Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ЈАДРАНОКО МОРЕ

тревање није пропорционално разликама у географској ширини, него се северни део више загреје (за 7" до 149 од јужног, дубоког мора (за 3% до 6" 0), вероватно због снажнијег таласања, шри коме се топлија. вода на површини меша са хладнијом водом из већих дубина. И у томе добу су температуре на пучини веће, но при обалама, али је при зашадној обали вода топлија, јер је на источној расхлађена хладним врелима из крша. Лети су разлике у температурама незнатне; на пучини од северног до јужног краја нису веће од 39, и у томе се правцу повећавају, просечно од 23" до 25% (О. Овим тога, пучина има топлију воду од обалске, јер је овде расхлађена. текућим речним водама, а у нашем приморју и изворима. При крају јесени су у подели површинских температура донекле – успостављени – нормални услови, јер су на северном делу ниже нето на јужном, и на целом мору доста ниже но за време лета. Али се према нормалним летњим условима утолико разликују, што је источна половина Ј. М. стално топлија од западне.

У вертикалној подели температура нема, видљиве правилности, нарочито на северном делу Ј. М. По теорији би требало да су при крају зиме температуре у свима дубинама подједнаке, а то се догађа само Ha пучини око највећих дубина, где је температура бар до 100 м дубине подједнака, (13'5% до 13:35%), а. у дубини од 1.000 тек је за 0:8% нижа од површинске. На пучини Венецијанског Залива Ce, међутим, температура са дубином повећава, од 7:3% на површини до 58:40 у дубини 30 м, што се у плитком мору може објаснити хладним речним водама, чија је специфична. тежина мања, но код морске воде, и могу се одржати на површини. Крајем пролећа, је у вертикалној подели топлоте већа. правилност, јер се у целом мору температуре са дубином смањују, ма да се гдегде у површинским слојевима показује тежња, за хомотермијом. Лети је, због интенсивног загревања. морске површине, снижавање температура са дубином још изразитије, али је у површинском слоју споро, нарочито у јужним крајевима, а у већим дубинама, брже. На пучини Венецијанског Залива, 45 км западно-северозападно од Ровиња, температура се од површине до дна (30 м) смањи за 8:47. од 23:59 до 15190; на пучини средњег дела, око 60 км западно од Дугог Отока, температура се до 70 м дубине смањи од 23" до 13:2%0, а на пучини најдубљег мора, 95 км југозападно од Дубровника, топлотно је стање много једноличније, јер се до дубине од 1.100 м температура смањила. ва 10:87, од 23:60 до, 19:80. mi |. ва 15 односно 30. пута спорије него у севернијим крајевима. У јесен море почиње да издаје раније магазинирану топлоту, делом зрачењем, делом вертикалним KOHпекционим струјама, и од 80 no 50 M ду-

бине успостави се мање више хомотермичко стање, а у већим дубинама се температуре са дубином смањују, одговарајући заостатку пролетњих и летњих услова у вертикалној подели топлоте. Тек при крају зиме може да се топлотно стање водених слојева по могућности изједначи до морског дна.

Због високих температура на површини Ј. М., испаравање је врло интенсивно, а његова последица су велики салинитет и велика, прозирност. У томе се Ј. М. ближи тропским морима са најбистријом водом. По испитивању је Ј. М. најпрозирније око најдубљих делова до 56 м; мање је прозирно на пучини северног корита, 30 до 45 м, а још мање при обалама. У близини речних ушћа прозирност је такође смањена, а исто је тако смањује изобиље планктона и органских остатака. Са салинитетом и бистрином воде у вези је и боја, која у великој мери зависи од стања неба, да ли је ведро или облачно, од висине сунца, кретања воде, дубине и боје дна и т. д. На Јадрану је вода тим плаветнија, што је већи салинитет, а са ближењем жалу и у близини речних ушћа боја прелази у зеленкасто.

Код кретања воде највидљивији су таласи. У опште је пучина чешће и јаче заталасана од канала између острва и од великих залива, нарочито у позној јесени, при почетку и при крају зиме, под утицајем буре и шилока, када је море узбуркано. Бура са својим наизменичним ударима изазива неправилне таласе, који се често укрштају и коче сваки саобраћај. Она, као слаповит ветар, има изразиту вертикалну. компоненту кретања, и због огромног притиска на морску површину не ствара више таласе од 2 до 2:5 м. Њихови су брежуљци оштри, предња страна стрма, нису широки ни дутачки. Највеће вале, до 3 и 3:5 м висине проузрокује шилок, јер дува више XOризонтално, и не врши велики притисак на, море. Просечна висина тих таласа je око 25 м, ширина 6'5 до 10 м, дужина често већа од 30 м, и већином имају заобљен, правилан облик. У каналима се таласи крећу правцем њихова пружања, те се стога често догађа, да шри истом ветру излазе на отворено море из разних праваца, сударају се и образују вртлоге, а тиме доводе бродове у опасност.

Шри ближењу обалама таласи изгубе правилност облика: пребацују се, изломе, распрскају, запенуше, а кадикад испну до врло знатне висине, стварајући појаву млата, или бибавице. Тај процес је у стању да на жалу и обалама изврши дубоке промене њихових облика, или да вештачки саграђене гатове и лукобране обори, а у ређим случајевима. до неколико метара даљине одбаци. Али се при узбурканом мору еродирајуће дејство таласа осећа и у већим дубинама: у Ј. М. бивају честице песка покренуте са дна, све до дубине

— 104 —