Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

од 30 до 40 метара, вода се замути, откида морске траве, окреке (алге) или за дно прирасле животиње.

Средином.зиме и за време лета влада често тишина, нарочито у најтоплијим месвецима, и тада је огледало Ј. М. прилично тлатко, а пловидба сигурна.

0“ струјама на Ј. М. има података још "из друге“ половине 17 века, и они се подударају са најновијим испитивањима. Струје на Ј. М. у вези су са струјама (Оредоземног Мора, јер већ код Јонских Острва. почне превлађивати северна струја, која тече уз западну обалу Балканског Полуострва. Она уђе кроз Отрантски Мореуз у Ј. М., али се од Боке Которске до Пуља мањи огранци одвајају и скрећу на лево, према италијанској обали, нарочито између Дубровника и Корчуле, а тлавна се струја креће на северозапад. Испред јужног краја Истре она се разграна. Мањи ј0ј огранак отиче кроз Кварнер шрема Ријеци, један почне тећи уз западну обалу Истре и окружи цео Тршћански и BeHeцијански Залив, а знатно већи огранак скрене на запад, да при италијанској обали натло савије у југоисточни правац, и дуж ње тече до Отрантског Мореуза. Одатле већим делом настави пут у Јонско Море, мањим у Тарентски Залив.

Све ове струје врло су споре. Најбрже ву зими, кад пређу 7'6 км на дан, најспорије у јесен, 5'2 км на дан, а у пролетњим и летњим месецима крећу се просечном брзином од 5'9 до 6'7 км на дан. Али је југоисточна струја при италијанској обали много бржа од северозашадне, вероватно због велике разуђености ~ западне обале Балканског Полуострва и великог броја острва. Просечна је брвина, при западној обали Ј. М. око 14 км на дан, при источној 7'2 км. Овде је најспорија од Виса до Џуља, јер не пређе више од 37 км она дан, док на средњем делу, од Боке Которске до Виса тече просечном брзином од 13 км, а на најужнијем делу брзином од 7'5 KM.

Треће кретање воде Ј. М. су плима и осека, или морска доба, али у много неизразитијем облику него на већини океанских обала. Осим тога се дизање и спуштање водене површине не осети истовремено на целом мору, него та плимски "талас окружи у истом правцу као и "струје. Зато супротни делови Ј. М. имају и супротне појаве: у исто доба кад је на северном делу осека, на јужном је плима, кад је на западном осека, на источном је плима, и обратно. Али, због велике разлике у дубини северног и јужног дела Ј. М. мораће код тога љуљушкавог кретања плима на првоме бити већа него на другоме делу, а исто тако и осека. Зато је разлика између ниске и високе воде на јужној котлини незнатна, и не може се јасно запазити, док је на северу много већа. Тако је просечна разлика од ниске до високе воде код Дубровника и Ко-

ЈА ДРАНСКО МОРЕ

миже (на Вису) 31 см, код острва (Сестрица 28 см, код Ријеке 47 см, а код Трста 88 см. Поред разлике у висини плиме, има великих разлика и у брзини кретања плимског таласа. Она је шри обема обалама највећа на југу око 300 км на, час, или 83 M у секунду, затим на северу, око 150 км на час, а најмања, је на, средњем делу, али је тамо при једној и другој обали неједнака; уз далматинску ce обалу, од Сестрица до Белог Рата (на Дугом Отоку), плимски талас креће приближном брзином од 925 км на час, или 7 M у секунду, а двапут већом брзином од Анконе до Сан Бенедета. — Напослетку се знатне разлике показују и код лучких доба, т. ј. истинитог локалног времена места, у које се после месечеве торње кулминације појави висока вода у дану равнодневичних сивитија, када су СОунце и Месец на небесном екватору, када им је деклинација равна нули и када су на средњем удаљењу од Земље. Тај час се код истог места не мења. У Дубровнику је лучко доба 3:8%, у Комижи 3'9, Шибенику 4-6, Белом Рату 7:0, Сењу 8:3, Шуљу 9:2, Трету 9:6, т. ]. за Толико се часова појави висока вода после месечеве горње кулминације при споменутим условима. Као што се види, лучка доба имају према северу све већу вредност,

Због хемијских и физичких особина

"морских вода, и у Ј. М. се и при процесу

хлађења и при процесу загревања његове површине тразбијају конвекцијоне струје, т. ]. спуштање хладнијих или сланијих, специфички тежих честица воде у дубину и дизање топлијих или мање сланих, лакших честица ка површини. "Том изменом водених маса омогућено је изједначавање топлотног стања између површинских и дубљих слојева, изједначавање салинитета, садржине кисеоника и т. Д., што је нарочито важно за биолошке прилике у мору. Конвекцијоним струјама, магазинира се у летњој половини тодине у J. M. oko 350.000 до 450.000 кг-кал/мг, а исто толико у зимској половини тодине изда.

Последње су кретање на Ј. М. непомични таласи, т.ј. такво кретање, у коме се честице 'воде враћају истим путем унатраг или на више, којим су пошле унапред или на ниже. За њих се дознало пре 50 тодина, када се шри обради водостаја на Реци показало, да се за време буре у току плимеког таласа појављују поремећаји са висином од 3 см и трајањем око 5 минута. За толико се ниво мора спусти и дигне у року од 5 минута. Ти поремећаји су последице наизменичних удара при бури. При шилоку морска површина подлегне већем колебању тек кад почне јаче дувати, и то колебању до 45 ом и трајању око 135 мин. У затонима, и у каналима између острва јавља, се по дименсијама неизразитији облик непомичних таласа, који се тамо зову гајола.

= 105 —