Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

светлост. Ипак живи тлавна маса фитопланктона у слоју 0—80 м, а нарочито у торњих 30 м. Јадрански фитопланктон сачињавају две, величином различите, категорије једноћеличних биљака: – нешто крупнији микропланктон — који остаје на свиленој мрежи, сачињавају, с једне стране, :алте кремењашице (ВосШатасае или Шјаботеае), а живе све до 250 м дубине и више воле хладнију и мање густу воду, с друге стране бичевима снабдевене, целулозним оклопима овијене Региипеае (из групе Ршпо авеЏађа), живе у торњих 20 м и више воле топлу воду. Другу категорију чини нанопланктон, састављен углавном од тако дробних флателата, да и кроз најтушћу свилену мрежу пролазе, те их добијају центрифутирањем морске воде. Главне су групе: Сосео ћорћобдае (неких 80 = с кречним скелетом, 5 ШсоНавеЏађа, с кременим скелетом Сћатудотопадае, Сбгузотопадае и дробне перидинеје. И поред крајње ситноће (меримо их микромилиметрима), играју због великога броја знатну улогу као животињска храна,

У Ј. 'М. разликујемо два главна типа фитопланктона. Један је океански, с отворена, тамно-модра мора, с мањим бројем индивидуа, али с више различитих врста. У њему превлађују перидинеје, међу њима и суптропске врсте, које пропадају чим их струја однесе даље на север, шпреко ширине Лошиња. Други тип фитопланктона је обални (неритички), с великим масама дугуљастих диатомасеја. Успева у хладнијој и нешто заслађеној води. Често се извргне у монотон планктон, у коме преовлађује поједина врста. — И у животу фитопланктона јавља се перијодидитет у квалитативном и квантитативном саставу, нарочито у северном делу Ј. М. Два су тодишња максимума у продукцији: јачи и дужи у пролеће, а краћи и мањи у јесен. Зависе од притицања слатке воде; зато видимо на крајњем северозападу (између Соче и Равене), у појасу од 25/30 морских миља, да оба максимума сплину у један. Нарочитим богатетвом диатомасеја одликује се јесенски фитопланктон Кварнерског Залива и западне обале. Море може да се замути или да постане слузаво. У средњем Ј. М. (торњих 200 M) долази у пролеће шросечно 55.200 фитопланктоната у 1 л воде, у јесен само 5.600, а у зиму 9.800. Размер појединих саставних група је за средњи део источне обале, али на отвореном мору: од 10.500 планктонских организама у 1 л воде (за горњих 920 м), вишећеличних животиња, метазоа има, око 150, једноћеличних, протозоа, око 300, фитопланктоната 10.000 и то диатомасеја око 4.500, перидинеја око 1.400, коколитофирида 1.400, хризомонада 2.400 и т. д. Оезонски, просечни, однос главних група фитопланктоната је 88 Кварнер овај: у пролеће садржи 1 л воде 10.070. перидинеја, 10.406 коколитофорида,

ЈАДРАНСКО МОРЕ

186.813 диатомасеја, т. ј. размер 1 : 1 : 18, у лето 3.476 перид., 7.810 коколит., 1.758 диат. (2:44:1), У јесен 43.911 перид., 8.430 коколит., 2.882 диал. (99:98: 1), зими 576 перид., 5.664 коколит., 5.392 диат. (1:7:6:6). Док перидинеје имају минимум у зиму, а диатомеје у лето, дотле су коколитофориде увек подједнако развијене, у њих нема изразите депресије, за њих лежи оптимум између 13—20% 0. Просечна продукција коколитофорида у торњих 200 м износи 4.000 индивидуа у 1 л воде, т. ј. пет пута више него у Атлантском (Океану у истој географској ширини, а 20 пута више него у тропеком делу Океана. У Боци Которској је опажен максимум од 580.000 калциомонада у 1 пл воде (поред 2.100.000 — фитопланктоната. свега). Најраширеније су врсте: Ропкоsphaera Huxleyi, Calyptrosphaera oblongša HW dalmatica, Syracosphaera pulchra и mediterranea, Сезонске промене, изражене у просторној количини · талога, (см), процеђеног ступца, воде од 47 см промера (од дна до површине), илуструју ови бројеви: за другу половину новембра 191:2 см“ максимум (просечно 87 см), за фебруар 86 см“ (8'5 см“), за мај 36:0 сме (29 ом“), за автуст 26:5 см“ (25: см“). Просечни је максимум у јесен десет пута већи од просечнога, минимума у фебруару за исто место. Флуктуирајућу масу чини баш сезонски фитопланктон (бацилориацеје или кремењашице). Минерални седимент угинулог фитопланктона (кречни коколити и кремене кожице диатомеје) чини знатан део морскога муља на дну. Како се коколити, кречни скелетни делићи коколитофорида, лако топе и у мору и у органима, за варење морских животиња, имају знатну улоту у циркулацији угљено-кивелога. вапна, (креча) у мору. Фитопланктон је главни продуцент органске материје, и по томе главни хранитељ морских животиња; отуда велика важност изучавања фитопланктона за чисту и примењену науку (рибарство). Бентоска фауна једнака је нешто осиромашеној фауни Оредоземног Мора, а даље према северу све је очитије то осиромашење. Шоред типично медитеранских врста има много атлантских, док је број топломореких – (црвеноморских и индиских) незнатан. У главноме одговара фауна Ј. M. терцијерној фауни атлантској. Додуше повелики је број врста (међу њима и неколико врста мањих риба, на пр. рода војиз 7, а рода 5јеплјиз 4 врсте) описан, које другде нису нађене, а према томе би се могле сматрати ендемичнима, HO многе од тих нађене су накнадно и у Средоземном Мору, па је вероватно, да he се и остале наћи. Фауна J. M. разноличнија је од оне северних мора, јер обилује и разноличнијим фацијима, али на другој страни обично заостаје по множини индивидуа. Нарочито је то очито за

— 109 —