Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

је у И. донекле скаршћено све кречњачко земљиште, шредеони се карактер мења од места, до места, ма да су врло распрострањене области сиромашне вегетацијом, док су највиши крајеви 'Ћићарије под густим буковим шумама, и четинарима. И, док кречњачка област северне И. показује све сурове стране карсних крајева, равна плоча има више пријатан изглед. На њој нема нигде брегова, него је у целини: веома пространа равница, местимично прошарана плитким вртачама или избраздана долинама, али ипак лишена површинске циркулације воде. Натог земљишта је само по највишим крајевима на северовападу, а све падине, дна вртача и највећи део равне плоче покривени су доста дебелим слојем црвенице, која условљава плодност тога дела И. Из тога се разлога, овај крај зове Црвена И., област високог крша Бела И. док пределе пешчара и глинаца становништво зове Сивом И., јер је превлађујућа боја тог земљишта, не зеленило вегетације, него сива боја тамошњих стена.

Обале И. већином су стрме, али ипак доста тразуђене, што И. условљава већи број залива и лука. Лонгитудиналну разуђеност олакшавају степенасто спуштање земљишта дуж раседа, као и зоналан распоред флишних синклинала и кречњачких антиклинала. На местима, где пешчари и лапори допиру до мора, јављају се врло пространи уздужни заливи у диналском правцу пружања: Миљски, Копарски и Пирански, на које се настављају Долине речица Росандре, Реке, Рижане и Драгоње. Ти делови обале су много погоднији за саобраћај од веома стрме и високе обале северозападно од Трста. На И. плочи обала 'је такође готово свугде стрма, али нешто друкчијег типа: на њој је прилично велики број малих полукружних или ракљастих залива, као какви урези, који су местимице продужени у сувим долинама. Изузетак су 12 км дуга Јимска, Драла, широка, и око 2 км дубоко увучена Мирна Драга, у којој је сигурно сидриште за бродове, и 20—30 м дубок Шуљски Залив, који је опкољен брежуљцима, 50—70 м високим, и увлачи се око 4 км дубоко у копно. Поред тога се у близини обале од Пореча до Медулинског Залива јављају многе шкоље, од којих су тек 2—3 насељене, а између Шероја и пуљске луке нешто већа острва, група Брионских Отока. Њих дели од копна Фазански Канал. На источној обали И. плоче море је дубље него на западној и при њој нема острва. Тек неколико километара далеко су острва. Црес, Вечје и др. На тој се обали налази највећи залив у И., Рашка Драга, која је типски пример потонуле долине. Она, је дугачка око 15 км, широка, 1—2 км, пружа се од југа на север, скоро у правој линији, шрема току Раше, а један крак пружа на североисток, према сувој Карпана долини. Цела остала обала уз Квагр-

ИСТРА

Hepo готово је праволиниска, стрма, висока и неразуђена, јер туда пролази грасед, дуж којега је земљиште спуштено. Једино су изразитији заливи Пломински, Дуги и лука Рабан.

Шрема геолошком саставу (И. мења се и хидрографија. Реке су, са ретким изузетцима, ограничене на флишне крајеве. На целом високом кршу налазе се по гдегде кратки поточићи, а у Црвеној И. нема ни једне реке, којој је на њој извориште. Једино са Ћићарије извиру неке реке: Росандра и Бољуншчица, која се улива у Чепићско Језеро. Фојбица извире на. североисточном ~ крају бузетскочпазинске котлине, тече на југозапад кроз флиш, али кад наиђе на кречњаке И. плоче понире у лоноре. — У И. је речна мрежа раднална: од крајева 'ЋАићарије реке теку на. северозашад, запад и југ, а само неколико поточића теку са северозапада и запада, на југоисток и исток, и уливају се у Кваршеро. Највеће су реке Мирна (дужина 50 км), Река (34 км), Драгоња (28 км), и Раша (23 км), која истиче из Чепићског Језера. Од старог века се дно долине Мирне Реке повисило за 8 м, а због сталног нагомилавања тлиба и честих преплава, ратарство је у њој немогуће. Долинске стране су, међутим, плодне и насељене, док су састављене од флиша, али кад река почне тећи кроз кречњак, готово опу-

"сте. Долина је у томе пределу баровита,

нездрава, и неприступачна. Плимски Taлас продире доста далеко узводно, а вода је на томе делу бочата. Оличне су појаве и у долини Раше. На њеном горњем току, западно од Чепићског Језера, долина је врло широка и баровита, али кад зађе У кречњак, сузи се, стране постану стрме, и, сем неколиких воденица, нема на томе току од 16 км ни једног насеља. Тиме се може објаснити и привидна чудноватост, да су највеће долине у И. најмање настањени крајеви и да претстављају највеће тешкоће за саобраћај.

Обалске реке заузимају једва четвртину површине И., а повећане и облашћу понорница, у кречњачким крајевима, немају ни близу онолики простор Kao предели без отока, односно предели подземне циркулације воде. За ове је карактеристичан врло велики пад. Тако се, 'на пр., Река од првог понора, односно улаза у пећину, до подземног Језера Омрти, спусти од 324 до 187 м, дакле за 137 м, а поток-понорница код Хотичине, 12 км јужно-југоисточно од Диваче, има на дужини од 302 M пад од 194 м, што би одговарало паду од 642 мј/км. У јужној И. још нису откривене праве лећинске реке. — Једино језеро на-И. је карсно, глибовито ЧетшићCRO Језеро, али је зато при јужним обалама, И. плоче пуно бара, услед mera, Cy маларичне и нездраве.

Приморје И. одликује се благом, здравом климом, са изузетком споменутих мочварних крајева, али према унутраш-