Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ског могу се жалити Касационом Суду, у истом року. Законски претставници оваког растуреног удружења кажњавају ce за недопуштени рад затвором најмање тодину дана и новчано 5.000 Дин, уколико не би постојало теже кривично дело. Државна управна власт јеш је овлашћена, да, од најближег војног команданта тражи војску ради одржања јавне безбедности, кад год се покаже да у којем конкретном тежем случају нису за то довољни њени органи личне и имовне безбедности. Иесхрана војске у овим случајевима, пада на терет становника општине или среза, у којима, је безбедност угрожена, и у овом циљу свака кућа дужна је, према своме имовном стању, давати општинској власти потребне намирнице ради предаје војсци. На терет становништва падају и трошкови, које би држава услед ове употребе војске учинила, али ако се ред убрзо поврати, закон наређује, да се становништво ослободи њиховог плаћања, и да му се врати оно, што је за војеку дало (чл. 3 и 4). Сва кривична дела по закону о заштити Ј. ЂБ. и поретка у држави извиђају редовне иследне “власти, а суде редовни државни судови, по слободном судиском уверењу. Одредбе општег дела српског казненог закона (88 1—81 закључно) примењују се у свему на сва кривична дела по овом законику, али се, изузетно од 8 58 казненог законика, који забрањује да се на смртну казну осуђују лица, која нису навршила 21 тодину, моту по овом закону осудити на смрт и лица, која су у времену учињеног дела имала пуних 18 тодина живота (чл. 19). Начелном одлуком опште седнице Касационог Суда, од 1/1 1994, објашњено је, да се чл. 16 Закона о заштити Ј. Б. и поретка у држави, који предвиђа изузетно постуџање према оптуженима за штампарске кривице, односи само на чл. 1 овог закона, а не на закон о штампи у целини. Закон о држању и ношењу ватреног оружја садржи ове важније – одредбе: а) држање ватреног оружја (пушке и револвера) у кућама слободно је, али у изузетним приликама, када је јавна безбедност угрожена, могу полициске власти, по одобрењу министра Унутрашњих Дела забранити држање оружја како појединцима, тако и читавим општинама, срезовима, окрузима и областима (um. 1); 6) сваки грађанин, који држи пушку или револвер, дужан је пријавити надлежној државној полициској власти какво оружје има, као и сваку његову промену, јер у противном може бити кажњен од 100 до 500 Дин у новцу или затвором до 14 дана, које казне повлаче конфискацију непријављеног оружја, у корист државне касе (чл. 2 и 3); в) нико не може носити ватрено оружје без писменог одобрења. великог жупана, односно управника Београда; од овога се изузимају службеници, који по дужности морају или могу носити Ф

= 07

ЈАВНО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО

оружје (чл. 4); т) одобрења за ношење ватреног оружја дају се по образложеним предлозима општинских и подручних државних власти само оним лицима, »која показују и основаност и потребу за оружјем и својом личношћу дају јемства да оружје неће злоупотребити; ко носи оружје дужан је собом носити и одобрење (оружни лист), који се увек издаје на одређено време, најдуже на годину дана, али та надлежна власт може и раније опозвати (чл. '5 и 8); д) за пушке, којима је војска наоружана, нико не може добити оружни лист, а за оружје историске и уметничке вредности, или особите личне или породичне важности, као и за оно, које у појединим крајевима по уобичајеној традицији сачињава део народне ношње, може се издати овај лист са трајном вредношћу (чл. 6 и 8); Ђ) лице, коме се ускрати одобрење за држање и ношење оружја, може своје оружје депоновати код дотичне власти, код које ће стајати на њетовом расположењу за време од 6 месеца, у коме га року може уступити или шпродати лицу, које има одобрење за његово држање или ношење; после овог рока депоновано оружје продаје се, а новац, добијен од продаје, предаје се сопетвенику (чл. 9); е) трговци и продавци ватреног оружја и муниције дужни су водити књигу продаје оружја и у исту уписивати: име, занимање и место сталног пребивања, хица, којима ово продају и ж) ко се огреши о одредбе овот закона, кажњава, се затвором до 3 месеца или новчано од 4—500 Дин, а продавцима оружја, у поновљеном случају, може се забранити и обављање «радње. — Кривице ислеђују по званичној дужности надлежне иследне власти, а суде их, у границама пређашње Србије и Црне Горе, појединачне судије, а у осталим крајевима котарски судови. Иследна власт може донети одлуку о превентивном притвору само у случајевима оправдане сумње на беготво кривца, ну у оваквим случајевима овај притвор урачунава се у казну (чл. 11).

Старање о личној и имовној безбедности манифестује се у превентивној и репресивној акцији надлежних управно-полициских власти и жандармерије. У првом случају оне шредузимају потребне мере, да спрече чињење кривичних дела, а у другом хватају и предају надлежним судовима на суђење (а по изузетку и суде) извршиоце ових дела. (8. Жандармерија, Општина, Полиција.)

Литература: (С. Јовановић, | Ванредни сазив од 2/7 до 29/10 1991 (Архив, књ. 91, 1921); Д. Суботић, Историски постанак закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави (Полиција 98. 1921). Д. Алимпић.

ЈАВНО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО (ОРТАКЛУК) је удружење 8a обртимично вављење трговачким пословима (в. По-