Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ЈАДРАНОКО МОРЕ

ју Ј. М., флора је све сиромашнија, највише нестаје црвених алги кречњача, но то се. компенсује великим бројем отпорнијих, смеђих и зелених облика. Најбројније је заступана рпа црвених алги, са око 80 родова и 260 врста. Највеће и најупадљивије с обале јесу смеђе, с једно 32 рода и шреко 60 врста. У лукама се на обали највише истиче светло-велена крпаста алта, с око 25 родова и 80 врста. Мање уделе имају модро-зелене Суапорћусеае и нитасте Зећторћусеае, И ако за просто око невидљиве, знатну Њулоту играју жућкасте кремењашице, с неколико стотина, врста, а. могу се толико намножити да прерасту сву крупнију вегетацију уз обалу. — Мање су испитане праве бактерије. Шретставнице ових рпа удружују се разнолико, али ипак донекле правилно у поједине заједнице или твегетације, у којима често поједина врста превлађује и чини чисту вегетацију, коју по тој врсти називамо. Веће задруге чине лица или фације. За састав фадија од одлучне су важности: сланост, топлота, светлост, помицање воде, чистоћа, карактер дна, и др. Према врсти подлоге разликујемо и литофилне, псамофилне и пелофилне алте, док веома многе налазимо стално или најчешће на другим (епифитски). Главна, је раздеоба учињена према зонама. дубине. Док Лоренц разликује у Кварнеру шест таквих појасева, Хаук разликује четири, а довољни су и Кјелманови три: литорални (између највише плиме и нај· ниже осеке), сублиторални (до 40 M) и елиторални,

Супралиторална ~ зона шоказује – мању разноликост фација. Каменита обала и ређе од мора овлажена, скоро је превучена, микроскопским зеленим алгама, које продиру и у најфиније пукотине. Карактеристичне су: црвена и туста, СађфепеЏа орипна, с пролећа црвена, Polysiphonia sertularoides, semena, Rivularia poТуоб5, црволика npBeHa, Nemalion lubriсит, а и халофилни лишај, Дегтакосагроп адтаНсшт, Богатија врстама и фацијама, је нешто нижа, подзона, која је већином под водом. На каменитим, отвореним местима, јужнијег Ј. М. чест је фацијес, у коме превлађују кречом (вапном) инкрустоване црвене алге, које стварају праве, тврде гребене, сличне коралним. На, мирним местима, лукама, ушћу река. и сл. појављује се фацијес крпастих, јасно-зелених алги у масама. У близини је обично и формација тгљитаве смеђе-зелене алге, које без штете остају и дуже на 'CyBOM, поцрнивши при томе; ових се често држе зелене и црвене алге. Равно плитко дно, покривено с мртвим камењем, утакнутим у песак, често носи формацију зелене алге, сличне кијачици, коју прате неке мање, црвене или смеђе. Веће је камење у незнатној дубини често обрасло кречом инкрустираним, минијатурним кишобранићима, сличним зелденкастим алгама,

а поред њих долазе ушкама слична Рашлпа Рауопја и др. Живе хридине и плиће тврдо дно носе веома раширени фацијес смеђасте, малим грмићима сличне Cystosire с врстама сагшсшађа, сплуиа, епса тапла и др. На њима и иза њих живе многе друге алте, црвених и зелених врста. На хридастој обали има и других формација. — Нешто дубље (до 25 м) од формације цистозире простиру се читаве шумице до 1 M високог Загбозешт-а, кога држе ваздухом испуњене бобице усправно, а кад их таласање откине с тврда дна, плутају дуго (псеудопланктон), и служе као подлога, многим прираштеним животињица ма. Дубљу партију сублиторалне зоне с крупно песковитим дном покривају многобројне зелене и црвене алге. Знатно се смањује број врста у елиторалној зони. Обично налазимо у дубинама локалне једноличне формације. Само на једном месту (код Палагружа) извађена је (из 70—80 м), највећа алга, смеђе-зелена Гапипапа го панел, а код Зларина (100 до 140 м), на шњољкама Агса поае, иначе тропска Магацезе а зропео:дез,

Ђентоска морска флора Ј. М. подвргнута је, у приличној мери, сезонским променама. У северном, плитком Ј. М., утицај тодишњих доба највећи је, а према југу постаје све мањи, па се истиче у горњих 20 M. Ипак је констатовано, да и за дубинске алге постоји перијодицитет у вегетацији. Макснмум је вегетације у пролеће, које у Далмацији почиње већ половином фебруара, а што даље на север, све доцније. У Бакарском Заливу је максимум у јесен. У Далмацији је готово половина свих алги карактеристична за шпролеће. Кад се горњих 20 M презагреје, угибају се многе осетљивије алге, па се са чувају само у дубљој хладнијој води (»повлаче се«). У плитким, мирним драгама лети флора посве осиромаши. Напротив на отвореним, дубљим местима, скоро и нема летње паузе, па пролетњи максимум неприметно. прелази у јесењи, само што место пролетњих врета наступају јесенско-зимске. Цистозира страда преко зиме у плиткој води. Некоје алте подносе и највеће охлађивање, за друге је установљена, температура, кад почињу да расту. На неке алге веома утиче интенситет светлости, па на сеновитим местима иду олиже површини, а на сунцем обасјаним местима, повлаче се у дубину. Изглед алге у великој мери зависи од спољних прилика. ,

ПЦланктонска (пелагична) флора или фитопланктон је састављена од самих микроскопеки дробних, једноћеличних биљних организама. Она је, због своје масе и распростирања, важнија за биланс жиВота, промета. у мору него бентоска флора. Планктонске алге, лебдећи | слободно у морској води и ношене морским струјама, наставају читаву огромну површину

до дубине, у које продире сунчана

— 108 —