Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИНДУСТРИЈА ЧЕЛИКА И ТУРПИЈА

ИНДУСТРИЈА ЧЕЛИКА И ТУРПИЈА Д. Д., Загреб. Основано је 19292. Капитал је 6,000.000 Дин. Има. у Загребу у 'Трњу фабрику турпије и алата. С. И.

ИНДУСТРИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА M. M. Омиш. (Основана је 199. Капитал je 10,000.000 Дин. Има фаорике грађевинског материјала, циглану Ha Цетини, капацитета 5,000.000 цигала, фабрику намештаја, фабрику мрежа, предионицу, фабрику кудеље и канала, фабрику коже. 1921 преузела је И. 8. фузијом фабрику цемента »Цемент« у Оплиту, а 1922 откупила је од манастира, траписта у Бањој Луци електричну централу, стругару, пивару, механичку радионицу и фабрику чоје.

ИНДУСТРИЈСКО ГРАЂЕВИНСКО AHЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЕТЕРНИТ, Земун. Основано је 1991. Капитал је 3,000.000 Дин. Има фабрику азбесно-цементних плочица за покривање кућа. C. 1.

ИНДУСТРИСКА БАННКА, Београд. Основана је 1913. Капитал је 500.000 Дин. И. С

ИНДУСТРИСКА ~ КРЕДИТНА БАНКА, Београд. Основана је 1906, као 'Врачарска. Заложна Банка. Капитал је 2,000.000. Фондови 242.977, дужници по текућем paчуну 2,676.901, непокретност 105.437, JIOбит 140.973 Дин. Дивиденда 12%. Шретседник Чеда Павловић, директор Влад. Шишмановић. ДС.

ИНДУСТРИСКА ТРГОВАЧКА БАНКА. Основана. је 1922. Централа Бољевац. Кашитал је 692.780 Дин. ПШретседник Милић (О. Маринковић, директор М. Живковић.

17 (:

ИНДУСТРИСКО ДРУШТВО ОРАО Д. Д., Скопље. Основано је 1923. Капитал je 4.000.000. Дин. Има механичку радионицу и ливницу у Скопљу. C. II.

ИНДУСТРИСКО-ПРИВРЕДНА ЗАДРУГА А. Д., Зајечар. Основана је 1911. Капитал је 3,000.000 (I—IV коло). Фондови 653.619, улози 1,775.455, готовина, 538.891, менице 792.052, непокретности 386.505, циглапа, фабрика стакла 1,896.000, добит 319.500 Дин. Дивиденда 10%. ШПретседник Милан Миљковић. ДЦ. С.

ИНЂИЈА, трговиште у Срему, котар Рума; железничка раскреница пруге Београд—И Винковци с краком И—Нови Сад. Има 6.760 становника, пошту, телеграф. и телефон, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, православну шпарохију, три. основне школе, трговине и приличну индустрију (млинска, покућанство, електрична централа, цементна вештачка камена гроба, циглана, пецара жесте) и три новчана, завода. Ј. М-н.

ИНЖЕЊЕР, стручни часописе, орган Хрватског Друштва Инжењера и Архитекта у Загребу, Друштва Инжењерјев в Љуб-

= 54

љани и Друштва Инжењера и Архитекта Далмације. Излазио је у Загребу 1913 o 1/8 1914, једанпут месечно, у редакцији Мије Филиповића. (И. је био наставак часописа Вијести Хрватског Друштва Инжењера и Архитекта. Као наставак И. може се сматрати Технички „Лист, који излази од 1919 у Загребу, као орган Удружења Југословенских Инжењера и Архитекта, PP. JI.

ИНЖИЊЕРСКЕ КОМОРЕ основане су на целом подручју Краљевине ОХСО крајем 1924. До тада је постојала само И. К. за Словеначку и Далмацију, са седиштем у Љубљани. Оада има четири И. К.: за Србију, Босну и Херцеговину, у Београду: за Хрватску и Олавонију, у Загребу; за Оловеначку и Далмацију, у Љубљани; и за Војводину у Новом Саду. И. К. носе име по свом седишту. Основане су на темељу Привремене уредбе о оснивању И. К. у Краљевини ОХО, коју је прописао министар Грађевина 8/10 1994, на основу чл. 118 Финансиског Закона за 1924/1995.

Задатак је И. К. да се старају. за заштиту интереса својих чланова, за чување њихове части и угледа, да се баве решавањем свих односа и питања, која шроизлазе из деловања у приватној пракси оних овлашћених инжињера и архитекта, који су чланови дотичне И. К. Послове И. К. обављају њихове управе и скупштине. Прететавник свих И. К. је Главна Управа И. К. са седиштем у Београду, која решава сва питања, која се тичу заједничких интереса инжињера и архитекта, одобрава и доноси заједничке правилнике, прописе и т. д. за све И. К. решава све жалбе, даје државним властима, на захтев, мишљење о свима питањима, која се тичу заједничких интереса овлашћених инжињера и архитекта, о изменама Уредбе о овлашћеним инжињерима и архитектима и односних правилника, о прописима. за испите цивилних инжињера и архитекта, и о свима питањима, која спадају у надлежност И. К.

Чланови И. К. су овлашћени инжињери и архитекти, који су добили дозволу за. вршење приватне праксе, по прописима. Привремене уредбе о овлашћеним инжињерима. и архитектима у Краљевини СХО, издане заједно са ШПривременом уредбом о оснивању И. К. Овлашћење даје министар Грађевина, на предлог Главне Ушправе И. К. и оно вреди за целу територију CXO.

Ушрава, И. К. званично врши и дужност суда части и мировног суда према својим

члановима. Она може кажњавати своје чланове: 1. укором, 92. новчаном казном

до 10.000 Дин, 38. одузимањем, привремено или стално, активног и пасивног права гласа у И. К., 4. одузимањем права приватне праксе. О последњој казни решава. скупштина И. К. :