Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ЈАДРАНОКО МОРЕ

рибе. Шлиткија и хладнија мора, продуци· рају више планктона, а имају и: бентоску флору бујнину, па им је и бентоска фауна масом богатија, док су дубока мора економеки неиздашна. Највећи муљем покривени део дна Ј. М. има мање више монотону, али рибама сразмерно добро снабдевену фауну. Од једно 170 врста риба. (свега их има Ј. М. преко 340 врста), којима се тргује, 35 их живи на муљевитом дну у већем броју индивидуа. Још је опажено, да су према северу све мање и слабије индивидуе многих врета.

У новије доба све више туби вредност наука о егзистенцији т. зв. глацијалнореликтне фауне у хладним дубинама Ј. М. нарочито у Кварнеру. То би имале бити врсте (на пр. рак Мерћгорз погуевсспз, кораљ, анелидни црви и др.), које су доспеле у Ј. М. у леденом добу, па док су другде пропале, због загрејавања, остале су локално, дисконтинуисано, сачуване, где хладни подморески извори одржавају животне прилике погодне за те (ореалне типове. Не само налажење тих типова и на другим погодним местима, Ј. М. и Оредовемнога, Мора, него и околност, да Ј. М. није никада било у директној

вези с хладним морима, и да је северни:

Neo J. M. тек постглацијална, творевина, товоре против науке с тлацијалним реликтима. На сваки начин има т. зв. стенотермиских животиња, које не подносе загревање изнад 13" 0. Правих о арктичних типова у Ј. М. нема, а и за неколико појединаца тропских врста (на пр. од рака десетероножаца или раковица: Рјађутаја wywellthomsoni, Uca coaretata, Neptunus sanguinolentus HW др.) сигурно је, да су случајно донете с алгама обраслим бродовима. Као што је фауна широког корита Ј. M. монотона, па се од плитког севера према дубоком југу мења само постепено, тако је и она уздуж западне обале сиромашна. и монотона по врстама, али“ бројем индивидуа често веома богата. Од свега 143 врсте декаподног рака Ј. М., доспева њих 69 до најсевернијег дела, а од 116 врста. камените и алгама обрасле источне обале, нађено је само 65 врста на западној. Шри томе нема ни једне (за једну још је не. извесно) врсте на, западној обали, које не би било и на источној. Само најдубљи део ЈУ М., с преко 1.000 м има, праву абисалну фауну, једнаку оној Средоземног Мора, а само неке абисалне врсте (изгледа, сезонски) налазе се и у мање дубокој котлини Јабуке. Изузетно могу јаче струје занети абисалне животиње и у плиће делове, или до саме површине. Бентоску фауну можемо вертикално разделити у четири зоне: обалну или длиторалну, чија доња граница достиже, према локалним приликама, једно 20—60. м дубоко; дубљу, елиторалну с муљевитим дном, до око 250 м дубине; дубинску, до око 500 м; и абисалну, веома ограничену у јужном де-

лу Ј. М. Највише различитих задруга (биоценоза) има литорална зона, али су зато и најмање оштро одељене, тако да има доста типова, који лако прелазе из једног фацијеса у други (нарочито су сродни фино песковити и муљевити), ипак има, углавном сваки део дна извесних физикалних особина (поред особина. мора, светла, помицања и др.), своју типичну задругу. — У обалној зони имамо два главна фација: на нашој обали више раширени каменити и хридинасти са стрмијом обалом, и песковити с равнијом обалом. Каменита обала показује већи број мање или више различних биоценоза. Већ оне повремене барице у зони плиме и млатања, имају своју фауну, поред све невероватно велике и нагле променљивости животних услова. Поред микроскопске фауне и случајних становника (иначе из зоне тида), живе ту неки колеоптери, копеподни рачићи, ларве мушица и др. По голим стенама на рубу мора хитају масе морских мокрица, а потпуно прирасли ракови витичари, пужићима слични бромбуљци, местимично прекривају изједене хридине. Ове је пуно непомично прилепљених штитастих пужева, а нађе се и црвена месната морузга, с потпуно реграхованим венцем ловки. Уз црне превлаке ситних шкољчица, клапуница, живе и холофилни инсекти; из већих пукотина вири четвртаста сива раковица. Тромо Ta- · мижу зелено обрасли стошчасти пужићи, и ниже мањи, црвеним флоридејама и ситним црвима цевашима покривени пужеви. Испод линије осеке придолазе још и други типови. Ту су тратине, воштаножуте повелике морузте (морске сасе), с руменим врховима ловки, по пукотинама камења jaka раковица KEriphia spinifrons. Полако тмиже велика брадавичаста и тамHO обојена морска, звезда (крижалина) Asterias glacialis ya Echinoster sepositus и др. Местимично се у масама камења држе тамно - љубичасти – морски – јежеви (Рагасопеговиз Пу1диз), често шкољкама и алтама маскирани. Мање упадљиви су различити пужеви, док више порасте шљоснати Нацонз (уво Ов. Петра или пузлатка), с красно седефастом унутрашњом страном кућице. У испражњеним кућицама пужева завучен живи мали рак самац. Камења се држе цевке разних црва, а под већим камењем вреба хоботница. Од камена до камена плахо преплива

риба бабица, мирно лежи црни главоч и дању сакривени змијолики груг. Слику оживљавају скакутави прозирни рачићи козорепе, и живо обојене спретне рибе пливачице, усначе из родова: Тађгиз (омоквица), Crenilabrus (леница), сјајни кнез Сог5 ји и спори кањи. Опет је

нешто друкчија комбинација фаунистичких елемената, ако су хридине обрасле свакојаким нижим животињама ' (фораминиферама, хидроидима, бриозоима, калциспон-

— 110 — > 4