Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

провинција у јужној котлини с типично услојеним океанским планктоном (фао-, кнефо- и скотопланктон); док је фаопланктон ту често веома сиромашан и испод Еписћаста-хоризонта може да буде празнине, разноврстан је, и ако квантитативно необилан, дубински планктон с масом специјалних радиолара, скотопланктонским рибама, амфиподним и десетероножним раковима и др. Главни састојци јадранског 300планктона јесу: од протозоа у првом реду радиоларија (број врста иде у стотине), онда тинтиниди то је група епитрихих инфузорија с великим бројем облика, па флателати с луминисцентном, веома раширеHOM Noctilnea miliaris, поред нанопланктонских и у фитопланктон yOpojaHHX дробних облика. Спужве никако немају заступника, у планктону, осим ларви, што вреди и за морузге и корале. Веома су раширене, локално и у маси, хидромедузе и с полипном седавом генерацијом и без ње.

Највеће наше планктонте дају скифомедузе (клобуци), које наступају у великим јатима. Шрема Средоземном Мору, с дивно обојеним нежним и начичканим сифонофорама, Ј. М. је веома сиромашно, обичне су само две сасвим незнатне врсте, ређе cy Halistemma tergestinum и дубинска Шррорефиз Јифеиз, Од прекрасних и нежних ктенофора најчешће се сретају Beлика, јата Еисћатне ти согп5 и кристалне Судрре (Ногпирћга), a налази се и СајНапшта, венерин појас, берое и др. У бенталу тако многобројни црви имају веома мало одраслих претставника у планктону: неколико дробних турбелара, уз обалу нешто ротаторија, неколико анелида; сасвим је планктонска мала група СћасковпаЖћа, без њене претставнице (Сагита) нема, планктонског оглетка. У обалном планктону појављују се сезонски огромне Mace ларава најравличнијих бентоских црва. Поједини типови карактеристичних личинака, носе нарочита имена: трохофоpa, полигордијева, дезорова и милерова ларва, митарија, ажтинотроха – форонида, нотохетна, анелидска ларва, митрарија и др. И маховњаци дају само ларве у планктон. Од мекушаца има само ларви од шкољкара, а од пужева су две пелагтичне трупе: птероподи и хетероподи; тлавоношци су малобројни у планктону: на јуту по површини једрилица Атвопаика Агво, а у дубини више облика.

Шо маси највећи удео имају ракови, нарочито копеподни (е преко 180 врста) из фамилије каланиде и др. У мало облика али свуда су раширени филоподни рачићи. Добро су заступљени амфишподи, 8 има и изопода и остракода, док витичари дају само ларве. Декаподи дају масу ларава, а и нешто холопланктоната, нарочито дубинских. И друге мање трупе ракова дају или ларве или праве планктонте. Иглокожаца нема одраслих у планктону, али зато дају масу веома карактеристич-

ЈАДРАНОКО МОРЕ

них ларава (аурикулорија трпова, ехиноплутезу јежева, офиоплутеус змијача, па бипинарија и др: њима је слична и торнарија). Мното дају планктону туникати

“ (плаштењаци). Читава група копелата је

нелагична, исто и ТћаНаесае с масом салпи, долиолима и ретким пиросомама; аецидиске су ларве пелатичне. Знаменити АпрМохиз (преткичмењак) шаље своје ларве, а од риба нарочито СЈарејбае и Рјешгоnectidae (jaja и млађ).

Количина зоопланктона знатно варира и сезонски и према провинцијама. Највише планктона има с пролећа уз обале и у плићем северном делу. Тада се може у свакој литри воде набројати до 500 шротозоа и до 150 метазоа. Минимум је лети на отвореном мору, кад треба процедити 140 л воде, па да се добије 6 копеподних рачића 1 евадне и 1 колониски радиолај. Нарочито зона између 100 и 200 м је сиромашна. Најважније сезонске шромене у саставу зоопланктона, јесу ове: за лето је карактеристичан неритички плиткомореки

. планктон с дробним копеподима, Егодпе,

Acanthometron, Nooctiluca, Creseis, Tintimidae, jaja и млађ клупеида, ларве бен-

тоских животиња, мало медуза, нешто салпи и долиола, Еписћанз; уз источну обалу почињу придолазити: Tomopteris,

Зрћаегогит, Тћајава соја, Зорћишае и др. У јесен је планктон много различитији, јер је примеса јужних океанских облика већа, има великих копепода; у маси долазе јата салпи, великих скифомедуза а Аедиогеа, Асапћотефоп и Creseis moчињу да се повлаче на југ, а наступа с јута из дубине 5нНећојопсће m Tomopteris, Зими је свуда подједнак »леп«, планктон с већом океанском примесом. Од меропланктоната почиње сезона за трохофоре (политордиус, ларве молуска и торнарије). Много има салита У5Нсћојопсће, Арвјашта, Diphyes, Елама, Судорре, Ран шп, У пролеће показује планктон велике локалне разлике и на истом месту може се, услед буре, шреко ноћи сасвим изменити његов састав. Наступа бујање меропланктоната; има много рибљих јаја и млађа, великих медуза, кленофора и салпи; јављају се Родоп, Erodne, Acanthometron, Noctiluca, Tintimidi мале хидромедуве Судорре, Зрћаегопескез и др. Зисћојопсће иде у дубину.

Нектон се састоји из великих, али зато не ретко раздељених пелапичних животиња. Најважније су, нарочито 88 људску исхрану, рибе селице, које стално наступају у великим јатима, а које се већином држе обалне и северне плитке звоне, где има, највише планктона. У Ј. M. имамо три врсте клупенда: минћун, срђела и папалинка. Мање су у цени менуле. Веће су скуше или локарде и плавице, које пред лето долазе с отвореног мора ка обали. Истој породици припада и понајвећа наша риба, туњ или туна; може нарасти до 2 м (500 кг). Уз обалу путују

— 113 — : 8