Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ЈАДРАНОСКО МОРЕ

Литература: stehung u, Geschichte des Adriatischen Meeres {Geogr, Jahresber, aus Osterreich, VI, 1907); A, Grund, Beitršge zur Morphologie des Dinarischen Gebirges {Pencks Geogr, AbhandL, IX, 3, 1910, 116—121); G, Ricchieri, Il cafon del medio Adda in relazione coi movimenti tettonici della Valle Padana e dei Mari Adriatico e Liвиге (Зборник радова посвећен Ј. Цвијићу, 1924); J, R, Lorenz, Physikalische Verhšltnisse und Vertheiluns der Organismen im Quarnero Golfe (1863); J, Wolf, J, Luksch u, J. Kottstorfer, Bericht an die K6nigl, Ungarische Seebehorde in Fiume (I, II, 1877, II, ТУ, 1878); J. Wolf u, J. Luksch, Physikaвеће Untersuchungen im Adriatischen u, Sicilisch-Jonischen Meere wihrend des Sommers 1880 (1881); J. Wolf u, J, Luksch, Physikalische Untersuchungen in der Adria (1887); Jahresberichte zur Forderuns der naturwiss, Erforschung der Adria {1904 bis 1910); R, Com, 'alassografico Htal, Risultati fisico-chimici delle prime cinque crociere Adriatiche; Com, internat, perm, per lo studio dellAdriatico, Bollettino delle crocieri pediodiche (1912, 1913, 1914); Perman, Internat. Komm, + Ше“ Erforschung der Ada, Berichte ber die Fermin" lahrten [1912, 1913 u, 1915); Извештаји о научном истраживању Јадранског Мора „(Шрир. истраж. 1914); А, Мег, Нуаговгаривсеће | Опфегвисћипбеп im Соје von Priest {Denkschritt, d. Akad. d. Wiss, Wien, 87, 1911); A, Gavazzi, O pomicanju morske vode u Kvarnerskom Zalivu (1915); E. Mazelle, Flaschenposten in der Adria zur Bestimmungs der Oberilšchenstromungen {Denkschr, d, k, Akad, d. 58, Wien, Mathem,-naturw., KL 1914); Generalmajor R, Sterneck, Das Fortschreiten der Flutwelle im Adriatisehen Meere (Sitzun6sberichte d, k, Akad, d. Wiss,, Wien, CXVII, 1908); H, Dannies, Die Gezeiten von Ва: виза, 56 Апагеа и, Рејавоза •(Аппај, а, Hydrogr, u. marit, Meteorol, 1912); FE. Hopiner, Die Gezeiten im Најеп у, 'Triest {Sitzungsber, d,. k, AKad, d. VWiss, CXXII, 1913); W., Kesslitz, Die Gezeiten im Adriaiischen Meere (Mitt, a, d. Gebiete des Seewesens, Pola, 1913); A, Defant, Zur Theorie der Gezeiten im Adriatischen Meere (Annal. d, Hydrogr, u, marit, Meteorol, 1914); R, Sterneck, Uber den Einfluss der Erdrotation auf die halbtigigen Gezeiten der Adria (Sitzungsber, d, k, Akad. d. VWiss,, СХХШ, 1914); R. Sterneck, Zur hydrodynamischen Theorie der Adriagezeiten (Sitzungsber, d, k, Akad, d, Wiss,, OXXIV, 1915); R, Sterneck, Die ' GezeitenerscheinunBen in der Adria, Die theoretische Erklarung der Beobachtungstatsachen (Denkschrift, d., Akad, d, Wiss, XCVI, 1919); Kontreadmiral W. Kesslitz, Die Gezeitenerscheinungen in der Adria. Die Beobachtungsergebnisse der Flutstationen {Denkschrift. d, Akad, d, Wiss,, XCMI, 1919); E, Stahlberger, Die Ebbe und Flut in der

A, Ground, Dic Ent:

'вант. Кварнер је

Reede von Fiume (1874); А, Стад, Фђег die дигећ Вбеп verursachten stehenden Wellen !Seiches) im Hafen von Pola u, in der Bucht v, Triest (Meteorol. Zeitschrift, 1891), Џ. Вујевић.

Први знатнији радови научног испитивања Ј. М., из 18 века јесу зоолошки, а дали су их Италијани (Донати, Оливи, · Спаланцани), нарочито Млечани. У првој половини 19 века, уз Млечане (Рениер, Киеређини, Нардо и др. почели су радити Немци (Гравенхорст, Вил, Бер, Милер и др, а Швајцарац Кох дао је побуду за оснивање прве природњачке научне ортанизације (1846, Ошопе с јона паиrale) sa испитивање Ј. М., из које је поoTao Museo Zoologšico-zootomico (после 1852) Градска институција y Tpcry {Museo civico di storia naturale); ona je OCT& допринела изучавању Ј. М. У другој половини 19 века придошло је појединачном раду Италијана (Троис, Сталио, Перуђиа, Вале, Маркезети и др.) и Немаца (Грубе, Хелер, Шмит, Ленденфелд, Хекел, ХертBHT и др), а после и Хрвата (Стошић, Акурти, Брусина, Цар, Коломбатовић и др.), и оснивање разних научних организација и институција. Тако је 1868 у крилу бечке Академије основана нарочита комисија за испитивање Ј. М. 1874 основано је у Трсту друштво 5остеба Adriatica di scienze пађћиган, које је до данас издало 27 свезака, ввојих ВоПе по. Но најважније је оснивање аустриске зоолошке станице у Трету (1875), коју је најпре водио Грефе, а од 1900 до Светског Рата Кори. На овој је учило и радило подоста Југословена. У то доба падају и први већи радови на пучини. 1890—1894 радила је у Јадрану аустриска Шола-експедиција, идући за леинтенсивно проучавао речки професор Ј. Лоренц. Наставници речке Поморске Академије Ј. Лукш и Ј. Волф, (1874—1901) први су интенсивно почели обрађивати океанографију. У то доба падају и. прве научне екскурсије хрватских стручњака са »Звонимиром« Школским бродом бакарске Наутике, Маргитом (1894). Из једноставне станице за снабдевање берлинског акварија (1891), постала је одлична немачка зоолошка станица у Ровињу у Истри, која је прва имала и овећи брод за испитивање дебелог мора. Ова станица сад служи Италијанима, док су тршћанску напустили.

Још интенсивније је Ј. M. проучавано у новије доба. Да и не помињемо појединачна испитивања, у којима у већој мери суделују и Југословени, наводимо само организоване институције и предузећа. Аустриска взоолошка станица у Трету и немачка у Ровињу радиле су с пуном паром и прошириле круг рада и на јужније области Ј. М. Мађари су основали на Реци биолошку и рибарску станицу с акваријем. У Бечу је 1903 основан врло атилни Verein zur Porderung d, naturwiss, Erfor=_

— 106 —