Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
вертикалне норме показују прве елипсоидан, односно“ дугоовалан облик основне линије, а теме је равно и потиљак натраг повијен. Брахикефална лубања има широко чело, дебеле кости, и сматра се као мешавина између староседелаца и освајача са истока. У Винчи, близу Београда нису' откривени никакви скелети у културним слојевима бронзаног доба, но има статуета из печене земље, црне боје, и њихове главе показују хетитски тип, са напред истуреним средњим лицем, положеним челом и у неколико натраг повинутом брадом. Уз ове статуете откопани су у Бинчи 1913 идоли, слични или идентични онима из предње Азије, који претстављају хетитска божанства Тешхуба и Ишхару. Можда нећемо погрешити ако тврдимо, Ma је Балканско Полуострво 2500—1500 пре Хр. стајало под јаким утицајем предње Азије у физиоетничком и културном погледу, и да је много тога оставило трага све до данашњег доба. У бронзано доба, које је на трупу Балканског Полуострва трајало 2000—1000 · пре Хр. а у Јелади почело раније, и нешто се раније завршило, почели су продирати и плави 'Аријевци према југу. У 17 веку пре Хр., већ су, вероватно, живела јелинска племена у сливу Мораве и силазила постепено према југу, долином Вардара,
док су, међутим, истодобно заузели источ- .
ни део балканског трупа Јермени и Мизици (шумадинци). Изгледа, наиме, да се у почетку 20 века пре Хр. пореметила равнотежа између народа, не само У Европи, већ и у целој Азији. Око 1500 y8aмакоше Јермени и Мизици, пред навалом Трачана, преко Босфора и Хелеспонта у Малу Азију, авангарде пак Јелина, Данајци и Јоњани, заузели су Атику и Артолиду. Последња стража Јелина били су Македонци и Дорци, који су на северу потискивани од И., тако да су све више измицали на југ, док ce у 11 веку пре
Хр., дорском сеобом, нису средиле етнич- |
ке прилике и створила равнотежа међу племенима. Господари западног дела балканскот трупа остали су И. а источног Трачани.
Култура бронзаног доба прешла је у гвоздено доба, без јаких трзавица и поремећаја равнотеже међу народима Илирика. У другој половини ове шпреисториске епохе опажа се јак саобраћај и културни утицај Италије и Грчке на Илирик. Металургиска индустрија Венета. 'доминирала је у позадини 'Тршћанског и Речког залива, док се у Далмацији и Босни познавао утицај грчког увоза. Најпознатија је некропола твозденог доба у југословенској земљи“ Гласиначка. висораван у Босни (источно од Сарајева). Овде има око 20.000 гомила (тумула), с округлом и елипсоидном базом и добар је део ових прекопан и археолошки испитан. Том приликом откривен је и извесан број људских лубања, које нам донекле објатш-
=
ИЛИРИ
њавају физички карактер тадашњег становништва у Босни. Од 63 премерене лубање са Гласинца било је 20 долихокефалних (31:5%), 27 мезокефалних (43%) и 16 брахокефалних (25:5%). Долихоидни облици (74:5%) били су у великој већини према кратким (25:5%), што је противно данашњим краниолошким приликама Босне и Херцеговине. Отановници ових 3е-
маља имали су у гвоздено доба обично
вертикално, ређе нагнуто чело. Ова ос0бина била је много више скопчана с долихоидним, него с брахикефалним личностима. Џада у очи, што извесан мали број лубања има истакнуте о надочне ~ кости (Атсиз зпрегс агез), док се код већине не могу ни приметити. Код“ долихоида затиљаж је обично петороугласт и одоздо округласт, а, код брахикефаладца je одозго округласт, а одоздо широко улучен. Заушне кости код већине становништва биле су велике, без разлике на шаех cranil. Исто је тако код долихокефала и брахикефала нос проминентан, с великим HOCним“ костима. Богат и разноврстан културни инвентар дале су некрополе халштатског (гвозденог) доба у словеначким земљама: Шодземељ, Олепшек и Острожник код Мокронога, Ваче, Храстје код Гросупља (Крањска), Врба на обали Врбског језера (Корушка), Шкоцјан (код 'Грста), Ов. Луција и Кобарид у грофији Горичкој и m. д. Индустрија пронађена у некрополама југоисточне Крањске, – има значај старохалштатски, а остала налазишта показују необично јак (утицај венетске културе, нарочито металне индустрије из другог перијода у НЕете. У. Врам, на основу остеолошких остатака, тврди, да је тада можда живело у Крањској људство исте расе као и за време енеолитских сојеница у Љубљанској бари. 'Гибије из шкоцјанске пећине поред Грета показују у попречном пресеку изразиту платикнемију, каква је опажена у .пшремикенских Тројанаца и извесних неолитичара (Еаумег Ђеа Фурцз), Култура и остеолошки људски остатци гвозденог доба вападног дела Балканског Полуострва припадали су И. јер су они, према исказу Херодота, живели у 5 веку шре Хр. на томе терену. Што се тиче комплексије старих И. имамо њихов опис од Ka. Галена (— 210 после Хр.), који ставља црнокосим и тргураве косе Арапима, Египћанима и Индима, као контраст, народе најсветлије комплексије: И., Далматинце, Германе, Оауромате и друге скитске народе. И. су се одликовали плавом косом, која је прелазила у црвенкасти тон, као и код Германа. О очима И., које су свакако биле модре, каже А. Гелије, да су имале фасцинирајућу магичну моћ. Шрема томе би могли казати, да су И. припадали жеантодолихокефалији, т.ј. да су имали издужен облик мозга, светлу косу и кожу и модре очи. Треба напоменути, да је Гален живео и писао много доцније но што се