Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

и Јагме, креча у целој земљи, а соде и Глауберове соли у Ђосни и Словеначкој), ова ће се И. свакако развити у важну И. трану. Данас имамо 8 фабрика стакла; Српска Фабрика СОтакла А. Д. (8.) у Шараћину; Сједињене Творнице (Отакла на дионице прије Вилима Абела баштиници (В.) у Храстнику, Отражи, Загорју, Светом Крижу; Даруварска Творница (Стакла Д. Д. (В.) у Дарувару; Фабрика (Отакла Индустриске Привредне Задруге у Заје-

чару. Глачањем стакла и израдом огледа-

ла баве се око 15 предузећа, од којих су најважнија: Фабрика Огледала, и Шлифовање Стакла Шплихал и Јаролимек у Беотраду (45 радника, 23 НР); Кописта, Дубски и Кретић у Осеку (35 радника, 60 НР);: »Огледало« у Љубљани; »ЕКристал« у Марибору; »Спектрум« у Загребу и т. д.

(Млекарска, (И., Кланична И. В. у посебним чланцима.)

Консервна И. почела је после уједињења да се развија. Консервисање речне рибе врши рибарска централа државног добра Беља у Апатину, која има 400 рибара, 35 радника, и тодишње шроизводи око 60 вагона сољене. рибе. Морску рибу консервирају неколико предузећа (Мардешић и Комп. у Комижи, »Сардина« Д. Д. у Сплиту и то Консерве од воћа и поврћа израђују око 20 предузећа, од којих су најважнија: »Кулпин« Творница Конвсерва у Новом Саду (В.); »Пехар« у Сарајеву (8.); > Ета« Товарна Горчице у Камнику: Оветозар Стефановић у Крагујевцу (200 радника, 180 НР); »Консерва« у Марибору; »Босена« Д. Д. у Сијековцу (В.). За шљиве В. Етиваже. —. Неке од ових фабрика, производе и консерве од меса.

И. сурогата кафе заступљена је с две фабрике: Колинска. Товарна, Кавних Шримеси у ЈБубљани (до 100 ~ радника, 180 HP) и Хинка Франка Синови у Затребу (200 радника, 80 HP).

Филмска, И. бави се умножавањем филмова, добивених од великих предузећа из иностранства, и исписивањем текстова, већином накарадним српеко-хрватским јевиком. Данас има око 12 таквих шредузећа, у земљи, од којих су нека искључиво 'ваступништва, страних фабрика. Главне. су фабрике: »Босна« Д. Д. за Филмску Индустрију у Загребу; »Југославија« 'Гворница, Филмова Д. Д. у Загребу; »Балкан« Завод за Филмску Индустрију у Загребу.

И. соли заступљена је соланама у Шриморју, Креки и Оимин Хану (Босна). С0лане имамо у Пагу и у Отону, а чине се припреме за нову солану у Улцињу за морску со. У Креки и Симин Хану се со добија из избушених бунара, из којих се црпе слана, вода и испаравањем добија, со. Капацитет свих 16 бунара у Креки је до 2.500 хл дневно, али је даналшња, шроизводња, достигла једва половину те количине; солана у Симин Хану може да производи 7.000 тона крушне соли. Целокушна, производња соли у нашој држави

ИНДУСТРИЈА · __ ои

премаша 50.000 тона, али је то само. једна трећина тодишње шотрошње. Како је со монополски артикал, вађењем соли управља Управа Државних Монопола.

И. петролеума, састоји се из. предузећа, основаних ради истраживања петролеумских извора и из рафинерија петролеума. Предузећа прве врсте врше истраживања, нарочито у Хрватској, у пределу између Драве и Ар и између Драве и Оаве, од Вараждина до Нове Прадишке. Главна, су. предузећа ове врсте: »Битумен«, Хрватско Друштво на дионице за Искоришћавање Земног Шлина и Уља у Загребу; »Уљаник«, Петролејско JI. Д. у Загребу (В.); Југославенско Шетролејско Д. Д. у Загребу (8.); Американско-Југословенско ПЏетролејско Д. Д. у Загребу (В.) и још око 12 предузећа. Досадашња бушења нису још дала, такве резултате да би се могло сматрати питање експлоатације Тих извора као решено. (О рафинеријама шетролеума 'В. Хемиска И.)

Џоред тих тлавних И. грана, постоје у нашој држави и друте, мање важне, по броју и величини предузећа или по значају, који имају за налшшу привреду. Тако за, израду чешљева и четака, поред доста. занатских шредузећа, постоје око 10 фабрика, од којих је најважнија о »Оива«, Механичка Творница Кефа и Четака у Осеку (180 радника, 50 НЕР). Израдом вештачког цвећа баве се неколико мањих предузећа. Шрерадом црева баве се неколико предузећа. За, млевење паприке тпостоје у Војводини (Хортош) нарочити млинови. За израду предмета од целулоида постоје три предузећа, год којих је најважнија фабрика А. Вајнхут и Оинови у Суботици. Итрачке израђују неколико фабрика, већином у Оловеначкој.

Литература: М. Савић, Наша индустрија и занати (I-II): M. Лазаревић; кратак, шреглед нашпе индустрије; Ј. Лакатош, Индустрија Оловеније, Индустрија, Далмације, Индустрија Хрватске и (Олавоније; Ј. Гргашевић, Индустрија Орбије и Црне Горе; А. Отанојловић и М. Дамјановић, Индустрија Војводине; Ј. Лакатош и ЈА Деслић, Индустрија Босне и Херцетовине; Компас; Опецијални бројеви Нове Европе, Југославенског Лојда, Кеупе Есоnomique ct Financičre de Веј гаде; Извештаји: Индустриске Коморе у Београду, Прговачко-Обртничких Комора у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Новом (Саду, Осеку, Земаљског (Оавева – Хрватско-Олавонских Индустријалаца у Загребу, Звезе Индустријцев на (Словенскем Овемљу у Љубљани. О. Предић.

ИНДУСТРИЈА МЕСНИХ ПРОИЗВОДА Д. Д. Загреб. Основано је 1918. Капитал je 2,250.000 Дин. Има у Запрешићу фабрику меса, и саламе. Може да запосли око 500 радника, а капацитет јој је око 1.000 ватона, тодишње. CG. IJ.