Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

рта

ИСТРА

њости клима постепено прелази у оштрију, више континенталну климу карених области. Утицај земљишта на климу је несумњив, као што и климатски чиниоци утичу на структуру земље. Из џразлога што се земљиште од југозапада ка североистоку повишава, прелазак од модифицираног типа, медитеранске према типу средње-европске климе много је бржи, но што би био, да је земљиште равно. Највишу просечну годишњу температуру од 15% 0. има, Порер, острвце на јужном врху И., западно и источно приморје 14-5% до 13%, док је у централним крајевима, у Белају (222 м) и Шазину (279 м), 19:69 и 11:2%, а у северним пределима, на висинама од 300 до 600 м, између 11 до 99 (0. Поред утицаја континенталности и висине, осећа се нарочито и положај места. Најмаркантнија од приморских места имају најблаже зиме, а заклоњена заливима одликују се врло топлим летима. Тако се, на пр, на западној обали И. просечна, зимска температура од југа ка северу мења. овако: Порер 77", Пуљ 5:8% Ровињ 6:87, Прст 5:99. Шуљ има знатно нижу температуру од Ровиња, што је великим заливом заклоњен од непосредног утицаја, топлијег морског ваздуха, али зато лети има исту температуру као Ровињ, 29:89 (), Ипак. су годишња, колебања на свима приморским местима доста незнатна (17 до 19:59 (0). (У унутрашњости копна, показују се у температурама разлике код присојних и осојних страна, код места на падинама или у котлинама и т. д. Места као Вепринац, над Опатијом, који је на југоисточној падини 'Ћићарије, на висини од 520 м и изложен сунчевом сјају, а зваклоњен OJ. северних ветрова, имају у свима годишњим добима више температуре, но што би иначе имале (Вепринац: јануар 3'3% јули 921:9% година 11:6% колебање 17:9% (0), док Трново, у флишној котлини Реке, или ПШазин, у слепој долини понорнице Фојбице, имају доста тошла лета, неугодну јесен и оштру зиму (Трново, 410 м: јануар 0:19, јули 19:40. година 10:79; Шавин: јануар. 1'9% јули 91:49, година, 11:29),

ШПоврши, са којих дува бура, су марту су jom јако расхлађене, виша брда су под снегом, и још се могу очекивати најезде хладноће. Олана ни у јужној И. није ни у априлу реткост, нарочито у вртачама, и увалама, али су падине и равни простори од ње поштеђени. — Трајање сунчевог сјаја нагло се смањује према северу. Годишње сунце сија у Лошињу 2.474 часа, у Трсту 2.175, у Горици тек 1.957. часова. Најведрији је август, a најоблачнији су позна јесен и јануар, а гдегде и мај. — Од ветрова су у зимској половини године најчешћи бура и шилок, као и на осталом јадранском приморју. Они наизменце дувају по целој области или, кад су истовремени, бура дува Ha североистоку, · шилок на југу. Шилок је

топал, влажан ветар са југоисточног квадранта, доноси облачност и кише, ваздух је при њему замарајући и нездрав, а море. узбуркано. У Пореру, где несметано дува, број бура на мору је двапут већи но у заклоњеном Пуљу. За време лета се на западној обали И. смењују маистро, свеж поветарац са мора, који дува дању са северозапада, ређе са запада, са бориком, ноћним, благим ветром са копна. који у доцнијим часовима, постаје хладнији. У унутрашњости и на источној обали, пре поднева је већином тишина, а по подне почне дувати трмунтана, ветар са мора, а ређе са Каставског Крша. — Годишња количина киша зависи од конфигурације земљишта и, углавном, се повећава ка североистоку. Просечно У току тодине падне више од 100 см атмосферских талога: дуж западне обале 74 до 116 см, у унутрашњости 100 до 160 CM, Ha Ћићарији 150 до 320 см, а у Опатији и на Реци преко 170 см. Највише је кише за време јесени, 30—35%, нарочито у октобру, затим у пролеће, где је споредан максимум у априлу или мају. Јули или фебруар су најсувљи месеци, када не падне више од 4—8% целе тодишње KOличине атмосферских талога. Непогоде су у И. честе; у Трсту их има просечно 21 дан годишње.

У привредном погледу И. је шретежно пољопривредна земља, јер се од целог становништва око 67% бави шољопривредом, 13% индустријом, око 1% рибарењем, а исто толико рударством. По статистичким податцима. је тек 2:5% целе површине непродуктивно, у областима најљућег крша и баруштина; под културама су 26% и то: 125% њиве, 10:5% виногради, 3:0% баште; шуме, већином кржљаве, заузимају 34:5%, пашњаци 98%, а ливаде 9%. Али су у разним пределима И. ови односи различити. У Црвеној И. на култивисано земљиште отпада 34%, у Сивој И. 27:5%, док у Белој И. тек 8:5%. Код пашњака, су одговарајуће површине 23:5%, 41%, код ливада 5'5%, 13:5%, 11:5%, а под шумом су подједнаке · релативне површине тих крајева: 34:5%, 99:5% и 37:5%.

И ако скоро цела земља доноси приходе, ниједна се врста шољопривреде He искоришћава, довољно. Ратарство већином нема погодне услове. На високом кршу је ограничено скоро само на вртаче и веће увале, као и уске појасеве пешчара, где има њива са неколико воћњака и мало винограда. У бузетско-пазинској котлини култивисано земљиште је ближе једно другом, али је њива само по пристранцима, јер су шира дна долина мочварна. За. веће њиве има погодности једино на подножју брегова и на благим брежуљцима, као на пр. око Копра, иначе, због великог нагиба земљишта, преовлађује жкултура на вештачки створеним терасама. Најпогодније је тло за ратарство Црвена