Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Надзор над радом Главне Управе и осталих Управа И. К. врши Главна Скупштина, изасланика свих И. К., а такође и Министарство Грађевина – непоередно преко свога, изасланика, односно преко својих виших грађевинских установа.

Р. Кушевић.

ИНИЦЕРУМ. B. Пожега.

ИНКИОСТРИ - МЕДЕЊАН – ДРАГУТИН, декоративни уметник у народном стилу (19/10 1866, Сплит). Овршио је основну школу и пет разреда реалке, па се одао сликарству, учећи испрва самоучки (1885 до 1899), а затим у Фиренци. После тога обишао је Далмацију, Босну, Црну Гору, Косовски вилајет, и Македонију до Охрида · и Прилепа, радећи на живописању пркава и прикупљању народних шара. Крајем 1905 И. је дошао у Ђеоград, и ту је остао до 1911. Ту је декорисао Народно Позориште, Коларчеву салу (у друштву са П. Вучетићем), салу Народне Банке, Дунавску Банку, Министарство Финансија, Министарство Џросвете и др. 1906 постављен је за учитеља цртања и краснописа у женској гимназији и за, хонорарнот наставника народне орнаментике у ФданатлискоУметничкој Школи. 1911 послат је у 'Гурин, да декорише павиљон Орбије по туђим нацртима. Од 1912 проводио је највише по Босни, радећи српске алегоричке патриотске плажате и слике, које су биле изложене и у народ Трастуране. Због тога је био тоњен од аустриских власти, и напослетку је прогнат. За време Оветског Рата И. је био у Италији и у Трсту. После тога живео је у Љубљани (1920—1993), а 1923 поново је дошао у Београд. — И. је радио на оснивању оригиналних југословенских декоративних стилова, нарочито српског, и народних етнографских елемената. Овоје назоре је излагао и у чландима и књигама. И. није само сабирач народних орнаменталних мотива и при“ мењивач истих у трубој непрерађеној форми, већ је често и композитор орнаменталних сликаних и издубених симфонија. Овакако је И., поред Оловенца Ивана Јагра, први наш декоративни уметник у народном стилу. Главно му је дело: Moja теорија о новој декоративној српској уметности и њеној примени (1995).

И. Жупалић.

ИНОГОШТЕ, област, која се пружа северно од Врање, између река Ветернице и Јужне Мораве. ВБ.

ИНСПЕНЦИЈА РАДА је орган Министаретва Ооцијалне Политике за надзор над извршењем свих закона, уредаба, правилника и наредаба, који се односе на заштиту раденика у приватним и јавним предузећима. M. ФР. постојала је у земљама наше државе и пре рата, на основу разних обртних закона односно Закона о радњама у 'Орбији (али у (Србији. привредни инспектори нису ступили у жи-

ИНСТИТУТ ОЛОВЕНОСКИХ СТУДИЈА

BOT, KAO ни многе друге одредбе закона о радњама из 1910). Уговором о миру у Версаљу и закључцима ~ Вашингтонске Конференције (1919), предвиђа се обавезност и једнообразност радничко-заштитног и радно-инспекционог законодавства за све државе. Водећи о томе рачуна и о потреби изједначења законодавства на самој нашој државној територији, законом о И. Р. од 30/12 1921 извршена је унификација одредаба о надзору заштите традника. на целој територији државе. — У Министарству (Ооцијалне Политике постоји средишна инспекција рада (као одељење министарства), која руководи радом обласних инспекција рада, и уједно је врховна призивна власт у свима случајевима жалби против поступка инспектора рада. Обласне (и специјалне) И. Р. врше непосредан надзор над предузећима у своме подручју.

Територија државе подељена је на. 18 области И. Р. и то: Београд 1 и П, Ниш, Чачак, Скопље, Велес, Бечкерек, Нови Сад, Осек, Загреб 1 и П, Љубљана, Цеље, Марибор, Оплит, Дубровник, Сарајево, Тузла и Бања Лука. Осим тога постоје специјалне И. Р., као за рударство, речну и морску пловидбу, за домаћу и кућну индустрију, грађевинарство и 'др.

Инспектори рада, по квалификацији инжињери или правници, врше надзор подузећа с обзиром на техничке направе, ради сигурности и здравља запослених радника, изричу казне и налажу укидање недостатака, интервенишу у тарифалним покретима и код штрајкова. Оредишна И. Р. објављује годишњи извештај, у облику књиге о раду свију њезиних органа.

M. Kocuh.

ИНСТИТУТ CJOBEHCHMX CTyANMJA (Institut d' Etudes Slaves) ocHonamn је У llapgay 1920 oj Мрнеста Дениа. Има за задатак да постане средиште Ba словенске науке у Француској. У ту сврху окупио је око себе све француске слависте, са којима, сарађују и слависте по другим земљама. Има свој дом, у коме је смештена велика књижница, где се дају часови из словенских језика и предавања о словенским народима. Ту је и средиште словенских студентских организација у Паризу. Од 1991 И. (О. (О. издаје свој часопис Revue des Etudes З5јауез, И. (О. (О. има за сада југословенску, чешку и пољску cenmnjy. Manao je: A. Collection historique: C,. Jireček, La Civilisation serbe au MoyenAge (1920), E. Деш, Du ХМагдаг а la Sotcha [1923]; B. Collection de grammaires (пољска, чешка и српско-хрватска); В. Со!Јесноп de manuels: I Manuel de Гапнquite slave {L, Niederle); L'Histoire, la Civilisation, II Le Slave commun, par A. Meillet; IP. Travaux publićs par lInstitut;: I Contes slaves de la Macćdoine sudoccidentale (A, Mazon), II Mćlanges pu-

— Ba