431 1:5 200—1000 380 0:08 97.663 3:7 преко 1000 209 0:06 602.820. 99:4

JYKyIHO 407.403 100'00 2,682.387 100·:00

У Србији је 1897 било 308.000 домаћина, а од њих је било у опште без земље 35.000 или 11%. > з

са поседом од

1—10 дулума ("о ха) 19.000 или 6%

10—50 Ћ : 3. 159.000 „, 55% 50—100 LO RO 50.000. 16% 101—200 = 2 15.000. .5% преко 200 „, 7. „- -830:000 ,. 10% i 0. Франгеш.

ЗЕМЉОРАДНИЧКА СТРАНКА У СРБИЈИ. B. Српска Народна Сељачка Олога.

ЗЕМЉОРАДНИЧКА СТРАНКА У СХС. В. Савез Земљорадника у СХС.

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ. Прва земљорадничка | кредитна задруга OGCHOвана је у Србији 29/3 1894 у моравском селу Бранову, код Смедерева. Она је основана по познатим Рајфајзеновим начелима: самопомоћ, · солидарна одговорност, рад само са задругарима, област рада једно село или највише једна сеоска општина, добит се не дели већ уноси у резервни фонд, резервни фонд се не дели, управа је бесплатна. У прво време осниване су само кредитне, но доцније су се почеле оснивати и друге: набављачке, млекарске, виноградарске, воћарске, машинске и т. д. Сличне задруге осниване су и у другим српским крајевима од 1897. Кад се Србија ујединила с њима оне су се све (осим босанских, херцеговачких и црногорских) ујединиле у главни савез, коме је седиште у Београду. Данас има у СОрпству око 2.300 разних земљорадничких задруга, од којих су преко 2.000 уједињене у главном савезу београдском. >

Побуде за оснивање 3. 3. у Србији веома су сличне онима у Пруској шездесетих година прошлога века. Зеленашки дугови притискивали су сељака у толикој мери, да му је законодавна власт мо-

рала притицати у одбрану. Закон о шест

дана“ орања донесен је баш због тога. Тада се у Народној Скупштини говорило, да је зеленаш постао горим од спахије. »Спахија узима Десетак, а зеленаш све«, узвикнуо је један народни посланик. Ну ни после овога закона зеленаштва није нестало. Оно је, напротив, услед прелаза из натуралне у новчану производњу, узело веће размере и нове облике. Кад су сви извори били пресушили и сељак, ван зеленаша, ни одакле није могао добити новаца, поникле су земљорадничке кредитне задруге с девизом »помози се сам«. Данас је земљорадничко задругарство један огроман тразгранат раст, који чини једну, нераздвојну целину са новијом земљорадњом, јер је штити од парасита и потстиче напред ка новим, модерним социјалним и моралним основама. M. Аврамовић.

ЗЕМЉОРАДНИЧКИ ЗАНОН. BH. Сеоски

закон. |

=> 919 -—