Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

истом оном размеру, у. ком је деоба селишнога поседа била проведена. СО обзи-

ром на то, да су та земљишта још онда

била врло различита, а после ове деобе, затим због кућних деоба, наследства, куповања и TT. JL, постали су ти односи још замршенији, те су права појединаца у 3. 3. постала врло различита. i Право овлаштења у урбарским 3. 3. везано је са земљишним поседом, и дели удес тога земљишта (т. зв. овлаштеног земљишта). Ако члан 3. 3. продаје своје непокретности, и овлаштеничко право у 3. 3. прелази на новог сопетвеника.. Но може овлаштеник своје право у 93. 3. оделити од овлаштених непокретности, али то мора напосе истаћи. Ако у купопродај-

ном уговору, којим овлаштено земљиште .

продаје, не одреди ништа напосе са самим овлаштењем у 3. 9., то и ово овлаштење без даљега прелази на купца. Али ако одели овлаштење од овлаштених непокретности, може овлашћеник и само овлашћење посебно шродати, но у том случају имају право прекупа само 3. 3. и њени овлаштеници, продаваочеви DOђаци по реду и по близини сротства, затим међаши и напокон сусељани.

Крајишке 3. 3. настале су из пашњака и шума, које су онда уживале крајишке месне општине. По чемељном крајишком закону од 1807 није била земља сопетвеност крајишника, него. су то била војничка лена (ГЉећпе), а њихов је сопетвеник био цар. Земља“ је била. дата жрајишницима у наследно право уживања, као награда за вршење војничких дуже ности. Тек новим темељним крајишким законом од 1850 постали су ____ сопственици земље.

(Са шумама и пашњацима користили су се крајишници заједнички. Шуме су биле проглашене државним добром, а пашњаци, као и они, који су били шумом обрасли, дошли су по том закону у сопственост општина, Из тих општинских пашњака“ настале су крајишке 3. 3. У тим 9. 5. везано је право уживања у шуми и пашњаку за кућу, која мора бити на подручју дотичне порезне општине. 'Го је у вези са читавим крајишким системом, који се оснивао на кућама (кућним нумерама, димовима), по којима су се вршиле војничке дужности.

У погледу величине права уживања не пази се овде као код урбарских 3. 3. на селишни посед, него свака кућа (дим), која долази до овлашћења, добива подједнако велико овлашћеничко право, без 00зира на. то, да ли сопственик дотичне куће има уз њу већи или мањи селишни посед. Кад се која крајишка 3. 8. законито уреди, укупни број овлашћеничких права. постаје сталан, а даљим променама настају сличне разлике у величини овлашћења као и у урбарским 3. 3,

У средњем су веку у Хрватској (срез великогорички) сељаци из неких села до-

ЗЕМЉИШНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

били за војничке заслуге племство, а њихове општине проглашене су племићским општинама. Из THX старих племићских општина, настале су племићеке 3. 3. Као што је код урбарске 3. 3. овлашћеничко право била припадност селишног поседа, а код крајишке 3. 9. припадност дотичне куће, тако и код племићске 3. 5. овлашћење чини припадност дворнога, места, т. ј. првобитно старо дворно место, на коме је“ био подигнут стари племићки | двор, односно услед деобе на племићском земљишту ново настала . дворна места. Сваком племићеском дворном месту, које је унесено у грунтовне (баштинске) књиге при првом састављању. трунтовнице, шрипада цело овлашћеничко право у дотичној 8. 3.

У погледу 8. 3. овога, типа најзанимљивија је 3. 3. племените општине туропољске (срез великогорички), као видљив остатак старе Хрватске племенске жупе.

"Старе племенске жупе оснивале су се на

крвном сротетву, а некада и на браству, те су обухватале више родова и брастава. Ти су се родови и браства опет састојали из више задруга, у којима је живело више обитељи. Такве жупе имале су своје заједничко вемљиште, али су у том погледу још важније биле »племенске опћине« (сучије), т. ]. унутар жупе у ближем сротству стојеће јединице имале су заједничко

Po на челу жупе стајао је жупан,

који је био по племенима биран. Жупан племените опћине туропољске вршио је и судску власт, која је тек 1875 укинута, но он је остао и даље вирилни члан хватоког сабора. Иначе жупан (комеш) ове општине није други HePO претседник (главар) 3. За племениту општину туропољску је због њених особитих односа издан 1895 засебан закон.

3. 3. управљају њихови овлашћеници под надзором управних власти. За 8. 3. постоји засебан закон од 25/4 1894. По том закону има се свака 5. 3. напосе уредити. У том се поступку има установити имовина 93. 9. њени овлашћеници са овлашћеничким земљиштем и вехичином овлашћеничких права, што све има бити садржано у правилнику (штатуту) 8. 3. По том правилнику она се руководи у оквиру опћих законских прописа и проводе уноси у трунтовним књигама гледе непокретности 93. 3. H овлашћених земљишта. Проста и једноставна ~ уређења. проводе само надзорне управне власти, док су за замршеније случајеве, особито где се ради о правним споровима, надлежне т. зв. разгодбена поверенества. 'Га иста поверенства проводе комасацију вемљишта. Она су мешовито састављена од управних чиновника, судија и стручњака. Од близу 3.000 3. 3. била је пре 20 тодина у њиховом поседу седмина чЧитаве Хрватске и Славоније. Претежан део 83. 3. је већ уређен, но има још добар број 93. 3. који чека на своје уређење.

= 911 —