Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

тијама и синасцидијама), а по њима плаве разнобојни голи пужеви, рачићи и црви. Споро се помиче раковица, сва обрасла адтама, и др. Преко тратине вијају се сребрнасте и црно-Шарене рибице (шпари, орушац, кантар и др.).. Мало дубље обрасло је камење разнобојним спужвама (сунђерима), а највише се истиче сумпорножута Арћузшпа абгорћођа, Уз камење су прирасле оштрите каменице и сродни квртави копитњак, а само нитима се камења пролазно држи јестива црна догња (Муtillus galloprovincialis), Jom дубље уз хридасту обалу успевају многе спужве, рожњаче, нарочито кућни сунђер Euspongia оса adriatica, који се местимице (острво Крапањ, близу Шибеника) вади у трговачке сврхе, ша тврда пуна кременастих иглица Сеоба вббаз, поморанџи слична Тек ћуа Јупсичит и др. Дубље низ стрму, камену обалу живе наши највећи јестиви ракови — велика раковица (Маја squinado), јастог Ноштагиз gammarus и чешћи рарог или пруг Рацпигиз упшјва5, и одличне рибе из рода РДепфех (зубатци). Ту је и домена тврдих корала, пре свега племенитог црвеног „Corallicum rubrum, чијим су се вађењем нарочито (бавили Зларињани, каменог СЈадосота саезроза, који местимице ствара мале гребене (код Шибеника), гранате ЕшисеПа, врсте с рожним унутарњим скелетом и Согвоша, које се уме да држи карактеристична шкољка Амсија агепипа и цирипедни рак 5сајре]lum vulgare,

Засебну скупину чине типови, који буше обалне стене и који живе у бушотинама. Од шкољака баве се тиме камо-

TOM у мекшем камењу, 'јестиви 5ићоаотиз ·

Шћорћавиз, који може и бетон да набуши, и извесни број мањих. Веома су раширене спужве бушачице (врсте рода Vio-a]}, Оне тако изрешетају тврдо камење, да добије изглед шупљикаве спужве. Буше и неки анелидни црви. Међу сталне становнике избушених рупа спадају многи анелиди, смаратдно - зелена Вопе а civi45, шкољкица Атса Ђагђафа, рачић АЈрћеиз и др. Дрво буше: бродоточ, асифиподни ракови Сћејата Фегеђгалз И изОHOoJHH pat Limnoris lignorum, Сасвим различито друштво пљоснатој песковитој обали. Ако није обрасла морском травом, видимо мање животиње пешчане боје, а показују тенденцију, да се у часу опасности зарију у песак. На самом пруду живе у песку велики црви. Иначе преовлађују ракови, пужеви и шкољке. Од првих, пешчана раковида, која једнако брзо трчи и закопава, се, хитре козорепе, сасвим прозирни Му и многобројни бранбурачи, рак самац, у празним кућицама пужева, Рорепе5 уапапе, У песку забодено живе јестиве шкољке шљанак, ·биберњача, док венерке и срчанке и др. живље рију по песку. · Још је разноличнија фауна, нешто дубље на фино, песковито-муљевитом дну,

живи на

ЈАДРАНСКО МОРЕ

обраслом вогом (травом). Већ на самој трави живи, било стално прираштено (маховњаци, хидронди и др.), било само придржавајући се ње (црви, рачићи и др.) множина, животињица, док се веће животињице около помичу (рибе шила, пауцима сличне раковице и др.. За дно су прираштене разнолике спужве, а у песак упуштене жрасне актиније и црви цеваши, који као да нестану, чим сенка преко њих пређе. Многе корисне рибе и велика сипа (Зерја НШоп), долазе овамо на мрештење. У меканом дну убодена живи највећа наша шкољка, до 80 см дуга шункаста периска (Рјипа squamosa, побише и др). У песак заривено живе и неке рибе, отровни шауци, а у дубљој води

.рију у песку ирегуларни јежеви, или леже

по површини рибе листови (поклопци) Solea vulgaris n „ID.

На тврдом дну, с крупним песком живи опет друга задруга. Ту су велике колоније јестиве мушуле и великих, и иначе по пе-'

“ сковитом дну раширених, трпова, док је

у већој дубини замењује црвенкасти TDI, у чијем задњем цреву живи као гост рибица КЕјегазјет, Богата је фауна иглокожапа; јасно црвена звезда Есћпозвег вероз из, дињама слични јежеви и мали сиви јежићи, а најзанимљивији је покретни мореки љиљан или длаковица, у лепим црвеним бојама. Има и много змијача. Од морузга карактеристичне су Каваеиз и Сегеаснз, од ракова Ра и Маја, живо обојени, толи и други пужеви, асциндије и спужве. Рибама ова задруга није богата. Поред мање важних главоча и шкорпина, налазе се ластавице, плоснатице и ређе каменице.

Мање тачно је позната поданска фауна, дубинска и абисална. Многи становници чисто муљевитог и песковито-муљевитог дна живе у свим дубинама (нарочито пужеви и црви), а тек код дубине од око 500 M придолавзе и специјално абисалне форме, које су опет једнаке онима у Оредоземном Мору. Међу дубокоморским бентонтима истичу се, поред спужва, ракови, итлокошци (јежеви, звезда), змијаче, трп Зупорја раја (живи и по плитком), длакавица Атпкедоп рћајапешт, анелидни црви, пужеви, шкољке. У јужној дубокој котлини имамо праву абисалну фауну, поред животиња, које живе и у мањим дубинама. Број врста није велики, Од познатих претставника важнији су: врсте декаподних рака, ехинодерма, брахиопода, молуска, анелидни црви, спужве и др.

На најраширенијем фацију дна Ј. М., на муљевитом, сабрала се задруга мање више мрко обојених бентоских животиња, док по дубљем тврдом дну превлађују црвенкасте боје. И пре научника знали су рибари, да муљевито дно није пусто и ако је вегетација веома слабо развијена. Да се уздрже над меким муљем, морају бентоске животиње или бити утакнуте (на пр. неки корали, морска пера, која светле,

= 1