Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

C друге су стране, из истог разлога, неке реке у историском добу чешће мењале своја ушћа, нарочито По и Адиђе.

Сасвим су друкчије последице на североисточном делу Ј. М. Тамо је предгорје Динарских Планина делимично | дошло под море, и данас претставља паралелне низове канала, као потонуле делове ранијег копна, а између њих су остала мања и већа полуострва, или махом издужена, стеновита и доста висока острва H IIKOље, који заузимају површину од 3.420 км“. Због тога је наша обала Ј. М. изломљена, јако разуђена и већином тешко шриступачна, а острва и дубоко усечени заливи осигуравају већи број заштићених лука.

Нивелманом од Балтичког до Ј.

утврђено је, да је површина овог мора за 40:90 см нижа од нивоа Балтичког Мора код Свинеминде, а за 43'3 см нижа од нивоа Северног Мора код Остенда, исто онако као што је ниво Средоземног Мора око 155 см нижи од површине Атлантског Океана. , У рељефу дна Ј. М. показују се два разнолика, дела, чија се траница приближно пружа по субмарином узвишењу од Корчуле преко Сушца, Палагруже, Шијанове ка Монте Гаргану, као подморске звезе између тих острва. Северно је корито углавном плитко, нарочито на северозападу и северу, тде се дно врло блато спушта, ка југоистоку, и изгледа као да. је потопљени наставак простране ШПаданове равнице. Цео Тршћански и Венецијански Залив, и западни крај Кварнера, скоро нитде немају већу дубину од 50 м, док је источно од острва Цреса, Лошиња и Шремуде, па до наших обала, дно већином дубље, до 103 м, јер тај део није био завипан. зобатом (линијом, која везује места истих дубина) од 100 м обухваћени су цео северозашадни део Ј. М., до линије Биоград—Порто д'Асколи, и два ужа појаса дуж западне и источне обале, са свима, далматинским острвима. Ту је скоро свугде дно плиће од 100 м. У изобатама. до 70 м оцртавају се још прилично јасно правци речних долина, као њихова субмарина продужења, особито код Неретве, Крке, Зрмање, Боке Которске, Марекије, Поа, Адиђе и, можда, Раше. Тек око средњег дела Ј. М. удубљен је у попречном правцу до 130 км дугачак и 12 до 44 км широк жљеб, по линији острво ЖиријеОртона, са дубином до 258 M, a јужније одатле дно је опет плиће, до 130 м.

Јужни део Ј. М, има изразит облик елиптичне, котлине. У овој се од крајева. према средишту дубине са свих страна, повећавају, до изобате 200 м споро, од 200 до 1000 м много брже, т. ј. нагиб дна, је много већи, док је у средишном делу, који заузима површину од 10.400 км“, дно тотово равно, са највећом дубином од 1.298 м под 41953 северне ширине, 179 53:47 ист. Гр., око 80 км југозападно од Херцег Новог; скоро је иста дубина

ЈА ДРАНСКО. МОРЕ

(1.997 M) на пучини, око 55 км западнојугозападно од Дубровника. Минералошки састав морског дна у опште је једнолик; оно је претежно покривено кварцовитим песком и конгломератом од њега, а само су на неким местима нађена, зрна матнезита. — Много су веће разлике у хемиском саставу воде, т. ]. у количини растворених соли. За Ј, М., кад саставни део Средоземног Мора, у опште је карактеристично, да му је вода веома слана. По површини се садржина соли углавном повећава од северозапада ка југоистоку, просечно од 38 до 38%оо. Најмањи је салинитет воде близу ушћа великих река, затим у близини обала, осим тога, је мањи уз западне но уз источне обале, са изузетком неколико незнатних отступања. Овај се општи распоред мења у току тодине, особито на северном, плитком делу Ј. М. Зими је на њему вода много сланија нето у осталим тодишњим добима, јер реке доносе много мање слатке воде, пошто су све околне планине под снегом. Тада се изохалине, т. ј. линије истих садржина, соли, прилично прилагођавају конфигурацији обала, и салинитет се већ око 25 км далеко од њих повећа до 8790. У летњим. је месецима 'распоред изохалина знатно промењен, јер је на северозападном крају Ј. М., западно од линије

Ширан—Анкона, као и на југоистоку од

Улциња до Валоне, салинитет врло смањен, услед велике количине слатке воде коју доносе реке. Друга је разлика што североисточна половина, Ј. М, има, стално сланију воду од југозападне, бар јужније од линије Лошињ— Валона, и што је внатно мањи део морске површине ограничен изохалином 3800. — Ти просечни односи се од тодине до тодине мењају, у зависности од промена климатских услова. ошпте северна шоловина J. M. подлежи знатно већим колебањима, и у разним месецима, исте тодине и у истим месецима. разних тодина, док јужна половина, нарочито на пучини, има много константније услове у лподели салинитета. По великој садржини соли, она непосредно одводи односима на средњем делу 'Оредоземног Мора.

Температуре на површини и у мањим дубинама, Ј. М. подлеже такође доста великим колебањима, а изотерме (линије, које везују места истих температура) морске површине прилично се прилагођавају правцу пружања обала. Зими су најниже температуре на површини северног Јадрана, па се углавном према југоистоку повећавају, али су на пучини осетно веће (79 до 89 на северозападу, 14" до 16" на југоистоку), него у приморју, а дуж наших обала су веће но крај италијанских. Најниже су температуре око ушћа великих река са хладном водом (По, Таљаменто, Крка, Зрмања), а релативно ниске су у Боки Которској. У пролеће су температуре Ј. М. знатно повећане, али за-

— 108