Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
ЈАВОР ·
слови трговачки) уз солидарно и неогра-
„ничено (целокупном имовином) јамство
ортака под заједничком фирмом (в. Фирма). То је удружење своје врсте. Оснивање морају пријавити трговачком суду
· сви ортаци. Улог сачињава: новац, ства-
ри, права (хипотека), рад. Погодба одлуqyje, na MH je illatio quoad dominium {sortem) или диоаа изиш, Вођење послова и заступство припада по закону свим ортацима; погодба може то задржати за појединце. Јемство је: С Нвбепна апаш шп 54, Ортаке веже забрана конкуренције (в. Конкуренције). — Од новца У или право ce процењује) дају се ортацима камате (у Хрватској, Олавонији, Војводини 5%; у Словеначкој, Далмацији 4%), За, рад даје се награда. То је редовни издатак ортаклука. Ортаклук престаје: а) Фрзо Jacto (amoce по стечају ортаклука или ортака, по смрти ортака, не уговори ли се напред настаBak, по отказу); 6) на захтев ортака, не постоје ли више битни услови, уз које је склопљен ортаклук; в) на захтев приватнога 'веровника којега ортака. Ортак може бити искључен: ако није друкчије уговорено, има после престанка друштва места ликвидацији (в. Ликвидација). Литература: Ф. Врбанић, Удругарство по установама трговачкота закона, (1880). M. С.
ЈАВОР. 1. Планина у Босни, између река: Бјеснице и Пистице (притоке Стушчанице)-Жепе-Дрине-Зеленог Јадра-СтудеHOT Јадра, северозашадно од Таре Шланине. Пружа, се од северозапада на југоисток, а највећи висови у томе правцу су: Јаворово Брдо 1.334 м, Игриште 1.406 M, Трешњовац 1.237 M, Јаворник 1.919 M, Врањи Камен 1.313 м, Жеп 1.537 м, Радова 1.434 м, Итришник 1.518 м, Зловрх 1.526 м, Звијезда 1.399 м, Љутица 1.243 м. Џодножјем и шреко планине воде друмови: Зворник —Власеница—Сарајево, Удбина—Власеница—Оребрница. 2. Планина, на траници Србије и СОтаре Србије, између река: Тисовице-УвцазБрњице-Ношнице-Кућишке, североисточно од Сјенице. Планина се пружа од северовапада ка југоистоку, а највиши су висови у томе правду: Васиљев Врх 1.509 м, Дијело 1.507 м, Бољетин 1.474 м, Рогопеч 1.464 м, Суви Рт 1.548 м, Поглед 1.509 м, Отупска, Чесма 1.514 M, Крш 1.819 M. Преко планине пролази колски пут Ивањица—Ојеница. 3. Планина у Оловеначкој, на граници Крањске и Штајерске, око 4 км северозападно од“ Трбовља, висока, 1.131 м.
II.
4. Лист за забаву и науку. Излазио је три пута месечно, под уредништвом Јо-
·вана Јовановића-Змаја, у Новом Саду 18692
до 1863. Ј. је шоново покренуо и уређивао Др. Илија Огњановић, као лист ва, забаву, поуку и књижевност. Излазио је непрекидно 1847—1893 у Новом Оаду. Ј.-је
| |
|
тада био један од најзначајнијих књижевних листова у Војводини, на коме је сарађивао велики број писаца из свију крајева. У 7
ЈАВОРИНА, висораван у Босни, између река: Каменичког Потока-Праче-Грабовице-Бистрице-Касидолског Потока - горњег тока Жељезнице-Црне Ријеке, око 20 км југозападно од Оарајева. Највиши су врхови на југозападном делу планине: Црни Врх 1.789 м, Јаворина 1.910 м, Гола Јаворина 1.913 м, Тријеска 1.806 м, а на северу се шири врло пространа висораван, која се зове и Равна Планина, са изразитим облицима крша. Она се спушта Ka североистоку од. просечно 1.600 до 1.300 м. Ту су истакнутији врхови: Шатор 1.599 м, Кладило 1.539 м, Велики Ступањ 1.522 м, Дубовик 1.369 м, Паланске Отијене 1.347 м, Кик 1.360 M.
M. BI
ЈАВОРИШТЕ, кршна висораван у источној Србији, северно од горњег тока Црне Реке, 165 км западно-југозападно од-Злота. Ј. се пружа од северозапада ка југо-
· истоку. Највиши висови су: Јаворити Врх
1.188. м, Брезовички Вис 1.014 м, Велики Полом 1.000 м, Ртица 949 м, Тилва Кналта 1.098 M (8. Кучај).
ЈАВОРЈЕ, планина у Отарој Србији, између река: Устибарске-Поблаћнице (притоке Устибарске)-Калуђерске-безименог потока од Заграђе на североисток-Лима, око 17 км западно-југозашадно од Увца, односно 18 км источно од Чајнича. Највећи су висови: Јаворје. 1.487 м, Јаблан 1.366 м, Градина 1.337 м, Лиса Стијена 1.336 М, Тмор 1.284 м, Орловина 1.318 м, Хмар 1.998 M. Североисточним подножјем пролазе друм. и железничка пруга СарајевоМеђеђа—Прибој и Ужице. 77. 18.
ЈАВОРНИК - ПЛАНИНА, 1. Планина у Босни, између река: Дрињаче-Гостиље (притоке Спрече)-Сухе Реке (притоке Гостиље)-Дубоког Потока – (притоке – Дрињаче), 9 км североисточно од Кладња. Пружа се од вапада-југозапада, на исток североисток, а највиши висови у томе правцу су: Мошул 913 м, СОвојчица. 917 M, Јаворник 1.062 м, Врановина 968 м, Змајевац 1.017 м, Шаљевине 929 M. Преко планине пролази друм Кладањ—Ђурђе-
. вик—Доња, Тузла.
2. Планина. у Хрватској, источно од Крбаве, око 11 км северно-североисточно од места Удбине. Највећи висови су: ЈаворНик 1.552 M, Ћутин Врх 1.410 м, Пркос 1.558 M.
3. Карсна висораван у Босни, јужно од Срнетице Шланине, 16 км југозападно од вароши Кључа (на Оани). Ј. се пружа од северозапада према југоистоку, а највиши висови су: Јаворник 1.446 м, Јовина ШПољана. 1.478 м, ПШљеш 1.257 M, Јаворник Слеме 1.416 м, Велико Слеме 1.388 м. Ј. је већим делом пошумљен, заравни су му
•
= а,