Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ЈА ДОВА

у нашем шриморју. Он је био културни посредник између. Италије и свога залеђа. Остатци из тога доба најбоље сведоче о благостању Ј. У 1 веку по Хр. населили су се у Ј. многи ветерани из легија, које су биле у северној Далмацији, и многи грчки и оријентални трговци. Цар Август је опасао варош зидовима с кулама, које је шодитао о свом трошку. Ове куле опраBHO је доцније један приватан човек. Цар Трајан је саградио вароши водовод. Једна богата. жена. патосала је пијацу у част свота мужа, и саградила на улазу капију, која је била украшена статуама. Можда, је Ј. имао и амфитеатар и позориште. Римских остатака, мало је данас у Задру. На. форуму види се још један комад патоса, преко пута главне цркве налази се један дугачак зид и 7. JL. А,

ЈАДОВА, река у Хрватској, десна притока Лике. Извире под Голешним Брдом (605 M), више Могорића, тече врло вијутавим током ка северозападу и улива се у Лику 4 км низводно од села Барлете, односно“ око 4 км источно од Госпића. Ј. неко време тече подземно, као понорница, ма да се на површини види око 6 км дуго старо корито, којим је некад текла. У околини је пуно пећина, из којих при-

ма воду. Дужина тока је 35 км, а повр-

шина, слива око 142 кмг.

Литература: М. Шеноа, Понтскојадранска, разводница и јадранско под ручје у Хрватској (Рад. 1900).

Џ. B.

ЈАДОВНИК - ПЛАНИНА, ~ планина. у Старој Србији, између река: Лима-Гробнице-торњег TOKA Увца-торњег тока Миљешеве, око 16 км југоисточно од Шријепоља, односно 18 км вападно-северозапално од Сјенице, висока, 1.599 M. Североисточним подножјем Ј. П. пролази колски пут Пријепоље—Ојеница. ТЕ

ЈАДРАН. В. Јадранско Море.

ЈАДРАНСКА БАНКА. Основана, је 1905. Централла, Београд, филијале: Дубровник, Сарајево, – ЈБубљана, Загреб, · Шибеник, Оплит, Преваљ, Метковић, Крањ, Котор, Корчула, Јелса, Хердег Нови, Цеље, Цавтат. Од Maja 1924 спојена 'је Ј. Б. ca Подунавским 'Трговачким А. Д. под именом Јадранско-Подунавска Банка. Биланс 31/19 1923: капитал 60,000.000, резерве 32,515.000, улози 200,187.294, повериоци 174,483.051, готовина. 10,497.155, — менице 103,154.289. дужници 194,554.545, сопствени ефекти 95,586.503, непокретности 59,591.820, добит 5,101.006. Дин, дивиденда 8% (1925). Претседник је био Фрањо Дубоковић, директор Ћира Каменаровић. H..(.

JABPAHCHA TIIOBMHBA M. MU, Cyшак. До 1921 друштво се звало УгарскоХрватско Поморско Паробродско Д. Д. (Опдаго-Сгоаћа), а од тада је, као национализирано, узело данашње име. Капитал је. 12,000.000 златних динара. Друштво

има 82 лађе, са укупно 31.010 тона. Одржава пловидбу дуж далматинске обале и од Сушака до Трета, Албаније и Грчке (Патрас). : СИ.

ЈАДРАНСКА СТРАЖА, патриотско и културно друштво. Основано је у Сплиту 1922, тде је централно седиште, а главни одбори су по свима већим местима државе. Задатак Ј. (. је: рад на културном, привредном и општем унашређењу југословенског Јадрана. Од 1923 издаје Ј. (0. часопис Јадранска Стража. Б. М.

ЈАДРАНСКО МОРЕ је саставни део источне котлине (Средоземног Мора. Оно се као дугачак језик увлачи у европско копно и донекле има самосталан значај. Лежи између Апенина, Алпа и Динарида (Динарског и Пиндског планинског система), а политички граничи са Италијом, нашом државом и Арбанијом, Ha југу се Ј. М. непосредно наставља у много дубље Јонско Море, од кога је одвојено Отрантским Мореузом, односно линијом Акрокерауниско Предгорје—рт Отранто, али му је морфолошка граница нешто северније, где се морско дно диже до 741 M. Ј. М. пружа се од северозапада на југоисток, од 459 48' до 40" 65 северне ширине; у правој је линији дугачко 765 км, по средишној осовини од Мирамара до средине Отрантског Мореуза 835 км, широко је 120 до 200 км, просечно 160 км, а, површина му је око 135.000 км“. У старом веку се звало Јопшиз Ушиз, нешто доцније Маге Hadriaticus (mo некадањем граду Нана, Нафта, садашња Ааца у Италији), а и Маге Superum, по његовом положају.

По новијим је испитивањима вероватно да. је Ј. М. постојало још у млађем терцијеру, т. ј. пре 6.500 и више векова, али су за време леденог доба алписке треке донашале у њега толико облутака, песка, и глиба, да су му северни део потпуно засуле, отприлике до границе садашњег плитког мора, или до линије БиоградПорто д'Асколи. Крајем леденог доба шочело је спуштање тога сувог земљишта и његове околине, које је све више плављено, и данас претставља благо нагнуто морско дно. Али тај процес није био равномеран, јер је нарочито јако спуштен североисточни део, до Медовског Залива, просечно за 90 м, док се југозападни крај релативно дизао. Зато цело италијанско приморје претставља монотону равницу, а жало се испод морске површине наставља са благим нагибом; зато је приморје од Равене до Отранта лако приступачно, врло мало разуђено и скоро нигде нема веће луке. Осим тога, реке (Соча, Таљаменто, Џиаве, Брента, Адиђе и По, које се уливају у северозападни крај Ј. М., доносе са Алпа: велике количине песка и глиба, па се сталним насипањем плитког дна површина копна повећава, те је варош Адрија сада око 23 км далеко од обале, док је некада била при мору.

— 102 —