Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

schung 4, Афла, који је дао изградити истраживачку лађу и организовао терминске вожње за биолошко и хидрографCRO испитивање Јадрана. Побудом овог друштва основана, је, Заједно с италијанском комисијом Кедо comitato talassoвгансо НаћКапо, перманентна, комисија, ва, испитивање .Ј. М., по узору сличне међународне комисије за северна мора и ФОредоземно Море. Помогнути односним државама, предузели су Аустријанци и Италијани с преуређеним ратним бродовима, по утврђеном плану, терминске вожње 1911 до 1914 (свега 12 вожњи). Постигнути су богати резултати. Одбор за истраживање земље у крилу Југославенске Ажадемије организовао је уз помоћ земаљске хрватске владе, сличне терминске вожње (4) по Кварнерском Заливу, с школским бродом бакарске наутике »Вилом Велебита« (1918 и 1914) с не малим успехом. Мађари су 1910 основали Јадранско Друштво, а 1918 и 1914 предузели су с Најадом две вожње. Биле су пре рата учињене и све припреме за оснивање хрватске биолошке помореке станице. Сада се врше припреме за оснивање југословенске таласографске инетитуције. Поред појединачних испитивања, организовао је одбор за истраживање вемље у лето 1925 експедицију на неке средње-далматинске отоке, уз помоћ брода, наше ратне морнарице Устрајни. — Италијани воде даље само станицу у Ровињу; више пажње посвећују испитивању млетачких лагуна.

Највећи део дна Ј. М. покривен је финим, меканим, сивкастим муљем с примешаним скелетним остатцима различних морских животиња и биљака. Има подоста и зрнаца кременога песка и других минерала. Од знатније примесе органских твари муљ је локално црн, гдегде жућкаст од распаднутог флиша, или црвенкаст од земље црвенице. Према плићацима надовезује се на муљевити фадијес дна често тек неколико десетина пред обалом, а тде је обала, у већој удаљености, зона дна с мешаним муљевито-песковитим фацијем, која прелази у чисто песковити фацијес. Уздуж западне обале много је песковитог фација; у северном Јадрану га има и по средини, а уз источну обалу више местимично, нарочито у плићим драгама. Место финог песка. налази се локално, уз камениту обалу, крупнији, шкољчни песак, састављен из трубљих крхотина, љусака, молусака и др. Уза кршну и стрму обалу налазе се и тврда дна, често насута открханим већим и оштрим камењем, које се у мањим, положитијим драгама ивваља. у тлатки шљунак.

Услед знатног помицања, и мешања вода, Ј. М. је богата кисеоником. На површини ретко пада испод 96% (1911 у северном Ј. М. пало на 50%), а може се дићи до знатне шренасићености (113%).

Ни у највећим дубинама обично не пада.

испод 80%. Изуветно може на дну пасти

ЈАДРАНСКО МОРЕ

до 37%. Просечно најмање кисеоника, по· казује дубина при Јабуци (минимум 49%). Добро је проветрована вода Кварнерског Залива, нарочито у зиму (минимум на дну 75%, а обично око 96%); на површини је увек близу засићења. Исто вреди за читав шлићи северни део Ј. М., који је до дна скоро засићен кисеоником.

(О времена на време постаје море густо и слузаво од слузи, што је излучују неки фитопланктонити (јамачно кремењашице).

"Тада море »цвета« или је »болесно«, јер доноси рибарима штете. Олуз се појављује само у обалним водама. У Ј. М. има доста светлећих ортанизама, нарочито ми„кропланктоната, а и рачића и већих животиња, зато се не ретко светлуца и креси.

Највећи део дна. Ј. М., т. ј. онај муљем покривени, скоро је без сваке вегетације. Поред многобројних бактерија, живе на муљу | микроскопске – алте кремењашице (диатомеје), а ту се налазе и споре (труске) планктонских — плутавих диатомеја. Бујнија и простим оком видљива морска, вегетација успева на обалној и, сразмерно плиткој, сунцем осветљеној, зони, до максимално 200 M (најбујније до 50 м) дубине, уколико дно има карактер каменит, крупно песковит или бар песковит. Према стрмини обале појас бектоске вегетације различито је широк; обично износи 0:5—2. морске миље, а, местимично, на пр, дуж западне истарске обале, може достићи и 30 мм, док у Бакарском Заливу износи једва 8 метара. — (О. изузетком неколицине виших или фанерогамних биљака, (семењача), сачињавају тлавну масу флоре дна, ниже организоване, бесцветне биљке, познате под заједничким именом алте (халуге) или ресине. Оне се расплођују пуTEM спора или труски, а не ушијају у BOди отопљене хране кроз корење, него по свој површини своје стеље. Шравих листова немају. Подлоге се држе само механички. Разликујемо неколико оделитих већих хрпа, које се споља лако разликују по боји: црвено-љубичасте, смеђе-зелене, јасно-велене и модро-зелене алге. — Плитко и плосно муљевито-Песковито дно обрасло је повећим, а нарочито у северном делу Ј. М., често веома пространим тратинама кајишасте морске траве или воге (Дозфега талпа и папа), успева до дубине од 20 м, цвета с пролећа, а иначе се и вегетативно умножава; слатка, јој BOда не шкоди. На тврђем, шкољно-песковитом дну и до веће дубине (70 м) расте слична, али јача алта или реса {Posidoја Саишши), Валови избацују отргнуте листове у маси на жал, где се исуше и употребе за пуњење и паковање. Локално се налазе још две фанерогаме: Сутодосеа и Киррга, нарочито на напуштеним соланама. Веома је разнолика флора алги. Најбогатија је уз југоисточну, далматинску, камениту обалу, нарочито шрема отвореном мору. Што даље према северном кра-

= О