Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Der erste Cetinjer Kirchendruck vom Jahre 1494 (1894), Веих пророков стумачење хрватско (1897), Kirchenslavisch-bohmische Glossen, saec, 11—12 (1903), Еуапвенит Bukovinense (1916), Supplementum Psalterii Bonensis {1917), Zum altkirchenslav. Apostolus 1—3 {1919—1920), Slavische Beitrađe zu den biblischen Apocryphen (1893), Bericht uber einen mittelbulgarischen Zlatoust des 13—14 Jahrh, (1898), A. (О. Шушкин у јужнословенским књижевностима (на руском, 1901), Jihoslovenć (чешки Научни Оловник, 1864), Четири критичкопалеографске расправе (на руском, 1884), Питање о Ћирилу и Методију (на руском, 1985), Козма Индикоплов, Џалеографскојезичка, студија (Опоменик, 44, 1922), Шреписка Добровског и Копитара (1808—1828, 1385), Нова писма Добровскот, Копитара и других југозападних (Оловена (1897). Библиографија Ј. радова: од 1861 до 1907 у Зборнику у славу Ватрослава Јатића (1908, 1—29), а од 1907 до његове смрти Јужнословенски Филолог, Ш (1922 до 1923, 102—111). 'Најисцрпнија биографија (до 1911) од Ш. Орешкова, (Извјестија. на семинара по словјанска филологија, Ш, 1911). А. Белић.

ЈАГЊЕДОВАЦ, село у Хрватској, жупанија Беловар-Крижевци, котар Копривница, општина Соколовац; у Било-Гори од Копривнице 7 км к југу. Има 499 становника, основну школу, рудник угљена, који производи тодишње 10.000 t смеђега,

угљена. J. M-n.

ЈАГЊИЛО је време кад се овце јагње. У динарским крајевима, нарочито у Херцеговини и у Црној Гори, Ј. почиње у другој половини марта и траје до краја априла. У другим нашим крајевима Ј. почиње и завршава се, према времену, када се овнови (празови) пуштају у овце. И место, где се овце јагње зове се Ј.; отуда има. доста села и заселака, која носе име Ј. (В. Припуст.) О. ИЕ

ЈАГОДА ШУМСКА, врста воћа. Расти свуда у шумама. У вртовима се по целој држави таји крупна јагода, moja нема, пријатни мирис као Ј. Ш. LJ.

ЈАГОДИНА, варош у Србији (Моравска, Област). Има 4.847 становника. На реци Белици, у плодној и богатој околини. Тржиште за храну и стоку. Има шивару. Извози живину. ФОреско је место. Има, тимназију, учитељску школу, првостепени суд, срески суд. — Помиње се под именом Јагодња у 14'и 15 веку као лепо место. У 16 и 17 веку путописци је помињу као добро насељену и лепу варошицу на Цариградском Друму. 8. JI.

ЈАГОДИНСКА _ БАНКА, Основана je 1905. Централа Јатодина. Капитал 1,000.000. Фондови 316.105, остале резерве ~ 5.333, улози 1,497.384, менице 4,473.490, зајмови на залоте 7.597, дужници 1,005.843, вредећи

ЈАДЕР

папири 409.2383, добит 106.666 Дин, дивиденда 8% (1925), — Претседник је Жив. А. Златановић, директор Жив. ПЏ. Таушановић. И. С

ЈАГОДИНСКА ~ КРЕДИТНА _ БАНКА. Основана је 1925, са капиталом 1,250.000 динара. Шретседник и директор Тих. '. Станојевић. И.

ЈАГОДИНСКА ~ ПРОМЕТНА _ БАНКА. Основана, је 1922. Централа Јагодина. Капитал 1,000.000. Фондови 204.445, остале резерве = 8.600, улози 1,030.434, — менице 2,615.377, зајмови на залоге 242.913, дуж- ници 9289.661, непокретности 196.292, вредећи папири 21.200, добит 180.000 Дин,

'дивиденда 12% (1925). — Шретседник је О.

Михајло Милановић.

ЈАГОДИНСКА ~ ТРГОВАЧКА _ БАНКА. Основана је 1922. Централа Јагодина. Капитал 1,000.000. Фондови 20.574, остале резерве 7.009, ~ улози | 91.868, — менице 1,062.737, зајмови на залоге 7.300, дужници 45.060, вредећи папири 650, добит 128.180 линара, дивиденда (50.000 унето — 98 куповину зграде [1925]). — Шретседник је Младен Д. Величковић. HI.

ЈАГОДИНСКА ШТЕДИОНИЦА. Основана је 1885. Капитал 1,000.000 (5.000 акција по 200 динара). Резерве 148.889, улови 1,026.245, менице 7592.930, дужници 742.276. Вредећи о папири 632.494, непокретности 145.000, добит 175.612 Дин, дивиденда, 15% (19925), — Претседник је био покојни Мих. Ј. Косовљанин, директор Марко '. Ђорђевић. ШОС.

ЈАГОДЊА, трудна планина у (Србији, између река: Дрине-Тријешњице-Борањске Реке-Мале Реке-Ботоштице-ПостењекеГрачанице, око 7 км југозападно од Крупња. Највећи су висови: Чавчићи 813 M, Кошутња (roma, 944 M, Јатодња 804 M, Шанац 835 м, Обедник 762 M, Bemem 855 м. Покрај и преко планине воде друмови Крупањ—Грачаница, Лозница—Љубовија. ДР.

ЈАДАР. 1. Област у сливу реке Јадра. (8. Подринска, Област.) PB. VI.

2. Река у Србији, десна притока, Дрине. Извире на Влашић-Шланини (Велике Белете 444 м, кота, 429 M), тече ка северозападу, а улива се око 3'5 км југозападно од Љешнице. Главне су притоке Ликодра и Пецка. Дужина тока је 40'5 км, а, површина слива 8858 км“. ДЈ

ЈАДЕР (Јадег), у античко доба име да-

· нашњег Задра. У борби између Цезара и

Помпеја (49—46 пре Хр.) становници Ј. били су на Цезаревој страни, и храбро су се борили противу непријатеља. Август је прогласио Ј. за колонију. Натписи помињу многе њене чиновнике. После Августавог илирског рата (35—38 пре Хр.) Ј. је нагло напредовао, као и остали градови

== 101. —