Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

И. Али му доста смета летња суша. Ипак су ту највеће обрађене површине, које изненађују разноликошћу производа.

Од жита се у И. претежно гаје пшеница, и кукуруз, поред њих, на доста великом простору, крушник; хељда и чинквантино су доцнији плодови, а ражи је врло мало. Поред жита и поврћа, на западу је пуно винограда, маслињака и воћњака. Винограда има делом и у унутрашњости, а на источној обали јако заостају. Од вина превлађује црно. Најбоље врсте вина су рефоско и теран. — Маслињака. је највише око Ровиња и Пирана, чија годишња, жетва колеба између 5.000—20.000 а. Центри воћарства су око Копра и долине Мирне, али се воће гаји и у унутрашњости, затим у околини Каства и у долини Реке. Поред јабуке и брескве успевају кестен, бадем, смоква и нека друга јужна воћа. Дудова има на целој западној обали, где становништво гаји. свилену бубу, без знатне користи, док источна обала обилује луговима ловора, и жестена.

Сточарство у И. није толико развијено да би било од веће користи. Рационално гајење је нарочито спречено општом Heсташицом воде за време лета, недовољном негом стоке, особито у нижим жкрајевима, и, најпосле, што се у топлим месецима сва трава спржи. Отога товеда има, само на Ћићарији, са сочнијим лединама, док коза, а, нарочито много оваца, има и у више пустим крајевима. Отока је лети на висинама, а зими пастири 'Ћићи, :из Ћићарије, силазе и пасу своја стада по равнинама. 'Коња је у опште мало, много више магараца и мазги, као и свиња. Доста се таји и пчеларство. — Риболовом се бави врло мали број становништва, због стрмих обала, ма да би иначе риболов могао бити важна привредна грана. Од 115 ухваћених врста риба, најважније су сагрделе, које се у летњој половини године појаве у великим ројевима. Много се хватају туне, нарочито у Кварнеру, бранцино, затим ракови и остриге.

“ : Индустрија је. у И. слабо развијена. Врло је стара, индустрија, произвођење. морске соли, којом се више бави око Пиранског и Копарског Залива. — У рудареким продуктима, И. је сиромашна. Мајдана мрког угља има зашадно од Лабина и код Бузета, стипса се справља у Ровињу и Лабину, поред тога се продукује витриол. Много је веће богатство грађевинског Kaмена и мрамора, нарочито у јужним крајевима. — 'Оправљање уља је примитивно, а у Ширану се од остатака маслине справља сапун, машинско уље, поред тота поташа и сода. Ва консервирање сарделе, маринирање јегуља и усољавање других риба има неколико малих творНица. . Литература: Norbert Krebs, Die Halbinsel dIstrien (Penck's Geogr, Abh,

» ВА ТХ HF. 2, 1907).

П. Вујевић.

ИСТРА

И. је била настањена већ у преисториско доба. Највише преисториских споменика налази се у шпиљама и у каменитим, округлим утврђењима на врху брда, у којима су преисториски становници становали. Народ ова брда зове градишће, градине, гомиле. Градишћа има у И. на стотине, а на некима су извршена ископавања. Ту је нађено 'много предмета. из т. зв. микенске културе, сведочанства, раног трговачког саобраћаја И. с Грчком. Не да се поуздано рећи, који су народи у то доба становали у И. Помињу се традиционална, имена Истрана и Либурна, а не знамо ни којој су језичној скупини и раси они припадали.

По доласку Римљана, у 3 веку пре Хр., излази и И. више на историску светлост. У доба када су римске легије шродрле преко Шада (238), становали су у И. од Тимаве до Раше и од Јадрана до Окре, смели гусари, вероватно трачког и келтског порекла, који су се, под заједничким именом Истри (Истрани), стопили у један народ. Од Окре до (ОСњежника становали су чисти Келти, Јаподи, % од Раше до Терсатике и на отоцима, ваљани поморди, Либурни. Кад су Истрани хтели да спрече градњу Аквилеје, започела је огорчена борба између њих и Римљана (178—177), која је завршена падом тврдога града Несактона (близу Пуља). И. је

· присаједињена Цисалпинској Галији. Ја-

поде су покорили Римљани 129, а Либурне 50 пре Хр. И. с Венецијом постала је тада посебна римска покрајина. За време Августа добили су И. урођеници трађанCRKO право, а за време цара Каракале и Либурни.

Римљани су обезбедили посед И. градњом друмова, утврђења и градова. У И. су се развиле нове муниципије: Пула {Pictas Јина), Пореч {Colonia Julia), JIaбин и др. О напретку градова у римско доба, нарочито приморских, у којима је превладао латински елеменат, – сведоче многи сачувани споменици. Нарочито је Пула богата римским споменицима (амфитеатар, позориште, храм Августа и Роме и т. д.). За време деобе римског царства у западно и источно, припала је И. вададном царству, 476 била је И. део Одоакрове државе, затим државе источних Гота. 539 придружена је И. Византији и остала, је под њом 200 година. И. је управљао тарзег пиши у Пули; он је био подређен егзарху у Равени. — Хришћанство се почело ширити у И. већ у 1 веку, а ускоро су основане бискупије (Трст, 'Koпар, Пореч, Пула) под митрополитима. у Аквилеји и Градежу.

Крајем 6 и у почетку 7 века продрли су у И. Хрвати с истока, а Оловенци са cepepa. io сведочанству _ Константина, Порфирогенита припадала, је источна И. хрватској држави (до реке Раше). Шролазно су завладали И. из Италије ЈЛонгобарди. Кад је Карло Велики савладао

ВО