Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

њавала тршћански округ. Источни део И, с кварнерским отоцима, додељен је речком округу. 1816 основала је Аустрија Илирско Краљевство (Крањска, цивилна. Хрватска, Корушка, 'И., Трет, Горица и Река), али убрзо је од тога остао само наслов. 1822 укинут је речки округ, и основан је пазински, а 1825 цела је И. сједињена у један округ, с главним градом Пазином.

Нова ера за И. почела је 1862. И. је постала аутономна покрајина, под насловом маркгрофије, са сабором у Поречу. У административном погледу била је И. шодређена намесништву у Трсту.

Италијани, ма да су били у мањини, господарили су у И. и нису хтели признати равноправност хрватско-словеначке већине. Нарочито су Италијани сметали развијању хрватских и словеначких школа. Томе су доскочили Хрвати и Словенци оснивањем Дружбе (Ов. Ћирила и Метода. Истрајним радом читаве плејаде националних Истрана (Добрила, Витезић, Воларић, Опинчић, Лагиња, и т. д.) И. се отела свим: италијанским насртањима, и тамошње су се прилике почеле повољно развијати у корист хрватско-словеначког елемента. После слома, аустро-угарске монархије, била је према споразуму Антанте (311 1918) Италији поверена задаћа, да привремено поседне међу осталим жкрајевима и И. Утовором у Рапалу (14/11 1920) припала је И. осим Каства, краљевини Италији.

Литература: Д. Грубер, Повијест Истре; Вј. Спинчић, Народни препород У Истри (1924); Die Osterr,-ung, Мопатсћје in Wort u, Bild (Band 10, 1891),

M. IIpeyoz.

ИСТРАНИ (Антропологија). Шросечна Meра висине узраста код 'И. је: са полуострва, 1679 мм, са Лошиња 1678 мм, са Цреса и Крка 1654 мм. Највишу статуру имају дакле Лошињани, док Цресани и Крчани праве прелаз од полуострвљана,

"ка приморцима . Хрватске између Реке и Карлобага (1662 мм). Просечна висина узраста свију ових кварнерских Хрвата, износи 1678 мм, т. ]. нешто више него код северно-далматинских острвљана, (1671 мм), а много мање него код примораца са далматинскога, копна (1708 мм). У погледу 00је косе имају И. са острвљанима (14:638%) и приморци.. Хрватске (15:78%). највише плавокосог елемента, који износи на пр. у дубровачкој области 6'57%, а код Boкеља (которска област) 5:99%. ДИПаштровићи из которског среза имају само 1:83% плавокосих људи. Отворено-кестењеви тон боје косе износи код истарских острвљана 1441%, кестењеви тон 30:37% (код примораца Хрватске 30:39%), ватворенокестењеви код И. 31'21% (код примограца, Хрватске 29:60%) и црна боја косе код И. 8:78% (код Бокеља 17:05%, код Талијана бивше Аустрије 16:28%). Од свих

ИОУШИВАЊЕ

јадранских | Југословена 'И. се одликују највишим процентом | модро-оких људи (31:21%), који износе код примораца Хрватске само нешто мање (29:60%), на северно-далматинским острвима, (2469%), на јужним далматинским острвима. (22-15%). Даље има код И.: 14:63% сивих, 18:78% сиво-жутих, 13:17% отворено-кестењевих, 19% кестењевих, 12:68% затпворено-кестењевих и 0:67% црних очи. Тамни типови очне ириде (отворено-кестењеви, кестењеви, затворено-кестењеви и црни) износе код И. укупно 45'36%, а то значи мање него код осталих јадранских примораца. (на пр. Бокеља 67:28%).

Литература: А. Меј ђасћ, је 5егbokroaten der Adriatischen Kistenlander (1884), . H. Жупањнић.

ИСУСОВЦИ (ЈЕЗУИТИ) сачињавају ред, који се обично назива Дружба Исусова, (босјебаз Јези), Основао га је Св. Игњатије Лојолски (— 31/7 1556, Рим), а одобрио папа, Џавле 11 1540. Ред се брзо проширио и истакао, нарочито на просветном пољу. У Загреб су дошли И. већ 1606. Ту им је град поклонио напуштени доминиковачки самостан с капелом Ов. Катарине, коју су И. заменили с данашњом свеучилишном црквом. У Загребу су И. обучавали младеж, све док им није ред укинут. Осим тога држали су И. школе у Дубровнику {Colleđium Ragusinum), Ha Реци, у Пожеги, Вараждину и т. д. Због њихова деловања издашно су их потпомагали папе, владари и великаши. Но у исто време стекли су И. и моћне непријатеље, нарочито међу јансенистима и шпротестантима. Најзад су их Шортугалска, Француска, Шпанија и т. д. прогнали, a папа Климент ХЈУ укинуо. Али су их у Пруској и у Русији владари због школа и даље задржали, исто је паша Ције УП, на молбу рускога цара Џавла 1, 1801 одобрио, а затим 1814 читав ред поново успоставио. У држави ОХО има И. у Загребу (покрајинско намесништво), у Сарајеву (држе надбискупско богословско семениште), Травнику (држе надбискупско семениште и гимназију), Оплиту, Дубровнику и т. д. У Загребу издају: Живот (апологиски часопис за интелигенцију), Гласник Орца, Исусова и Календар 'Орца Исусова.

Литература: Цувај, Грађа за повиjecr школства, Т (1910); Мркун, Црквени приручник (1922); Лашовски, Повијест Baгребачких шисусоваца, од 11608 до 1618 (Вјесник окр. Хрватско-Олавонско-Далматинског Земаљског Архива, 1913).

Ј, Јелепић.

ИСУШИВАЊЕ И ~ НАВОДЊАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА. У држави ОХО често су вршени радови за И. 3. заједно са радовима на одбрани од поплава. То бива. најчешће у долинама великих река, где разлика између најмање и највеће воде достиже и до 8 м висине, па је исушење

==.